субота, 23. новембар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Политички живот > Бајден или Трамп, која је разлика за Србију?
Политички живот

Бајден или Трамп, која је разлика за Србију?

PDF Штампа Ел. пошта
Драгана Трифковић   
недеља, 20. децембар 2020.

На претходним председничким изборима у САД 2016. године Доналд Трамп је победио противкандидата Хилари Клинтон, захваљујући електорским гласовима, упркос томе што је Клинтонова имала већи број укупних гласова.

Овога пута је Џо Бајден однео победу. Иако је Доналд Трамп изнео тврдње да су избори покрадени, он ће се на крају помирити са одлуком Врховног суда који је одбацио такву могућност. Да Доналд Трамп није спреман на превелику борбу и жртву, показао је и током свог четворогодишњег мандата. Од обећања које је дао америчком народу 2016. године и претњи које је упутио својим политичким противницима, није испунио много тога. Супротно није могло ни да се очекује од њујоршког милијардера, најбогатијег председника у историји САД. Трамп је вешто искористио своју политичку амбицију да буде на челу САД, у правом тренутку када се створила потреба у америчком друштву да дође до промена.  

Није дошло ни до каквих посебних промена, али је поверење у америчку демократију озбиљно пољуљано. Трамп за четири године није успео да ублажи друштвену кризу, већ је довео до још већег заоштравања. Постигнуте економске резултате на почетку мандата, потпуно је анулирала још већа свеопшта криза као последица пандемије корона вируса. Протекли председнички избори  у САД одржани су у атмосфери високих тензија као потврда томе да у америчком друштву постоје дубоке поделе. Оспоравање резултата избора од стране Трампа је повећало тензије па тако у САД долази до свакодневних уличних сукоба између екстремних десничара окупљених под именом Proud boys који подржавају Трампа, са екстремним левичарима из организације ANTIFA као и BLM са друге стране.

Како су САД моћна сила која врши утицај на друге државе у свету, многи су одмах након избора почели да предвиђају шта могу да очекују од нове америчке администрације као и да анализирају како ће се сукоби у САД одразити на остатак света.

Трамп је победио са паролом „Америка на првом месту”. Предуго су се америчке структуре бавиле увођењем демократије свуда по свету. Америчко друштво од тога није имало превелике користи. Због тога је за очекивати да ће и Бајденова администрација морати више да се бави решавањем економских, здравствених и социјалних проблема у САД, који ће наредне године још више да се усложне.

Што се тиче односа САД према Србији, континуитет који постоји последњих тридесет година, није променио ни Трамп. Оно што је специфично, то је да су Срби за време Трампа променили однос према САД.  Поставља се питање: који је разлог?

Познато је да су српско-амерички односи од деведесетих година прошлог века оптерећени агресијом НАТО у којој су САД одиграле најзначајнију улогу. Томе је претходила агресивна пропагандна кампања против Србије током разбијања Југославије, чије се последице и данас осећају. Иако су Американци толико снажно учврстили свој утицај на Балкану, да сасвим успевају да контролишу политичке елите (а кроз њих и институције), невладин сектор и медије, то није променило однос српског народа према њима. Већина грађана Србије, као и припадника српске заједнице у региону, има крајње негативан однос према САД. Чак и млађе генерације Срба, које не памте бомбардовање 1999. године, имају исти такав однос према Американцима.

Поред тога, САД свих претходних година врше огроман притисак на Србију да призна сепаратистичку творевину Косово, чиме желе да ставе тачку на свој пројекат стварања нарко-терористичке државе на Балкану. Суштина је у томе да САД инсистирају на „српској кривици“ у претходним ратовима на простору бивше Југославије, где су америчке снаге учествовале у креирању и усмеравању ратних догађаја. Неопходно је напоменути и то да Американци врше „истеривање правде“ уз грубо кршење међународног права и дипломатског протокола.

Сви амерички политичари који су на било који начин учествовали у ратним дешавањима на простору бивше Југославије су крајње непопуларни у Србији, укључујући и Џоа Бајдена.

Ипак, највећу непопуларност има породица Клинтонових, јер је Бил Клинтон био председник САД када је извршена агресија на Србију, а такође су и Бил и Хилари Клинтон били дубоко умешани у ратне догађаје у Хрватској, Босни и Херцеговини и на Косову и Метохији. Поред Клинтонових ту је и Олбрајтова, која је предњачила у изливима мржње према Србима и била један од главних лобиста за бомбардовање Србије. Однос према њој је специфичан и због чињенице да је Олбрајтова дуго живела са родитељима у Београду и да су Срби ову јеврејску породицу спашавали од нациста током Другог светског рата. У сваком случају, листа америчких политичара који су крајње непопуларни у Србији је подугачка, али на њој није Доналд Трамп из простог разлога што он није директно везан за рат у Југославији.

Због тога су 2016. године Срби већином навијали за то да Трамп победи противкандидата Хилари Клинтон, али не и председник Србије Александар Вучић. Он је у предизборној кампањи 2016. године одлетео за Њујорк, где је Фондација Клинтонових организовала разговор на тему „помирења“. Док је Александар Вучић покајничким гласом потврђивао да су Срби криви, Бил Клинтон, који је бомбардовао Србију, тапшао га је по леђима у знак подршке. Гротескна сцена. Када се вратио из Њујорка, Александар Вучић је био гост на првом каналу националне телевизије. Водитељ га је упитао због чега је подржао Хилари Клинтон која је имала улогу у бомбардовању Србије и то у тренутку када она губи подршку у САД. Александар Вучић је одговорио као из топа: „Зато што сам паметан“. У сваком случају, Клинтонова је изгубила изборе, а председник Србије Александар Вучић је потом уложио велике дипломатске напоре да изглади неспоразуме са Трамповом администрацијом , око мешања у председничку кампању. Око тога ће бити још речи у наставку текста, али неопходно је појаснити Трампов однос према Србији.

Иако Трамп није учестовао у ратним догађањима на простору бивше Југославије, он се о њима изјаснио. Наиме Трамп је у октобру 1999. године гостовао код Лари Кинга на CNN када га је он упитао како оцењује интервенцију Клинтона у Југославији? Он је одговорио да би тај проблем решио на мало другачији начин слањем америчких трупа у неком моменту. Дакле, он се поред ваздушне залагао и за копнену операцију САД. Не могу да оценим да је то боље од онога што је Клинтон урадио слањем бомбардера, напротив. Међутим проблем са нама у Србији је што волимо да верујемо у оно што нам се свиђа, а често то што нам се свиђа умислимо или измислимо. Када је Трамп у питању томе је свакако допринела пропагандна кампања теоретичара завере која се ширила интернетом о томе да је Трамп митски јунак који се бори против светских глобалиста, сатаниста, кабале, рептила и слично. Да иза себе има QAnon војску и да ће ослободити цео свет од мрака у ком живимо. Наводно, Трамп је у тајности припремао план за хапшење америчких политичара из „дубоке државе“ и холивудских звезда које су умешане у криминал, корупцију и педофилију. Али као што видимо, Трамп завршава свој мандат, а да није испунио све те „велике планове“. Можда због тога што се ради о елитама којима и сам Трамп припада.

Још један догађај који се десио у току америчке предизборне кампање 2016. године, поспешио је лажне наде. Наиме, један од српских седмичних журнала „Недељник“ је објавио измишљени интервју са Доналдом Трампом у ком се он наводно извинио Србији за бомбардовање 1999. године. Одмах по објављивању, Трампов изборни штаб је демантовао да је Трамп дао интервју за српске новине. Главни и одговорни уредник Недељника се није ни потрудио да се извине српској јавности за такав аматеризам. У сваком случају, оно што је српска јавност упамтила то је слика са насловне стране која се могла видети на свим киосцима, где је Доналд Трамп поручивао: „Срби извините за бомбардовање 1999“.

Да се вратимо на председника Вучића и његово приближавање Трамповој администрацији. Он је почетком ове године ангажовао Америчко-израелски комитет за јавне послове (AIPAC) да би преко њих уговорио састанак са Трампом. Проценио је да ће Трамп сигурно бити реизабран за председника. AIPAC је добро искористио посредништво између Вучића и Трампа за произраелску агенду. Трамп је, разуме се, сусрет са Вучићем укалкулисао у предизборну кампању, желећи да придобије још неки глас приписујући себи нереалне спољнополитичке успехе. Почетком септембра ове године, Александар Вучић се састао са премијером такозваног независног Косова у Белој кући, где су у присуству Доналда Трампа потписали Договор о економској нормализацији односа између Србије и Косова. Протокол самог састанка у Белој кући са Трампом, био је крајње понижавајући за председника Србије. Међутим он је игнорисао ту чињеницу.

Сам договор је списак жеља Израела и САД, вешто укомпонован у спољнополитички оквир ових земаља за „Западни Балкан“. Укратко, договорено је да Србија премести амбасаду у Јерусалим, што представља кршење међународног права. Као награду за такву услугу од стране Србије, Израел је признао јужну српску покрајину Косово, као независну државу што директно угрожава територијални интегритет  Србије и представља кршење међународног права. Поред тога, Србија је пристала на изградњу саобраћајне инфраструктуре ка Албанији која је потребна НАТО и за коју треба да узме кредит од САД.  

Србија се у Вашингтону обавезала да ће диверсификовати изворе снабдевања енергијом, што представља важну полугу борбе САД против руског енергетског утицаја на Балкану.

Такође, Србија се обавезала да ће са Америком усклађивати набавку технолошке опреме, што је директно усмерено против Кине и српско-кинеских пројеката.

Најбизарнија ставка овог уговора тиче се обавезе Србије да ради на декриминализацији хомосексуализма у 69 земаља. Сигуран доказ да Трамп води породичну политику.

Као што се може приметити, већина ставки нема никаквих додирних тачака са односима Београда и Приштине. У вези са темом договора, председник Србије је потписао да се Србија неће противити уласку Косова у међународне институције: „Србија (Београд) се слаже да стави једногодишњи мораторијум на кампању за повлачење признања и да се уздржи од формалног или неформалног захтевања да било која држава или међународна организација не призна Косово (Приштину) као независну државу“. Овим је председник Србије омогућио Косову да заокружи косовску независност. По истеку годину дана, Косово ће моћи да аплицира за чланство у НАТО, ЕУ, УН, Интерпол и друге међународне организације. Потписан договор је у конфликту са Уставом Републике Србије и међународном Резолуцијом 1244.

Тиме је плаћена прескупа цена за Трампове ситне предизборне поене, а нанета је велика штета српским државним и националним интересима. Вучић је тако олако ставио на коцку вишедеценијску борбу Србије за очување своје историјске територије, бирајући погрешне карте.

Не само да се Србија Вашингтонским споразумом понизила и дала у бесцење оно што би требало да штити и чува, већ су и Срби у Америци први пут учествовали у предизборној кампањи под паролом: Срби за Трампа. Подршку и охрабрење су добили директно од Александра Вучића који је из необјашњивих разлога био убеђен да Трамп побеђује, исто онолико колико је 2016. године био убеђен да ће Хилари Клинтон победити. Посебно је питање како то да штетни Вашингтонски споразум није довео у питање подршку српске дијаспоре Трампу, јер је нелогично да Срби подрже кандидата који је организовао потписивање, по Србију штетног договора.

Вашингтонски споразум није ставио под сумњу ни многобројне српске патриоте које су и даље тврдиле како је Трамп одличан за Србију. Практично, Трамп је био на путу да заврши до краја пројекат косовске независности и све то уз аплауз српске стране.

Уместо мешања у унутрашња питања друге земље и тиме довођења Србије у незгодан положај, српско руководство је требало да стратешки ради на стварању српске лоби групе у САД, какву одавно имају Албанци. Управо ова албанска лоби група је држећи се својих задатака, међу првима дала препоруке новој администрацији Бајдена по питању Балкана и пре свега Косова и Метохије.

На седници Спољнополитичког одбора Представничког дома Конгреса, Елиот Енгел и Мадлен Олбрајтова износе чињенице да је косовска независност готова ствар и да Србија треба да се помири са тим и омогући улазак Косова у УН. То је баш оно што је Вучић и потписао у Вашингтонском споразуму. Ако ствари посматрамо са позиције међународног права, Косово није независно и не може да постане уколико се о томе не постигне договору у оквиру СБ УН. Оно што свакако треба да интересује српску јавност је то како ће промена америчке администрације утицати на спровођење Вашингтонског договора. По том питању се огласио амерички амбасадор у Београду Ентони Годфри који је рекао да промена администрације неће утицати на Вашингтонски споразум.

Бајденова администрација ће инсистирати на испуњавању оних ставки из договора, које буде сматрала важним. То ће свакако бити одредбе везане за Косово и Метохију као и они делови уговора који се тичу сузбијања утицаја Русије и Кине на Балкану.

Александар Вучић је доспео у још тежу позицију јер се унапред замерио Бајденовој администрацији подржавајући кандидатуру Трампа, што неће бити заборављено у Вашингтону.

Притисци на Србију да испуни преузете обавезе ће због тога наредних месеци бити све снажнији. Тим поводом се огласио и амерички дипломата Филип Рикер који је рекао да је статус кво за Косово неодржив, наглашавајући визију о пуној интеграцији Западног Балкана у евроатлантску заједницу. С обзиром на то да је проширење ЕУ блокирано и да је велико питање да ли ће, када и у ком формату оно бити настављено, јасно је да се визија односи на интеграцију читавог Балкана у НАТО.

Истовремено, док жалопојке због одласка Трампа увелико трају у Србији, неприметно је прошла вест о томе да је електро-енергетски систем Србије на северу Косова, 14. децембра прешао у руке Албанаца. Ова примопредаја реализована је у складу са потписаним обавезама Бриселског споразума из 2013. године, којим је Александар Вучић угасио институције државе Србије на територији Косова и Метохије. Није предат само електро-енергетски систем који је у потпуности изградила Србија, већ је интегрисано судство, полиција, општинске институције, телекомуникациони систем у систем независног Косова. Бриселским договором из 2013. године је постављена и класична граница између Косова и Метохије и остатка Србије, па сада Срби који путују из Београда у Косовску Митровицу, морају да прођу граничну контролу и царину.

Куда ће нас даље одвести непромишљена политика и неоснована надања, тешко је предвидети.

Једина позитивна ствар у свему је то да Срби не гаје илузије према Бајдену какве су гајили према Трампу, па ће чињенице сагледавати без заводљивих емотивних импулса, долазећи у позицију да буду жестоко преварени.

(Аутор је директор Центра за геостратешке студије)

Упутнице:

https://bit.ly/3apqTcA

https://www.youtube.com/watch?v=LD0Qt7qFHc4

https://edition.cnn.com/ALLPOLITICS/stories/1999/10/08/trump.transcript/

https://bit.ly/3nBzLQa

https://bit.ly/37y7dRL

https://bit.ly/3nE6e8g

https://bit.ly/3awxRfR

https://www.bbc.com/serbian/lat/svet-54727948

https://bit.ly/3rcXGYm

https://bit.ly/2WucRxY

https://bit.ly/3aqRPJ1

https://bit.ly/3au54Zw

https://bit.ly/3p6Yjkj

https://bit.ly/34tJKQ6

https://bit.ly/38npa4H

https://bit.ly/38AgGHV

(Регнум)

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер