O izborima i soku ili - šta bi bilo kad bi bilo

Srbija je neobična država. Tri su samoproglašene nepriznate države na njenoj teritoriji: Liberland, Verdis i Republika Kosova, funkcioneri i poslanici štrajkuju glađu i organizuju ulične proteste protiv svoje vlasti, broj političkih analitičara po glavi stanovnika je najveći na svetu... Srbiju krasi i činjenica da zahvaljujući učešću tih tzv. eksperata i analitičara svega i svačega u svakodnevnim debatama i detaljnim analizama ratnih situacija u svetu i katastrofane krize u koju su zapale države EU, ovdašnji građani mnogo bolje poznaju toponime Ukrajine i država Bliskog istoka nego svog rodnog kraja, lakše razumeju dešavanja u svetu i tužnu budućnost drugih naroda nego što mogu da zaključe šta čeka nas ovde, mučene, u Srbiji.

Zato im preostaje da zamišljaju dobar ishod rešavanja domaće društvene i političke krize, jedni novom izbornom pobedom danas vladajućih stranaka, drugi njihovim porazom i smenom vlasti.

Tako se i meni javilo da su na izborima pobedile antirežimske snage koje su se okupile oko ideje smene vlasti i jedne liste, ostavivši po strani, kao sasvim nebitne, međusobno različite političke ideologije, različite vizije budućnosti Srbije, pa formirale vladu koja će tokom svog četvorogodišnjeg mandata da reši  sve probleme koje je prouzrokovala bivša vlast.

U stanju hipnagogije čuo sam, pa zapisao, jedan važan i sadržajan telefonski razgovor:

Zvrrrrrrrr...

- Kabinet predsednika Vlade, izvolite

- Dobar dan, zovem iz kabineta predsednice Evropske komisije. Predsednica bi želela da se čuje sa gospodinom predsednikom Vlade.

- Joj, da, hmmm, samo trenutak sačekajte molim Vas.

... muzika...

- Halo, daaaa

- Dobar dan gospodine predsedniče, Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije pri telefonu. Želim da Vam i ovako, još jednom čestitam na izboru i da razmenimo nekoliko reči o brojnim pitanjima i o našoj budućoj nadam se bliskoj i uspešnoj saradnji.

- Dobar dan i Vama, predsednice. Hvala. Drago mi je da Vas čujem, mada ne čujem baš dobro, nešto šušti, zuji, ne znam šta je. Izvolite...

- Pa eto gospodine predsedniče, biću sasvim otvorena, molim Vas da i Vi budete takvi, interesuje me kakvu će politiku Vaša vlada da vodi u pogledu priključenja Srbije Evropskoj uniji. O tome se malo moglo čuti od Vas i od Vaših kolega tokom izborne kampanje, pa meni i mojim kolegama u Evropskoj komisiji nije sasvim jasno kakav je stav vlade. Da pitam direktno, da li ste za ulazak Srbije u EU, da li ćete biti posvećeni ubrzanju procesa pristupanja EU ?

- Paaaa, gospođo fon der Lajen, to je znate veoma osetljivo pitanje. Postoje u našem društvu oprečni stavovi po ovom pitanju, pa da pošteno priznam i u okviru poslaničke većine koja je vladu izabrala. Mi smo i u kampanji izbegavali da iznesemo svoj stav i govorili da je pitanje ulaska Srbije u EU otvoreno pitanje, na koje odgovor treba da daju građani Srbije na referendumu... pa kad bude...videćemo.

- Ali gospodine predsedniče, Vi sa Vašim političkim iskustvom znate...

- Nemam ja nikakvo političko iskustvo...Ja sam se bavio svojom karijerom, nisam se politički ni na koji način angažovao, niam se isprljao. Znate, takvo je vreme bilo, to je moglo da mi škodi. Tako da...

- Dobro, nije strašno, ali... sigurno znate da to pitanje ne može da se ostavi po strani, od toga zavisi u kom pravcu će se kretati naši budući odnosi. Zato je potrebna hitnost...

- Izvin'te, koliko je hitno?

- ( ?!?!?!) Pa... ne znam kako da Vam odgovorim na to pitanje.

- Eto vidite predsednice da nije lako odgovoriti na teška pitanje. Ali, kada smo već na temi pristupanja u Evropsku uniju, da dodam jedno, nadam se lakše pitanje: kako na Vašoj strani stoje stvari? Želite li Srbiju u Evropskoj uniji?

- Vi znate gospodine predsedniče da je poslednjih godina proces pristupanja Srbije praktično zaustavljen i da je za to sva odgovornost na Vašim prethodnicima. Naši odnosi su veoma pogoršani, danas nisu dobri. To je, pored veoma složene geopolitičke situacije i problema u kojima se nalaze države EU, kao i potrebe da se izvrši reforma Evropske unije, kod jednog broja članica pojačalo skepticizam prema proširenju EU, posebno državama Zapadnog Balkana. Ali verujem da bi se stav tih država promenio ako biste obećali, garantovali da će Srbija da uskladi spoljnu politiku sa EU i uvede sankcije Rusiji, da sprovede sve odredbe Osnovnog sporazuma iz Brisela i Aneksa za njegovu primenu iz Ohrida, u čemu je predsednik Vučić već daleko odmakao, da će, najzad, Srbija da ispuni obaveze iz poglavlja 35. To su ključne stvari, znate i sami predsedniče. Sve ostalo, kako su mi rekli da se kod vas kaže, progledaćemo vam kroz prste.

- Predsednice, iskreno da Vam kažem o svemu tome još nemamo utvrđene stavove. Treba  nam vremena. Preokupirani smo drugim pitanjima, nama važnim: vršimo kadrovske promene, institucije su nam u katastrofalnom stanju, mnogo je posla na obnovi vladavine prava. Kažete da Evropsku komisiju to manje interesuje, da bi nam progledala kroz prste ako na tom planu ne učinimo mnogo, a mislili smo da su i Evropskoj komisiji to važna pitanja.

- Ih... No, da Vas pitam onda: da li ste makar spremni da pristupimo pripremi nove runde pregovora između Srbije i Kosova o regulisanju međusobnih odnosa, pa da se približimo potpisivanju pravno obavezujućeg sporazuma  o normalizaciji odnosa. Taj dokument željno iščekuju i one države EU koje još nisu priznale nezavisnost Kosova, kako bi mogle to da učine. Kako vidite tu situaciju?

- Uh, Vi opet o Kosovu. Mene su ljudi kojima verujem obavestili da Srbi na Kosovu jako teško žive. Isto tako sam pročitao u Ustavu da su Kosovo i Metohija pokrajina u sastavu Srbije.  Rasformirana je Kancelarija za KiM, njen raniji direktor Petar Petković, čuo sam ima nameru da se zamonaši, ni u okviru SNS-a ne stoji najbolje, zbog tasta. I, tek da vidite koliko nam nije lako, još ću Vam reći da mnogi iz poslaničke većine tvrde da je prethodna vlast već sve završila, da je Kosovo nezavisno i da mi samo treba da se pravimo Toše.

- Šta?!?! Toše? Šta je, ko je to?

- Dobro, da se pravimo mutavi...

- Ne razumem.

- Da se ne mešamo i pustimo da stvari idu svojim tokom, da se preostali Srbi polako isele i... tako.

- Moram priznati da ste me iznenadili. Preneću kolegama. Recite mi, možda makar to znate, kakve odnose mislite da gradite za Ruskom federacijom, tom terorističkom državom koja je izvršila agresiju na Ukrajinu? Ima li izgleda da se u najskorije vreme priključite sankcijama Evropske unije prema Rusiji?

- Među nama neki kažu - odmah, drugi ih nazivaju ludim i pominju naftu, gas, Savet bezbednosti UN...Složeno je to...

- I poslednje: možete li da se malo distancirate od Republike Srpske?

- E to mislim da može. To je OK.

- Hvala gospodine predsedniče.

- Hvala Vama. Sve isto bih rekao i Putinu, Si Đinpingu, Trampu, ali su nedostupni. Time ćemo da se bavimo za nekoliko godina. Razumete?

- Baš i ne razumem, ni sa njima ne znate šta ćete? Vaša odluka i posledice.

Tutuuu...tutuuuu...

Ovo nije kritika, još manje optužba, već podsticaj. Nije mi bila namera da uveseljavam, niti da naljutim bilo koga, već da ponovim ono što sam napisao pre skoro godinu dana: šta nas je briga ko će biti na tzv. studentskoj listi. Treba koliko i imena na listi SNS i komp. , dakle ni malo. Oni se neće pitati.

Međutim, svakog razumnog, politički svesnog, odgovornog građanina, glasača, moraju da interesuju programi pretendenata na vlast, realizatori i stvarni donosioci odluka. Pre toga nema mnogo smisla ni rasprava o „kolonama“.

A kada se bude znalo, a znaće se, izbori nisu Nektar sokovi. Tek na izborima NIJE SVEJEDNO!