Показало се да су снага и моћ владајуће странке, као и Вучићев ауторитет, медијски прилично пренадувани и да је тај балон пред пуцањем. Власт тренутно купује време и покушава да преживи

Како оцењујете стање у Србији после два и по месеца студентских блокада и протеста дела грађана?

- Србија од пада надстрешнице у Новом Саду 1. новембра прошле године дефинитивно није иста земља. Много од онога што се само слутило, шушкало или шапутало у пола гласа, и што је често одбацивано као „претеривање“ или „теорија завере“, после пада те надстрешнице са треском је грунуло у лице читавом друштву. Готово свакога дана у јавност испливавају више или мање бизарни детаљи и информације о испреплетеној мрежи утицаја, послова и личности везаних за власт и разне капиталне пројекте. Експлодирали су огорченост, гнев и неповерење, а када се то опште неповерење рашири кроз све друштвене поре, тешко се поново успоставља. Показало се да су снага и моћ владајуће странке, као и Вучићев неупитни ауторитет, прилично медијски пренадувани, и да је тај балон, такорећи, пред пуцањем. Поврх свега, власт је на почетку катастрофално реаговала („јесте реконструисана-није реконструисана“, „неће оставке-хоће оставке“) и тиме додатно побудила сумње да се иде на заташкавање читавог случаја.

Шта су показали студентски протести и због чега су стекли веома широку подршку у најразличитијим слојевима, чак и изненађујућу у неким местима која су била изражено уз власт?

Студентски протести оличавају моралну чистоту, делатну снагу, ентузијазам и одлучност, то је главни разлог због којег имају толику подршку 

- Студентски протести су, пре свега, улили велику наду и пробудили једну друштвену енергију за коју многи нису веровали да је у овој земљи уопште могућа и да постоји. Они у једном (макар и помало идеалистички) оличавају моралну чистоту, делатну снагу, ентузијазам и одлучност – а што је све скупа веома дефицитарна „роба“ у Србији – па и свету – првих деценија 21. века. И то је,мислим, главни разлог због којег ови протести имају толику подршку, чак и у срединама у којима углавном нема ни организоване опозиције нити студената. А наилазе на веома позитиван одјек и у светским размерама.

Како мислите да ће се ствар са протестима даље одвијати, да ли ће власт испунити захтеве студената или и даље купује време у нади да ће се протести издувати сами од себе?

- Нема никакве сумње да власт од почетка ове кризе „купује време“ у нади да ће ствар временом „лећи“, енергија се издувати и истрошити, а оштрица протеста отупети. Али то се ево већ више од два и по месеца не дешава. Истовремено, они на кашичицу и под притиском делимично испуњавају поједине захтеве, таман да би својим бирачима, као и заинтересованим спољним факторима могли представити како су „конструктивни“. Рекао бих да обе стране иду на исцрпљивање „оне друге стране“, само што у томе имају потпуно различите механизме и ресурсе. То јест, власт има практично све ресурсе, а студенти имају креативност и „меку моћ“. Краткорочно, исход је донекле неизвестан. Дугорочно (и средњорочно): побеђује креативнији и млађи.

Премијер је поднео оставку, а седнице парламента на којој би она била констатована, нема. Такође куповина времена или?

- Да, и то са дугим путовањем Вучевићеве оставке од владе до парламента једним делом јесте још једна куповина времена и одуговлачење пре него што почну да теку уставни рокови. Али мислим да, у овом конкретном случају, није у питању само то. Односно, мислим да се власт прибојава на шта ће та седница парламента личити и да ли ће је уопште бити. Јер је у овом тренутку и властима, па и самој опозицији, нејасно шта ће и како ће реаговати опозиција. А то опет много зависи од даљег тока и динамике студентског протеста.

Да ли мислите да је власти већ одлучила да ли ће нове изборе или ће само формирати другу владу?

- Не, Мислим да ни они још нису одлучили до краја шта ће. Чини ми се да им је приоритет и први пик да формирају владу из постојећег састава скупштинске већине (са доста „нових лица“ и ванстраначких личности), а да је назову „експертска“ или „влада националног јединства“ и да то онда покушају представити као уступак и „компромис“. Но, нисам уверен да ће им та ствар проћи.

Шта би опозиција требало да уради, пошто суштински захтеви за променом парадигме по којој функционише друштво, могу бити испуњени једино кроз институције, а то значи партије, избори, парламент, влада.

„Главна ствар“ у овом тренутку јесте заједнички захтев за формирање „прелазне“ или „техничке“ владе (или „владе изборног поверења“) која би имала мандат и задатак да припреми и организује изборе чији резултати не би били предмет сумње и оспоравања

- Реално, позиција опозиције у данашњој Србији и под СНС влашћу је веома тешка и незахвална. Шта год да учине, увек су под неком паљбом – било да се, на пример, сада више укључе у ове протесте, или да се држе по страни – увек ће бити оптуживани и неком „криви“. Међутим, оно за шта, по мени, збиља јесу криви јесте то одсуство елементарне слоге и јединственог наступа током највећег дела 2024. године, и то је оно што опозиционо настројени грађани највише замерају опозиционим странкама. Конкретни потези зависиће од потеза власти, као и од динамике актуелног студентског протеста. Али мој генерални савет може стати у две речи – слога и чврстина. Као и фокус на главну ствар, а не ситничаво освртање и премеравање да ли им овај или онај потез доноси или односи неки проценат или промил. А та „главна ствар“ у овом тренутку јесте заједнички захтев за формирање „прелазне“ или „техничке“ владе (или „владе изборног поверења“) која би имала мандат и задатак да припреми и организује изборе чији резултати не би били предмет сумње и оспоравања.

Да ли би уједињење опозиције у две политичке партије, једну с либералне и једну на десној конзервативној страни, донело промену политичке слике Србије којом сада апсолутно доминира једна странке?

- Свакако. Додуше, не знам да ли је у овом тренуту реално говорити баш о „две партије“ (а поготово не видим СНС ни данас ни сутра као једну од њих), али је озбиљно и ургентно укрупњавање опозиционе политичке сцене апсолутни приоритет, и то највероватније управо у та два поменута политичко-идеолошка блока (Мада сам ја, лично, барем док не дође до смене ове власти, можда чак склонији једном блоку.) То укрупњавање је неопходно не само да би се могли успешно носити са напредњацима, већ да би уопште могли политички да преживе. Јер ови протести су, поред свега осталог што су покренули, озбиљно истумбали и постојећу политичку сцену и угрозили не само власт него и постојеће опозиционе страначке структуре. А да су на време удружили, макар и не формално, него барем акционо, много боље би се носили не само са режимом, него и сада изборили са овим актуелним студентским изазовом.

Председник је најавио декларацију о Војводини у Србији, шта мислите које је сврха такве декларације, којом се потврђује нешто што није спорно, па самим тим може изазвати контраефекат, и зашто она у овом тренутку?

У низу скандалозних, а понекад и трагикомичних спинова за којима је власт посегла не би ли амортизовала ерупцију грађанског и студентског незадовољства, ово са тзв. „народном декларацијом о Војводини у Србији“ је вероватно најневероватнији и по власт најнесрећнији пример

- У низу скандалозних, а понекад и трагикомичних спинова за којима је власт посегла не би ли амортизовала ерупцију грађанског и студентског незадовољства, ово са тзв. „народном декларацијом о Војводини у Србији“ је вероватно најневероватнији и по власт најнесрећнији пример. У тренутку када, управо захваљујући протесту, студентима и њиховом „ослободилачком“ маршу од Београда до Новог Сада, односи између ова два центра и њихових житеља никада нису били бољи и срдачнији, режим покреће то јест, подгрева већ увелико апсолвирану и превазиђену аутономашку тему и страхове од, наводног, „војвођанског сепаратизма“. И у ту сврху су данима пренадувавали политички значај, тежину и опасност од појединих личности (Динко Грухоњић, Мила Пајић, Јешић) које би, тобоже, ту операцију требало да воде и реализују. Тако се прави двострука штета, а при том су још једном демонстрирали склоност да на неодговоран начин подмећу политичке пожаре, не би ли онда себе представили као „ватрогасце“.

Милан Грујић

НИН 3868 (13. фебруар 2025.)