Што даље од живог блата

Дана 30.11.2025. године одржани су избори за одборнике скупштина општина Мионица, Неготин и Сечањ. На тим изборима је натполовичну већину одборничких места у све три наведене јединице локалне самоуправе поново освојила коалиција окупљена око Српске напредне странке. Међутим, овог пута је разлика у броју одборничких места у корист владајуће коалиције била значајно мања у односу на све претходне изборе одржане у њеној организацији. Наиме, у све три општине знатан број гласова освојила је опозиоциона листа, коју су направили студенти. Очигледно је да су они у веома кратком временском периоду успели да заинтересују опозиоционо настројене грађане, задобију њихово поверење, негде чак и допринесу повећању излазности на изборе, а свакако освоје незанемарљив број одборничких мандата. Дужни смо да признамо да тај број нарочито добија на значају када се ови резултати упореде са резултатима ранијих локалних избора, који су у овим општинама одржавани у претходних 13 година. Када би уопште било могуће да се успех на овим локалним изборима посматра независно од стварних изборних услова, дакле, од свега онога што се дешавало пре тих избора, као и у самом изборном дану, могло би се рећи да остварени резултат представља успех.

Међутим, става сам да таква делимична анализа не била делотворна, нити интелектуално поштена. Сматрам да је сада, можда и више него икада од почетка ових протеста, крајње време да се укаже на начелне разлоге због којих учешће на оваквим изборима и остварени изборни резултати опозиционих, студентских листа не смеју да се посматрају искључиво у видокругу дихотомног односа успеха или неуспеха у погледу остварених изборних резултата, већ би било много корисније, а у сваком случају доследније, исте посматрати са становишта пристајања или непристајања на систем у коме је одржавање оваквих избора уопште могуће, дозвољено и прихватљиво за било кога.

Пре даљег образлагања, дужан сам да подвучем да, као и све време до сада, потпуно подржавам студенско-народну побуну против власти, те да немам ни жељу, ни намеру да даљим речима нити хвалим, нити кудим, нити беспотребно увећавам, нити безразложно умањујем значај резултата остварених на одржаним локалним изборима. Та подршка може да се изражава на различите начине. Склонији сам томе да, уместо ником корисних хвалоспева, подржим тако што ћу да укажем и на оно што мени у овом тренутку делује као погрешна процена, недостатак начелности у поступању или недовољно промишљен потез, искрено верујући и даље да је и тако нешто предузето из најбољих намера.

Наиме, напредњачка окупациона управа је у овом тренутку била у могућности да на тим местима концентрише све њој доступне ресурсе, како би резултате избора наместила у своју корист много пре њиховог одржавања

Локални избори у ове три општине расписани су из очигледних и свима нама добро знаних разлога. Наиме, напредњачка окупациона управа је у овом тренутку била у могућности да на тим местима концентрише све њој доступне ресурсе, како би резултате избора наместила у своју корист много пре њиховог одржавања. Постоји непојмљиво пуно новца упитног порекла, који је нештедимице дељен тамошњем сеоском становништву, истом оном које је претходно управо ова власт довела у материјалну ситуацију да му је од егзистенцијалног значаја ситниш који му уделе за глас, те у духовно и морално стање у коме је тако нешто уобичајено прихватљиво и подразумевајуће. Већину запослених тамо власт је довела у радно-правни положај, који је такав да омогућава да буду лако уцењени губитком радних места уколико гласају против власти, без перспективе да посао нађу код неког другог послодавца у тој општини, чиме би потпуно угрозили материјални опстанак себе и својих породица. Доведено је стотине јединки нечега, што можда и припада људској врсти, али потпуно идентичних по духовној и моралној осакаћености скоро до непрепознатљивости, што нам отежава да на први поглед то закључимо са сигурношћу. Такви су за одговарајућу новчану накнаду спремни да нетремице застрашују, присиљавају, физички угрожавају све оне мислеће и по томе од њих потпуно различите. Полиција, јавна тужилаштва и судови раде све, осим онога што треба да раде по пријавама за куповину гласова, притиске, претње и физичке нападе, част изузецима. Чак и када се такав изузетак догоди, па суд уради посао из своје надлежности како треба и донесе правилну одлуку уз пуну и доследну примену закона, као што је то био случај након локалних избора у Зајечару, такву одлуку нико од званичника локалне власти, као ни надлежни министар у Влади Републике Србије, неће да примени и нема никога ко на то може да их натера.

Чак и када се такав изузетак догоди, па суд уради посао из своје надлежности како треба и донесе правилну одлуку уз пуну и доследну примену закона, као што је то био случај након локалних избора у Зајечару, такву одлуку нико од званичника локалне власти, као ни надлежни министар у Влади Републике Србије, неће да примени и нема никога ко на то може да их натера

Једноставно, оваква власт је државу довела у фазу палијативне неге, она одумире у строго контролисаним условима које садашњи властодршци одређују. Не постоје више ни правна држава, ни владавина права, ни установе, нити има и трага од функционалне демократије. Избори у тавим условима нису избори. На то, за шта ја још увек не могу да смислим прави назив, се не излази, у томе се не учествује. Из тог разлога сматрам да на њима није требало узимати учешћа. Ово тврдим уз једну ограду. Наиме, сасвим је могуће да би одлука о томе да се уопште излази на изборе, које организује ова и оваква власт, могла да има смисла једино у случају када би у питању били избори за Народну скупштину Републике Србије, председнички избори или локални избори у претежној већини јединица локалне самоуправе. Тада би, и то само делимично, било оправдано очекивати да власт више не би имала довољно противзаконитих и црних ресурса да покрије сва бирачка места, а узимајући у обзир садашњи примерен ниво студентске самоорганизованости у погледу праћења и контроле избора, чему треба додати и известан, можда не велики, али свакако допринос осталих истински опозиционих колона, у случају њиховог учешћа на изборима.

Упркос свима нама унапред добро познатим условима њиховог одржавања, очевидно је да је, ипак, превагнула идеја о учешћу на њима. Претпостављам да је преовлађујући разлог била намера да се у овим микроусловима покаже да је подршка напредњачкој власти знатно окрњена услед протеста у претходних више од годину дана, што би имало оправдања и што, условно речено, јесте показано, посебно у Мионици. Међутим, сматрам да је, у том случају, требало одмах по проглашавању изборних резултата изаћи у јавност са јединственим ставом да су ови избори потпуно нерегуларни, те да се због тога резултати таквих избора не признају, а одборнички мандати не прихватају. Из неког, мени незнаног разлога, при чему не бих волео да претпостављам, па да се превише разочарам у мотиве, до тога није дошло. Тачно је да су у јавности изношени наводи и докази о свим могућим забележеним изборним неправилностима, али су, свеједно, записници очигледно потписани, а за сада делује да ће резултати бити признати и да ће одборнички мандати бити прихваћени.

Тачно је да су у јавности изношени наводи и докази о свим могућим забележеним изборним неправилностима, али су, свеједно, записници очигледно потписани, а за сада делује да ће резултати бити признати и да ће одборнички мандати бити прихваћени

И овде долазимо до претходно поменутих начелних разлога због којих не треба говорити о успеху или неуспеху, већ о пристајању или непристајању на постојећи систем. Наиме, подсетио бих да је до почетка ове, прве заиста успешне, народне побуне против напредњачке окупационе управе у Србији, коју су до сада претежно водили студенти, дошло након и због трагичног пада настрешнице на железничкој станици у Новом Саду, услед чега је, нажалост, живот изгубило шеснаесторо особа, међу којима је било и деце. Та чињеница само говори о томе на колико ниском нивоу је наша политичка свест до тог тренутка била, колико смо трулих компромиса направили, корумпирани потребом да живимо једва просечне животе конзумената наметнутих илузија савремености и колико смо, стога, већински добровољно пристајали да будемо пуки објекти над којима се спроводи миомирисна окупација.

Студентска побуна, која је прерасла у народни покрет против власти, успела је да допринесе подизању политичке свести целог народа. У сржи тог успеха је идеја о промени целог система, који је овде успостављен након избора 2012. године. Овај покрет против власти СНС-а је добрим делом успео да разруши Потемкинова села једног псеудо-система, рекао бих по својој суштини вредносног анти-система, који ја сматрам системом националне издаје и окупационе управе, успостављеном од стране западних чинилаца светске моћи у циљу потпуног поробљавања целог Српства. Наравно, то показује и упадљиво тиховање свих оних организација и установа ЕУ, које тамо заиста одлучују, државних органа њених водећих чланица, као и САД-а, на свима видљиве неправилности и непочинства власти на одржаним локалним изборима, толико незамисливе у њиховом дворишту. Громогласна тишина паметном довољна. Начин на који су ови избори одржани, начин на који су спровођени сви избори у Србији након успостављања напредњачке власти, представља добро осмишљени систем симулације изражавања народне воље у циљу одржавања њихове колонијалне управе. По његовим идејним творцима, такав систем је убогим Србима у западној колонији довољан, више од тога ми не заслужујемо, не припада нам, нити ће нам икада припадати. А заправо се против таквог наметнутог система треба борити, ту се скрива наш главни противник, мрачна утвара коју ваља разобличити у потпуности.

Студентска побуна, која је прерасла у народни покрет против власти, успела је да допринесе подизању политичке свести целог народа. У сржи тог успеха је идеја о промени целог система, који је овде успостављен након избора 2012. године.

Из наведеног разлога, изражавам, по мени оправдану, бојазан да би, одсуством оспоравања регуларности ових избора, признавањем њихових резултата и прихватањем одборничких мандата у локалним скупштинама, студенти могли да дођу у опасност да се приближе живом блату претходно описаног владајућег система. Наиме, у последње време су све израженији јавни гласови који позивају студентско-народни покрет да уђе у постојеће српско политикантско блато, како би се напредњачка власт победила. За мене није спорно да се у борби против власти не може избећи прљање у таквом блату. Међутим, треба имати у виду да антисистемско блато које је режим створио око себе није обично блато, већ да је у питању политикантско живо блато. Оно, за разлику од правог живог блата, има и додатно својство гравитационог привлачења идејно-политичком понору, које делује у односу на све што му се макар мало приближи. Таквим поступцима се изазива ризик да се студенти увуку у систем из кога изласка нема, као што се из живог блата не може горе.

Будимо на опрезу, свесни да режим тако нешто и прижељкује, јер би то могло да га врати у положај из кога може да инсистира на свом легитимитету, за разлику од положаја у коме је сада. Треба озбиљно размотрити да ли је, са становишта успеха борбе за потпуну промену овако успостављеног владајућег система, уопште прихватљиво, а посебно да ли је делотворно, учешће опозиционих одборника у раду тих локалних скупштина? Мења ли се тако систем или се тиме повећава могућност за обнову напредњачких Потемкинових села уставности, законитости, институционалности, демократије, правне државе и владавине права, чиме би се обесмислио претходни успех у њиховом рушењу? Ово посебно из разлога што опозиционе листе у овим локалним скупштинама, ипак, немају довољно одборничких места да би уопште могле да утичу на доношење било какве одлуке која би могла да доведе до суштинске промене, па макар она била ограничена на живот локалне заједнице.

И даље чврсто опредељен у подршци свеопштој побуни против напредњачке окупационе управе и свестан преовлађујућег студентског доприноса њеном покретању и одржавању ватре све ово време, надам да ће ова моја запажања бити од неке помоћи у тој борби

Стога сам става да још увек није касно да се и на овом примеру поступи начелно и јасно стави до знања да се не пристаје на учествовање у систему живог блата који је створила садашња окупациона управа у Србији, по налогу и уз помоћ својих страних господара. Потребно је и даље упорно указивати на неуставност и незаконитост у деловању власти, потпуно одсуство правне државе, владавине права и демократије, те истрајати у ставу о нерегуларности изборног процеса, а то у пракси доказати непризнавањем ових изборних резултата и неприхватањем одборничких мандата. На тај начин би се још више појачао утисак о начелности и доследности у поступању, те искрености и одлучности у намери да се такав систем потпуно разруши и изгради нови, поштенији и праведнији, а свакако достојнији човека и Србина. Наравно да је нужно да то буде праћено даљим масовним и свеопштим протестима побуњеног народа, како би се извршио додатни непосредни притисак на власт у циљу њеног потпуног слабљења и то до мере која ће омогућити да следећи избори буду организовани и одржани тако да Српска напредна странка више нема преовлађујући утицај на њихово спровођење, него да тај утицај буде што мањи.

И даље чврсто опредељен у подршци свеопштој побуни против напредњачке окупационе управе и свестан преовлађујућег студентског доприноса њеном покретању и одржавању ватре све ово време, надам да ће ова моја запажања бити од неке помоћи у тој борби. Уколико сам погрешио у оваквом сагледавању тренутне политичке стварности, то свакако неће бити први пут, али ће ми причинити, иначе ретко, задовољство да сам ја погрешио, а да је потпуно остварен циљ за који се искрено залажем.