Topovsko meso, ili pamet u glavu

Tekst koji ispisujem je moj lični stav, napisan bez konsultacija unutar stranke kojoj ponosno pripadam trideset tri godine i moguće dobronamerne i nedobronamerne kritike ni na koji način ne mogu i ne smeju biti sa njom povezane.

Sve što ću reći prati ogromna želja da grešim i istovremeno veliki strah da sam u pravu.

Neko mora, pa kada niko sa ove opozicione strane neće, ne sme ili jednostavno stvari ne vidi na isti način, evo ja  moram da izgovorim: studentima se manipuliše i  njihova veličanstvena borba usmerava se ka nesumnjivo srećnom ishodu, okončanju vladavine već posrnulog tiranskog režima, ali – važno ali, sa politički i ideološki neizvesnom završnicom.

Pri tome, u onome što nazivamo grupnim nazivom „studenti“ jasno prepoznajem dve grupe: malu, interesnu grupu, deo tzv. plenumaša i ogromno većinsku grupu istinskih entuzijastičnih boraca za demokratsku i pravednu državu Srbiju, razlitičih političkih uverenja, koji su svojom neizmernom energijom, upornošću, ličnim žrtvovanjem i neiskvarenom iskrenošću, uz izvanrednu profesionalnu organizaciju, komunikaciju, logistiku i finansije, podigli na noge doskora preplašene građane Srbije. U toku je proces, kako to često biva, manipulisanja ogromnom većinom poštenih od strane politički proračunate manjine, koja fascinantnu lepotu, snagu i ugled većine usmerava i zloupotrebljava, svodeći je na topovsko meso i prevodeći borbu za ispunjenje početnih, u svemu opravdanih studentskih zahteva u predizbornu kampanju grupe profesora i studenata koji će činiti budući, još neregistrovan pokret ili stranku za sada vešto skrivenih političkih stavova. Npr. izborna lista „Pumpaj-studenti“ sa političkim programom „Za bolje sutra“, tačka. Niko od ovih potonjih, profesora iz senke na budućoj izbornoj listi, nema i neće imati krvave plikove na nogama, grčeve i upale mišića, mučninu, aritmiju... niti su dobili bejzbol palice po vilici, bili gaženi...

U toku je proces, kako to često biva, manipulisanja ogromnom većinom poštenih od strane politički proračunate manjine, koja fascinantnu lepotu, snagu i ugled većine usmerava i zloupotrebljava, svodeći je na topovsko meso i prevodeći borbu za ispunjenje početnih, u svemu opravdanih studentskih zahteva u predizbornu kampanju grupe profesora i studenata koji će činiti budući, još neregistrovan pokret ili stranku za sada vešto skrivenih političkih stavova

Dugo očekivana poželjna politička artikulacija studentskih zahteva proistekla iz zakasnelog saznanja da od postojeće vlasti dokazano ne može da se očekuje da ispuni studentske zahteve koji se odnose na utvrđivanje odgovornih za ubistvo na železničkoj stanici u Novom Sadu, jer bi u suprotnom sama sebe strpala na robiju, umesto da bude usmerena na saradnju sa svim drugim starim i novijim borcima za reuspostavljanje Srbije kao pravne države,  definisana je oštrom distancom od svih političkih činilaca u Srbiji, sem od onih, anonimnih, koji jednom, velikom broju studetskih fakultetskih plenuma usadiše ideju: počinjemo da se bavimo politikom i postajemo političari jer se gadimo politike i političara, a uz njih i svih drugih. Interesantna podudarnost sa dugogodišnjom propagandom stranaka na vlasti.

Oni studenti koji uz profesore i druge spoljne, vanplenumske savetnike imaju političke ambicije, a kreiraju akcije većine kolega koji i dalje koliko iskreno, toliko naivno misle da mogu tim akcijama da izdejstvuju ispunjenje svojih zahteva, sami, bez pomoći relevantnih političkih činilaca, u politiku su ušli formulišući zahtev većeg broja fakultetskih plenuma da se formira ekspertska vlada, sa vremenski ograničenim rokom upotrebe. Pri tome, najvažnije, ta ekspertska vlada, po njima ne sme da bude zagađena ekspertima iz redova političkih stranaka, kako onih na vlasti, tako ni opozicionih, niti pojedincima koji su ikada učestvovali na bilo koji način u bilo kojoj izvršnoj vlasti, budući da su tom činjenicom, po njima i osnaženoj tezi „svi su isti“ zauvek uprljani, kompromitovani.  To bi, dakle, bila vlada u kojoj bi se vršenjem vlasti zaprljali neki novi ljudi, žrtvujući se „za bolje sutra“. Ti novi besprekorno čisti ljudi, oportunisti, komformisti, koji su više od decenije čisto i bezbedno ćutali čuvajući porodični mir, spokojstvo i prihode, prepuštajući prljavim političarima opozicionarima i društvenim aktivistima da se odupiru režimu, trpeći progone na poslu i razapinjanje po režimskim medijima, sada postaju poželjni predvodnici promena, ponovo bez ličnog rizika: ako se ne uspe – studenti su krivi.

Ekspertska vlada, po njima ne sme da bude zagađena ekspertima iz redova političkih stranaka, kako onih na vlasti, tako ni opozicionih, niti pojedincima koji su ikada učestvovali na bilo koji način u bilo kojoj izvršnoj vlasti, budući da su tom činjenicom, po njima i osnaženoj tezi „svi su isti“ zauvek uprljani, kompromitovani.  To bi, dakle, bila vlada u kojoj bi se vršenjem vlasti zaprljali neki novi ljudi, žrtvujući se „za bolje sutra“

Ulaženje u politiku sa svakome razumnom čoveku potpuno jasno neostvarivim predlogom može da bude signal da su idejni tvorci priglupi, što naravno nisu, ili da svesno iznose nerealan zahtev, kako sa aspekta mogućnosti prihvatanja od strane vlasti, tako i same mogućnosti realizacije ciljeva čak i u slučaju prihvatanja. Jer, nemoguće je takvoj vladi da realizuje bilo koji cilj bez makar krajnje nevoljne saradnje sa postojećom SNS-SPS skupštinskom većinom, državnom upravom, lokalnom samoupravom, pravosuđem, MUP-om… Na stranu činjenica da aktuelna diktatorska vlast ne bi, sem na samoj samrti,  prihvatila ni razumni kompromisni, demokratski predlog mirnog rešavanja društvene i političke krize kakav je predlog formiranja prelazne vlade narodnog poverenja, ali da li iko zdrave pameti može da očekuje da će da prihvati nepristojan predlog da dobrovoljno u potpunosti demisionira i bez ikakvog svog učešća, u potpunosti prepusti izvršnu vlast za sada anonimnim studentsko-profesorskim ekspertima? Naravno, takva ekspertska vlada bi, bezobzira na oročeni vek trajanja,  pored stvaranja uslova za poštene i fer, slobodne izbore, morala da obavlja i sve druge poslove države koji su joj po Ustavu u nadležnosti. Dakle, da utvrđuje i vodi politiku Republike Srbije. O tome, kakvu bi politiku ta tehnička vlada vodila, ne slučajno, nema ni jedne reči.

Još jedna činjenica je indikativna. Iako je kao dan jasno da ni jedan jedini, čak ni razuman zahtev upućen vlastima, a da ne govorimo o nepristojnom, nerealnom zahtevu kao što je ekspertska vlada bez učešća stranaka, ne može da bude ostvaren bez pritiska celokupnog društva, istrajava se na tezi – možemo sami, pobedićemo sami, niko nam ne treba.

I najzad, poslednjih dana se sve češće čuju pozivi da treba izneti novi studentski zahtev: raspisivanje prevremenih izbora i po neizmenjenim izbornim uslovima! Hej, po neizmenjenim izbornim uslovima !!! Pa zar to nije Vučićev predlog već više meseci. I onda ti predlagači vele da treba da se isprsi profesorsko – studentska lista koju bi podržale sve političke stranke koje bi se povukle, ne bi učestvovale na izborima, ni imala svoje kandidate na takvoj izbornoj listi, već bi joj samo pružale logističku podršku. Ta lista bi bila, naravno, bez jasnog političkog programa, bez preciznih stavova o brojnim spoljno političkim i unutrašnje političkim dilemama i izazovima  sa kojima se Srbija suočava.  „Za bolje sutra“ je samo besadržajno opšte mesto, a ne politički program liste koja se preporučuje da vrši vlast.  Kao kada polupismenog glasača pitaju šta očekuje od izbora, a on, glasavši za iste one koji su na vlasti, odgovori: „Da nam bude bolje“.

Logičan sled dirigovane, temeljne manipulacije studentskim buntom.

Dakle,

belodano je jasno da je revolt užasnutih građana bio spontana, iskrena reakcija na tragediju u Novom Sadu izražena prvog dana sloganom „Korupcija ubija“, kao i da je promptno organizovano divljaštvo  vlasti, iskazano napadom na studente FDU koji su izašli na ulicu da odaju počast žrtvama korupcije, izazvalo spontanu solidarnu pobunu  studenata svih ostalih fakulteta.

Otada se stvari menjaju. Četiri zahteva studenata, svakome razumnom čoveku jasni i prihvatljivi, uz njihove odlične akcije na terenu ubrzo i očekivano  su dobili ogromnu podršku građana Srbije.

Pri svemu tome, studenti su glasno isticali da ne žele promenu vlasti, da se ne bave politikom i potpuno se uklopili u propagandu aktuelne vlasti omalovažavajući značaj bavljenja politikom i političkih stranaka u procesu uspostavljanja vladavine prava, temeljne promene sistema.

I najzad, poslednjih dana se sve češće čuju pozivi da treba izneti novi studentski zahtev: raspisivanje prevremenih izbora i po neizmenjenim izbornim uslovima! Hej, po neizmenjenim izbornim uslovima !!! Pa zar to nije Vučićev predlog već više meseci

Nema drugog krivca od predsednika Republike za dalji tok zbivanja, predsedsednika koji odbija da ispuni početne zahteve studenata, jer bi ispunjenje dovelo da procesuiranja svih iz vlasti, uključujući njega samog, uključenih u korupcionaške poslove koji su doveli do smrti šesnaestoro  ljudi. Zatim huška svoje bandite kapuljaše na mirne protestante. Studenti idu od vrata do vrata širom Srbije, revolt građana raste. Predsednik Republike laže govoreći da je na delu obojena revolucija i rušenje države. Ne, zna on to dobro, nije ovo „obojena revolucija“, nije ovo rušenje, već pokušaj izgradnje države. DŽabe piše budući bestseler. Pa nije valjda BIA, koja prisluškuje i snima telefone hiljada građana, koja zna kada je koji opozicioni političar povukao za kike devojčicu u drugom osnovne i šta je ovo jutro doručkovao, da je ta BIA otkrila špijune samo u Severini i onom italijanskom pijanisti. Ovo je autentični srpski bunt studenata i ogromnog broja građana, autentična srpska revolucija, koja se, nažalost, autentično srpski deformiše i izvitoperava.

Logično je bilo očekivati da naraslo nezadovoljstvo građana, zatvoreno na podršku studentima, iznedri političke ambicije, pa je postalo jasno da neka malobrojna grupa profesora i studenata preuzima upravljanje projektom i celokupnom organizacijom studentskih protestnih aktivnosti i da postoje te dve grupe studenata: politički ambiciozni upravljači, rukovodioci i topovsko meso poštenih, čistih, naivnih, dobrodušnih studenata koji su i dalje uvereni da će svojim požrtvovanim delovanjem da vlast prinude da ispuni njihove zahteve. Jer, nemoguće je da inteligentni i obrazovani ljudi ne znaju da razdvoje moguće od nemogućeg, da su pet meseci verovali da bez promene vlasti može da se obezbedi „da institucije rade svoj posao“ bez mešanja „nenadležnog“, da su verovali da „možemo sami“, da ne znaju da nema predstavničke demokratije bez ključne uloge političkih stranaka i najzad da ne znaju da je formiranje novih političkih stranaka ne samo legitimno, već i dobrodošlo u svakom demokratskom društvu, ali da je nemoralno, pa da svako  mora da se sa prezrenjem odnosi prema prevarnim radnjama zloupotrebe čiste energije pobunjenih studenata i građana za  interese grupe politički neprofilisanih karijerista. Nova stranka, novi pokret, mora da ima celovit, precizno, jasno definisan program: od ideološkog okvira, preko seta pitanja spoljne, ekonomske, obrazovne, zdravstvene, kulturne, naučne, socijalne...politike. Sve ostalo je magla.

Jedan aspekt svega ovoga je veoma značajan, a to je pitanje odnosa tzv. međunarodne zajednice, suzimo to na Evropsku uniju, prema aktuelnoj krizi u Srbiji. Nesumnjivo, kao potvrđeni poslušnik najuticajnijih država EU, predsednik Republike Aleksandar Vučić uživa njihovu otvorenu ili prećutnu podršku. To je potpuno prirodno: preko koga mogu da ostvarujem svoje interese – moj je pulen. Ali istovremeno zapadnim državama koje prepoznaju da se Vučiću istrošio vek trajanja, da mu se vlast bliži kraju, a u celini opozicionih stranaka prepoznajući protivnike realizacije nekih od njihovih ključnih interesa ( iako bi za neke u pojedinim strankama našle dobre saradnike ) zainteresovane su da se kreira nova opoziciona scena Srbije: da se postojeće stranke potpuno marginalizuju, u čemu su na istoj liniji sa srpskom vlašću i politički ambicioznim učesnicima studentskog protesta, i da se po mogućstvu  iznedri nova, zapadnim interesima usrdno kooperativna politička stranka.

Zato, se moje oduševljenje časnim i poštenim, samopožrtvovanim  studentima entuzijastima, koji su podstakli građane Srbije da misle svojom glavom i oslobode se straha, sudara sa čini mi se opravdanim strahovanjem da ishod može biti nedovoljno promenjen sistem u kome će građani i dalje vapiti za slobodom, punom demokratijom i istinski suverenom državom.

Uložen je veliki udruženi napor da udalje, posvađaju herojska studentsku generacija i opozione stranke, koje su u teškim okolnostima, međusobno politički različite i sa svim svojim manama godinama pokušavale da Srbiju izvedu na put demokratije i vladavine prava

Uložen je veliki udruženi napor da udalje, posvađaju herojska studentsku generacija i opozione stranke, koje su u teškim okolnostima, međusobno politički različite i sa svim svojim manama godinama pokušavale da Srbiju izvedu na put demokratije i vladavine prava. Kao i mnogi mnogi drugi nestranački aktivisti.

Preko je i hitno potrebno da se ta pogubna distanca prevaziđe, potpuno ostavi po strani i zaboravi. Studenti su na potezu, oni se pitaju: da li pristaju da „izginu“ za bilo čije političke ambicije ili žele da krenu putem koji jedino vodi punom ostvarenju njihovih ideala, putem saradnje sa svim protivnicima režima spremnim da sa njima zajedno pruže otpor institucionalizovanom i fizičkom nasilju vlasti, u okolnostima u kojima je sve veća dilema da li je politički otpor dovoljan?

Dobra vest je da proces o kojem pišem još nije okončan. Niko nema prava da sumnja da studenti, ona većina, imaju moju podršku i da se divim onim što su učinili, ali – pamet u glavu. 

Sam ne može niko, zajedno se može mnogo, možda sve!