Što dalje od živog blata

Dana 30.11.2025. godine održani su izbori za odbornike skupština opština Mionica, Negotin i Sečanj. Na tim izborima je natpolovičnu većinu odborničkih mesta u sve tri navedene jedinice lokalne samouprave ponovo osvojila koalicija okupljena oko Srpske napredne stranke. Međutim, ovog puta je razlika u broju odborničkih mesta u korist vladajuće koalicije bila značajno manja u odnosu na sve prethodne izbore održane u njenoj organizaciji. Naime, u sve tri opštine znatan broj glasova osvojila je opoziociona lista, koju su napravili studenti. Očigledno je da su oni u veoma kratkom vremenskom periodu uspeli da zainteresuju opoziociono nastrojene građane, zadobiju njihovo poverenje, negde čak i doprinesu povećanju izlaznosti na izbore, a svakako osvoje nezanemarljiv broj odborničkih mandata. Dužni smo da priznamo da taj broj naročito dobija na značaju kada se ovi rezultati uporede sa rezultatima ranijih lokalnih izbora, koji su u ovim opštinama održavani u prethodnih 13 godina. Kada bi uopšte bilo moguće da se uspeh na ovim lokalnim izborima posmatra nezavisno od stvarnih izbornih uslova, dakle, od svega onoga što se dešavalo pre tih izbora, kao i u samom izbornom danu, moglo bi se reći da ostvareni rezultat predstavlja uspeh.

Međutim, stava sam da takva delimična analiza ne bila delotvorna, niti intelektualno poštena. Smatram da je sada, možda i više nego ikada od početka ovih protesta, krajnje vreme da se ukaže na načelne razloge zbog kojih učešće na ovakvim izborima i ostvareni izborni rezultati opozicionih, studentskih lista ne smeju da se posmatraju isključivo u vidokrugu dihotomnog odnosa uspeha ili neuspeha u pogledu ostvarenih izbornih rezultata, već bi bilo mnogo korisnije, a u svakom slučaju doslednije, iste posmatrati sa stanovišta pristajanja ili nepristajanja na sistem u kome je održavanje ovakvih izbora uopšte moguće, dozvoljeno i prihvatljivo za bilo koga.

Pre daljeg obrazlaganja, dužan sam da podvučem da, kao i sve vreme do sada, potpuno podržavam studensko-narodnu pobunu protiv vlasti, te da nemam ni želju, ni nameru da daljim rečima niti hvalim, niti kudim, niti bespotrebno uvećavam, niti bezrazložno umanjujem značaj rezultata ostvarenih na održanim lokalnim izborima. Ta podrška može da se izražava na različite načine. Skloniji sam tome da, umesto nikom korisnih hvalospeva, podržim tako što ću da ukažem i na ono što meni u ovom trenutku deluje kao pogrešna procena, nedostatak načelnosti u postupanju ili nedovoljno promišljen potez, iskreno verujući i dalje da je i tako nešto preduzeto iz najboljih namera.

Naime, naprednjačka okupaciona uprava je u ovom trenutku bila u mogućnosti da na tim mestima koncentriše sve njoj dostupne resurse, kako bi rezultate izbora namestila u svoju korist mnogo pre njihovog održavanja

Lokalni izbori u ove tri opštine raspisani su iz očiglednih i svima nama dobro znanih razloga. Naime, naprednjačka okupaciona uprava je u ovom trenutku bila u mogućnosti da na tim mestima koncentriše sve njoj dostupne resurse, kako bi rezultate izbora namestila u svoju korist mnogo pre njihovog održavanja. Postoji nepojmljivo puno novca upitnog porekla, koji je neštedimice deljen tamošnjem seoskom stanovništvu, istom onom koje je prethodno upravo ova vlast dovela u materijalnu situaciju da mu je od egzistencijalnog značaja sitniš koji mu udele za glas, te u duhovno i moralno stanje u kome je tako nešto uobičajeno prihvatljivo i podrazumevajuće. Većinu zaposlenih tamo vlast je dovela u radno-pravni položaj, koji je takav da omogućava da budu lako ucenjeni gubitkom radnih mesta ukoliko glasaju protiv vlasti, bez perspektive da posao nađu kod nekog drugog poslodavca u toj opštini, čime bi potpuno ugrozili materijalni opstanak sebe i svojih porodica. Dovedeno je stotine jedinki nečega, što možda i pripada ljudskoj vrsti, ali potpuno identičnih po duhovnoj i moralnoj osakaćenosti skoro do neprepoznatljivosti, što nam otežava da na prvi pogled to zaključimo sa sigurnošću. Takvi su za odgovarajuću novčanu naknadu spremni da netremice zastrašuju, prisiljavaju, fizički ugrožavaju sve one misleće i po tome od njih potpuno različite. Policija, javna tužilaštva i sudovi rade sve, osim onoga što treba da rade po prijavama za kupovinu glasova, pritiske, pretnje i fizičke napade, čast izuzecima. Čak i kada se takav izuzetak dogodi, pa sud uradi posao iz svoje nadležnosti kako treba i donese pravilnu odluku uz punu i doslednu primenu zakona, kao što je to bio slučaj nakon lokalnih izbora u Zaječaru, takvu odluku niko od zvaničnika lokalne vlasti, kao ni nadležni ministar u Vladi Republike Srbije, neće da primeni i nema nikoga ko na to može da ih natera.

Čak i kada se takav izuzetak dogodi, pa sud uradi posao iz svoje nadležnosti kako treba i donese pravilnu odluku uz punu i doslednu primenu zakona, kao što je to bio slučaj nakon lokalnih izbora u Zaječaru, takvu odluku niko od zvaničnika lokalne vlasti, kao ni nadležni ministar u Vladi Republike Srbije, neće da primeni i nema nikoga ko na to može da ih natera

Jednostavno, ovakva vlast je državu dovela u fazu palijativne nege, ona odumire u strogo kontrolisanim uslovima koje sadašnji vlastodršci određuju. Ne postoje više ni pravna država, ni vladavina prava, ni ustanove, niti ima i traga od funkcionalne demokratije. Izbori u tavim uslovima nisu izbori. Na to, za šta ja još uvek ne mogu da smislim pravi naziv, se ne izlazi, u tome se ne učestvuje. Iz tog razloga smatram da na njima nije trebalo uzimati učešća. Ovo tvrdim uz jednu ogradu. Naime, sasvim je moguće da bi odluka o tome da se uopšte izlazi na izbore, koje organizuje ova i ovakva vlast, mogla da ima smisla jedino u slučaju kada bi u pitanju bili izbori za Narodnu skupštinu Republike Srbije, predsednički izbori ili lokalni izbori u pretežnoj većini jedinica lokalne samouprave. Tada bi, i to samo delimično, bilo opravdano očekivati da vlast više ne bi imala dovoljno protivzakonitih i crnih resursa da pokrije sva biračka mesta, a uzimajući u obzir sadašnji primeren nivo studentske samoorganizovanosti u pogledu praćenja i kontrole izbora, čemu treba dodati i izvestan, možda ne veliki, ali svakako doprinos ostalih istinski opozicionih kolona, u slučaju njihovog učešća na izborima.

Uprkos svima nama unapred dobro poznatim uslovima njihovog održavanja, očevidno je da je, ipak, prevagnula ideja o učešću na njima. Pretpostavljam da je preovlađujući razlog bila namera da se u ovim mikrouslovima pokaže da je podrška naprednjačkoj vlasti znatno okrnjena usled protesta u prethodnih više od godinu dana, što bi imalo opravdanja i što, uslovno rečeno, jeste pokazano, posebno u Mionici. Međutim, smatram da je, u tom slučaju, trebalo odmah po proglašavanju izbornih rezultata izaći u javnost sa jedinstvenim stavom da su ovi izbori potpuno neregularni, te da se zbog toga rezultati takvih izbora ne priznaju, a odbornički mandati ne prihvataju. Iz nekog, meni neznanog razloga, pri čemu ne bih voleo da pretpostavljam, pa da se previše razočaram u motive, do toga nije došlo. Tačno je da su u javnosti iznošeni navodi i dokazi o svim mogućim zabeleženim izbornim nepravilnostima, ali su, svejedno, zapisnici očigledno potpisani, a za sada deluje da će rezultati biti priznati i da će odbornički mandati biti prihvaćeni.

Tačno je da su u javnosti iznošeni navodi i dokazi o svim mogućim zabeleženim izbornim nepravilnostima, ali su, svejedno, zapisnici očigledno potpisani, a za sada deluje da će rezultati biti priznati i da će odbornički mandati biti prihvaćeni

I ovde dolazimo do prethodno pomenutih načelnih razloga zbog kojih ne treba govoriti o uspehu ili neuspehu, već o pristajanju ili nepristajanju na postojeći sistem. Naime, podsetio bih da je do početka ove, prve zaista uspešne, narodne pobune protiv naprednjačke okupacione uprave u Srbiji, koju su do sada pretežno vodili studenti, došlo nakon i zbog tragičnog pada nastrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, usled čega je, nažalost, život izgubilo šesnaestoro osoba, među kojima je bilo i dece. Ta činjenica samo govori o tome na koliko niskom nivou je naša politička svest do tog trenutka bila, koliko smo trulih kompromisa napravili, korumpirani potrebom da živimo jedva prosečne živote konzumenata nametnutih iluzija savremenosti i koliko smo, stoga, većinski dobrovoljno pristajali da budemo puki objekti nad kojima se sprovodi miomirisna okupacija.

Studentska pobuna, koja je prerasla u narodni pokret protiv vlasti, uspela je da doprinese podizanju političke svesti celog naroda. U srži tog uspeha je ideja o promeni celog sistema, koji je ovde uspostavljen nakon izbora 2012. godine. Ovaj pokret protiv vlasti SNS-a je dobrim delom uspeo da razruši Potemkinova sela jednog pseudo-sistema, rekao bih po svojoj suštini vrednosnog anti-sistema, koji ja smatram sistemom nacionalne izdaje i okupacione uprave, uspostavljenom od strane zapadnih činilaca svetske moći u cilju potpunog porobljavanja celog Srpstva. Naravno, to pokazuje i upadljivo tihovanje svih onih organizacija i ustanova EU, koje tamo zaista odlučuju, državnih organa njenih vodećih članica, kao i SAD-a, na svima vidljive nepravilnosti i nepočinstva vlasti na održanim lokalnim izborima, toliko nezamislive u njihovom dvorištu. Gromoglasna tišina pametnom dovoljna. Način na koji su ovi izbori održani, način na koji su sprovođeni svi izbori u Srbiji nakon uspostavljanja naprednjačke vlasti, predstavlja dobro osmišljeni sistem simulacije izražavanja narodne volje u cilju održavanja njihove kolonijalne uprave. Po njegovim idejnim tvorcima, takav sistem je ubogim Srbima u zapadnoj koloniji dovoljan, više od toga mi ne zaslužujemo, ne pripada nam, niti će nam ikada pripadati. A zapravo se protiv takvog nametnutog sistema treba boriti, tu se skriva naš glavni protivnik, mračna utvara koju valja razobličiti u potpunosti.

Studentska pobuna, koja je prerasla u narodni pokret protiv vlasti, uspela je da doprinese podizanju političke svesti celog naroda. U srži tog uspeha je ideja o promeni celog sistema, koji je ovde uspostavljen nakon izbora 2012. godine.

Iz navedenog razloga, izražavam, po meni opravdanu, bojazan da bi, odsustvom osporavanja regularnosti ovih izbora, priznavanjem njihovih rezultata i prihvatanjem odborničkih mandata u lokalnim skupštinama, studenti mogli da dođu u opasnost da se približe živom blatu prethodno opisanog vladajućeg sistema. Naime, u poslednje vreme su sve izraženiji javni glasovi koji pozivaju studentsko-narodni pokret da uđe u postojeće srpsko politikantsko blato, kako bi se naprednjačka vlast pobedila. Za mene nije sporno da se u borbi protiv vlasti ne može izbeći prljanje u takvom blatu. Međutim, treba imati u vidu da antisistemsko blato koje je režim stvorio oko sebe nije obično blato, već da je u pitanju politikantsko živo blato. Ono, za razliku od pravog živog blata, ima i dodatno svojstvo gravitacionog privlačenja idejno-političkom ponoru, koje deluje u odnosu na sve što mu se makar malo približi. Takvim postupcima se izaziva rizik da se studenti uvuku u sistem iz koga izlaska nema, kao što se iz živog blata ne može gore.

Budimo na oprezu, svesni da režim tako nešto i priželjkuje, jer bi to moglo da ga vrati u položaj iz koga može da insistira na svom legitimitetu, za razliku od položaja u kome je sada. Treba ozbiljno razmotriti da li je, sa stanovišta uspeha borbe za potpunu promenu ovako uspostavljenog vladajućeg sistema, uopšte prihvatljivo, a posebno da li je delotvorno, učešće opozicionih odbornika u radu tih lokalnih skupština? Menja li se tako sistem ili se time povećava mogućnost za obnovu naprednjačkih Potemkinovih sela ustavnosti, zakonitosti, institucionalnosti, demokratije, pravne države i vladavine prava, čime bi se obesmislio prethodni uspeh u njihovom rušenju? Ovo posebno iz razloga što opozicione liste u ovim lokalnim skupštinama, ipak, nemaju dovoljno odborničkih mesta da bi uopšte mogle da utiču na donošenje bilo kakve odluke koja bi mogla da dovede do suštinske promene, pa makar ona bila ograničena na život lokalne zajednice.

I dalje čvrsto opredeljen u podršci sveopštoj pobuni protiv naprednjačke okupacione uprave i svestan preovlađujućeg studentskog doprinosa njenom pokretanju i održavanju vatre sve ovo vreme, nadam da će ova moja zapažanja biti od neke pomoći u toj borbi

Stoga sam stava da još uvek nije kasno da se i na ovom primeru postupi načelno i jasno stavi do znanja da se ne pristaje na učestvovanje u sistemu živog blata koji je stvorila sadašnja okupaciona uprava u Srbiji, po nalogu i uz pomoć svojih stranih gospodara. Potrebno je i dalje uporno ukazivati na neustavnost i nezakonitost u delovanju vlasti, potpuno odsustvo pravne države, vladavine prava i demokratije, te istrajati u stavu o neregularnosti izbornog procesa, a to u praksi dokazati nepriznavanjem ovih izbornih rezultata i neprihvatanjem odborničkih mandata. Na taj način bi se još više pojačao utisak o načelnosti i doslednosti u postupanju, te iskrenosti i odlučnosti u nameri da se takav sistem potpuno razruši i izgradi novi, pošteniji i pravedniji, a svakako dostojniji čoveka i Srbina. Naravno da je nužno da to bude praćeno daljim masovnim i sveopštim protestima pobunjenog naroda, kako bi se izvršio dodatni neposredni pritisak na vlast u cilju njenog potpunog slabljenja i to do mere koja će omogućiti da sledeći izbori budu organizovani i održani tako da Srpska napredna stranka više nema preovlađujući uticaj na njihovo sprovođenje, nego da taj uticaj bude što manji.

I dalje čvrsto opredeljen u podršci sveopštoj pobuni protiv naprednjačke okupacione uprave i svestan preovlađujućeg studentskog doprinosa njenom pokretanju i održavanju vatre sve ovo vreme, nadam da će ova moja zapažanja biti od neke pomoći u toj borbi. Ukoliko sam pogrešio u ovakvom sagledavanju trenutne političke stvarnosti, to svakako neće biti prvi put, ali će mi pričiniti, inače retko, zadovoljstvo da sam ja pogrešio, a da je potpuno ostvaren cilj za koji se iskreno zalažem.