Литијум и српско јавно мњење

ЈУН/ЈУЛ 2024.

Наше прво истраживање у којем смо испитаницима поставили питање  о ставу према експлоатацији литијума у долини Јадра(„Да ли подржавате намеру Рио Тинта да отвори рудник литијума у Србији?“) уследило је управо крајем јуна и почетком јула, када се расправа о овом пројекту поново распламсала у Србији. Тај први налаз је рекао да је преко половине испитаних, 55,5% ПРОТИВ експлоатације литијума у долини Јадра, око четвртине, 25,6% подржало је ову идеју, а 18.9% у том тренутку није имало став или није желело да се изјасни.

Недвосмислено се испоставило да најмлађи испитаници (популација од 18 до 40 год) показују највећу одбојност према пројекту. Наиме, чак 77,1% младих било је ПРОТИВ, а само 10,1% њих је подржало изградњу рудника. Средовечни испитаници (од 40 до 60 година) су такође натполовичном већином од 58,7% рекли НЕ, док је 18,6% њих у овом узрасту, гледало позитивно на план компаније Рио Тинто. Тек у најстаријој популацији, преко 60 година, примећен је другачији став: 42,6% испитаних подржало је потенцијални рудник, а трећина, 33,1% је била ПРОТИВ.

Лако се уочава да је, поред старосне категорије, и ниво образовања испитаника знатно утицао на став према експлоатацији литијума. Већинску подршку рудник је добио само код испитаника са непотпуном основном и основном школом (44,7%), док се 19,1 одсто испитаника из ове категорије изјаснило против отварања рудника литијума. Код свих осталих нивоа образовања забележено је убедљиво и већинско противљење копању литијума у Србији. Испитаници са средњом школом: ЗА - 24,7%, ПРОТИВ - 51,1%. Испитаници са завршеном гимназијом: ЗА - 17,8%, ПРОТИВ - 68,9% и, најдрастичније, испитаници са вишом/високом школом: ЗА - 14,9%, ПРОТИВ - 78,5%.

АВГУСТ/СЕПТЕМБАР 2024.

Следеће истраживање са истим питањем спроведено је у августу/септембру 2024., односно два месеца касније. Тада су се протести против ископавања литијума, неуобичајено за летњи период, разбуктали, проширили и симултано одвијали широм Србије, те захватили локалне заједнице у којима се до тада није протествовало. На идентично постављено питање („Да ли подржавате намеру Рио Тинта да отвори рудник литијума у Србији?“)забележени су следећи резултати: Мање од четвртине, 24,8% је подржало литијумски рудник, 59,4 % се изјаснило ПРОТИВ, а 15,8% није имало став или жељу да се изјасни. Другим речима, упркос изузетно снажној и на махове врло агресивној режимској кампањи током лета, број присталица ископавања литијума остао је пратично исти, док се број противника повећао за четири одсто у односу на претходно, јунско истраживање.

Гледано према демографским карактеристикама, стање се није значајније променило у односу на претходно истраживање, осим што се у појединим категоријама види јаснија разлика између оних који су за отварање рудника и оних који се противе том плану. Млађи и образованији испитаници и даље су били већински против, и то са још убедљивијом разликом у односу на јун/јул, а старији и ниже образовани слој (вероватно због интензивне пролитијумске кампање која се одвијала током лета) у благо већем проценту подржао је владин предлог да се у долини Јадра експплоатише литијум.

Најобразованији слој друштва убедљиво се успротивио пројекту – 80,9% са вишом/високом школом, а ЗА је било тек 8,5% њих. 60,6% испитаника са средњом школом рекло је да не жели рудник, наспрам 23,8% који су подржали копање литијума. Овог пута, нешто преко половине испитаника са основном школом, 52,9% дало би зелено светло за отварање рудника, а петина, 20,7% би рекла СТОП руднику. У категорији најниже образованих затичемо и највећи број неизјашњених, без става, оних који се двоуме или не смеју/ неће да се изјасне, 26,4% њих.

У августовско/септембарском истраживању извршено је још једно потенцијално занимљиво сегментирање испитаника. Утврдили смо у којој се мери разликује став по питању Рио Тинта и пројекта „Јадар“ у односу на политички избор испитаника у истраживању. 64,8% испитаника који симпатише владајуће странке (СНС, плус СПС и сателити) подржало би пројекат ископавања литијума, а 9,4% је рекло да то ипак не би. Нешто преко четвртине испитаних, 25,8% а који преферирају странке на власти, није се изјаснило. Драстично супротан налаз је код испитаника који би изабрали опозиционе странке: 96,2% је против копања, а само 1% (дакле, сваки стоти испитаник који симпатише опозицију) мисли да је експлоатација руде у Јадру добра идеја. Најзад, испитаници који су остали неизјашњени по питању политичких преференција, такође су се већински и огромном проценту успротивили копању литијума - 70,1% њих, наспрам 9,4%  ЗА.

ДЕЦЕМБАР 2024.

Око три месеца касније, у децембру, спроведено је последње истраживање у 2024. години. Због пада надстрешнице у Новом Саду и низа дешавања која су уследила после тога, све теме, па и ова која се тиче пројекта компаније Рио Тинто у Србији, пале су у други план. Јавност је била преокупирана догађајем у Новом Саду и одјецима те трагедије, а почели су и протести, као и студентске блокаде факултета. Све те околности, очекивано, утицале су донекле на расположење и мотивисаност испитаника, па је, последично, био и нешто већи проценат оних који нису желели да се изјашњавају о пројекту „Јадар“ (20,6% испитаних). Сходно томе, благо је опао проценат и оних који су ЗА копање литијума, као и оних који су ПРОТИВ. У децембру је проценат противника ископавања био за два посто мањи него који месец пре, али и даље убедљиво преко половине – 57,5%, док је истовремено забележен и пад од три процента подршке пројекту (са 24,8% у августу/септембру на 21,9%).

Као и раније, најмлађи и испитаници у средњем старосном добу, и даље су били убедљиво и апсолутно већински оријентисани против пројекта „Јадар“. Преко 80% млађих, од 18 до 40 год, изјаснило се ПРОТИВ рудника (у поткатегорији од 18 до 30 година чак 88,2% њих). Ипак, највећи помак уочен је код најстарије популације испитаних. Са 45,1% оних који су подржавали копање руде, проценат је пао на 37,2% и значајно се приближио проценту оних који су ПРОТИВ – 34,9%.

Значајан налаз и извесна промена у мишљењу констатована је код оних који подржавају владајуће странке. Проценат испитаника који гласа за власт и подржава пројекат Јадар са 64,8% у августу/септембру, пао је на 56,7%. Супротно томе, проценат оних који гласају за власт, а не подржавају копање порастао је са 9,4% на 15,5%. Код симпатизера опозиције стање се није променило, и даље је тек 1% њих подржавало рудник у Јадру, а преко 95% је било ПРОТИВ.

МАРТ 2025

У првој половини марта 2025. реализовано је последње истраживање у овом серијалу. Дакле, опет је прошло три месеца, а испитаницима смо поставили исто питање - Да ли подржавате намеру Рио Тинта да отвори рудник литијума у Србији?Налаз се поново променио у истом смеру и потврдио тренд опадања подршке ископавању литијума у Србији, као и пораст отпора грађана том пројекту. Проценат оних који подржавају пројекат „Јадар“ у овом мартовском истраживању пао је испод 20%, тачније износи 19%, а проценат оних који се противе порастао је за шест посто, па је сада 63,5%. (Оних који и даље немају став или не желе да се изјасне је 17,5%.)

Разлике међу старосним категоријама су остале исте, али су се бројке и проценти опет приметно и додатно променили у корист противника ископавања литијума. Близу 85% испитаних у најмлађој категорији, од 18 до 40 година, је изричито ПРОТИВ, а тек 3,6% испитаних подржава намере компаније Рио Тинто. Дошло је до пада подршке копању литијума и у средњој старосној категорији – са децембарских 17,6% заговорници копања су дошли на 14,5%, а противници су порасли до 68,8%. Али највећа промена забележена код најстаријег становништва, па први пут у овој категорији бележимо да се однос оних који су ЗА и оних који су ПРОТИВ експлоатације литијума обрнуо у корист противника Рио Тинта.

У мартовском истраживању није примећена значајнија разлика у односу на претходна истраживања кад је образовни ниво испитаника у питању. Најобразованији слој, испитаници са вишом/високом школом тек у проценту од 8,2% подржавају план ископавања литијума, док се око 80 одсто њих противи. Најзначајнију промену бележимо код испитаника са основном школом, где је такође забележен раст оних који се противе руднику у долини Јадра. Њихов проценат сада износи 27,9% и повећао се у односу на претходно истраживање кад је у овој најнижој образовној категорији измерено 22,2% противника експлоатацији литијума у Јадру.

Коначно, упоређујући став испитаника према пројекту Рио Тинта у Јадру и однос блискости владајућим странкама, односно опозицији, видимо да док је у  августу/септембру 2024. 64,8% оних који преферирају владајуће странке подржавало пројекат Рио Тинта, у децембру 2024. тај проценат пада на 56,7%, а у последњем, мартовском истраживању једва да иде преко педесет одсто (51,5%).

ЗАКЉУЧАК – КРАЈ ИГРЕ?

Сумирајући наведене налазе, како у тоталу, тако и релевантна укрштања са кључним демографским и другим параметрима, намеће се закључак да је, барем што се тиче јавног мњења, тзв. „литијумска дебата“ у Србији практично окончана, те да је њен исход дефинитивно негативан у односу на намеравано отварање рудника литијума у долини Јадра. На то недвосмислено упућују не само директни налази и одговори на основно питање, где ни у једном тренутку током деветомесечног периода подршка отварању рудника није прешла једну четвртину укупног броја испитаника, него такав закључак оснажује и јасно уочена тенденција пада чак и те више него скромне подршке са 25,6% из јуна-јула 2024. на 19% са почетка марта 2025. године. Истовремено, ионако висок проценат противљења у истом периоду је порастао за чак 8 процентних поена (са 55,5% на 63,5 одсто).

И апсолутне бројке и показани тренд говоре у прилог горњем закључку. А сегментирање резултата по кључним демографским категоријама тај закључак и тај тренд додатно поткрепљује и учвршћује. САМО најстарији и најниже образовани део популације грађана Србије подржава пројекат „Јадар“, а чак и ту се, из истраживања у истраживање, могла јасно видети и пратити линија опадања. С друге стране, што је узраст млађи и (поготово) што је образовни ниво виши, противљење рударењу литијума све је оштрије и веће.

Практично, политички, демографски и социјални корпус владајуће странке (односно коалиције) представља једино преостало упориште и бастион пројекта ископавања литијума. Али и ту је, као што је у горњем тесту, надамо се, јасно показано, приметно одређено колебање и осипање.

Треба напоменути да је актуелна власт, која је све време била главни заступник и промотер овог пројекта, у протеклом периоду испробала неколико различитих стратегија да „Пројекат Јадар“ приближи српској јавности, и да су све завршиле неуспехом. Током летњих месеци 2024. (јун-август) на делу је била брутална медијско-политичка кампања у којој је рударење литијума представљено као „готова ствар“, а сви критичари жигосани као „непријатељи Србије и прогреса“.

Пошто је таква агресивна кампања изазвала контраефекат и резултирала таласом масовних протеста широм земље, закључно са великим скупом у Београду 10. августа, власт нагло мења приступ и у наредном периоду (август-октобар 2024.) режим на челу са председником Вучићем покушава да се у јавности представи не више као агресивни лобиста већ као „праведни арбитар“ у спору око есплоатације литијума („ништа још није одлучено“, пустимо да струка каже своју реч“, „бићу строги судија“). А с обзиром да ни ова стратегија, иако нешто делотворнија од претходне, није дала жељени резултат, литијумска тема бива нагло скрајнута и повучена са врха медијске агенде режима, што нипошто не значи и да се од пројекта одустало, већ само да је преовладала процена да ће се задати циљ лакше остварити ако се ствар буде држала што даље од фокуса јавности.

Дакле, у кратком временском периоду власт је по питању литијума испробала три различите стратегије, у распону од агресивног наметања до тихог склањања теме у страну, и епилог је сваки пут био исти – даљи пад подршке пројекту рударења литијума у Србији.

(Истраживачки тим НСПМ)