Bajden ili Tramp, koja je razlika za Srbiju?

Na prethodnim predsedničkim izborima u SAD 2016. godine Donald Tramp je pobedio protivkandidata Hilari Klinton, zahvaljujući elektorskim glasovima, uprkos tome što je Klintonova imala veći broj ukupnih glasova.

Ovoga puta je DŽo Bajden odneo pobedu. Iako je Donald Tramp izneo tvrdnje da su izbori pokradeni, on će se na kraju pomiriti sa odlukom Vrhovnog suda koji je odbacio takvu mogućnost. Da Donald Tramp nije spreman na preveliku borbu i žrtvu, pokazao je i tokom svog četvorogodišnjeg mandata. Od obećanja koje je dao američkom narodu 2016. godine i pretnji koje je uputio svojim političkim protivnicima, nije ispunio mnogo toga. Suprotno nije moglo ni da se očekuje od njujorškog milijardera, najbogatijeg predsednika u istoriji SAD. Tramp je vešto iskoristio svoju političku ambiciju da bude na čelu SAD, u pravom trenutku kada se stvorila potreba u američkom društvu da dođe do promena.  

Nije došlo ni do kakvih posebnih promena, ali je poverenje u američku demokratiju ozbiljno poljuljano. Tramp za četiri godine nije uspeo da ublaži društvenu krizu, već je doveo do još većeg zaoštravanja. Postignute ekonomske rezultate na početku mandata, potpuno je anulirala još veća sveopšta kriza kao posledica pandemije korona virusa. Protekli predsednički izbori  u SAD održani su u atmosferi visokih tenzija kao potvrda tome da u američkom društvu postoje duboke podele. Osporavanje rezultata izbora od strane Trampa je povećalo tenzije pa tako u SAD dolazi do svakodnevnih uličnih sukoba između ekstremnih desničara okupljenih pod imenom Proud boys koji podržavaju Trampa, sa ekstremnim levičarima iz organizacije ANTIFA kao i BLM sa druge strane.

Kako su SAD moćna sila koja vrši uticaj na druge države u svetu, mnogi su odmah nakon izbora počeli da predviđaju šta mogu da očekuju od nove američke administracije kao i da analiziraju kako će se sukobi u SAD odraziti na ostatak sveta.

Tramp je pobedio sa parolom „Amerika na prvom mestu”. Predugo su se američke strukture bavile uvođenjem demokratije svuda po svetu. Američko društvo od toga nije imalo prevelike koristi. Zbog toga je za očekivati da će i Bajdenova administracija morati više da se bavi rešavanjem ekonomskih, zdravstvenih i socijalnih problema u SAD, koji će naredne godine još više da se usložne.

Što se tiče odnosa SAD prema Srbiji, kontinuitet koji postoji poslednjih trideset godina, nije promenio ni Tramp. Ono što je specifično, to je da su Srbi za vreme Trampa promenili odnos prema SAD.  Postavlja se pitanje: koji je razlog?

Poznato je da su srpsko-američki odnosi od devedesetih godina prošlog veka opterećeni agresijom NATO u kojoj su SAD odigrale najznačajniju ulogu. Tome je prethodila agresivna propagandna kampanja protiv Srbije tokom razbijanja Jugoslavije, čije se posledice i danas osećaju. Iako su Amerikanci toliko snažno učvrstili svoj uticaj na Balkanu, da sasvim uspevaju da kontrolišu političke elite (a kroz njih i institucije), nevladin sektor i medije, to nije promenilo odnos srpskog naroda prema njima. Većina građana Srbije, kao i pripadnika srpske zajednice u regionu, ima krajnje negativan odnos prema SAD. Čak i mlađe generacije Srba, koje ne pamte bombardovanje 1999. godine, imaju isti takav odnos prema Amerikancima.

Pored toga, SAD svih prethodnih godina vrše ogroman pritisak na Srbiju da prizna separatističku tvorevinu Kosovo, čime žele da stave tačku na svoj projekat stvaranja narko-terorističke države na Balkanu. Suština je u tome da SAD insistiraju na „srpskoj krivici“ u prethodnim ratovima na prostoru bivše Jugoslavije, gde su američke snage učestvovale u kreiranju i usmeravanju ratnih događaja. Neophodno je napomenuti i to da Amerikanci vrše „isterivanje pravde“ uz grubo kršenje međunarodnog prava i diplomatskog protokola.

Svi američki političari koji su na bilo koji način učestvovali u ratnim dešavanjima na prostoru bivše Jugoslavije su krajnje nepopularni u Srbiji, uključujući i DŽoa Bajdena.

Ipak, najveću nepopularnost ima porodica Klintonovih, jer je Bil Klinton bio predsednik SAD kada je izvršena agresija na Srbiju, a takođe su i Bil i Hilari Klinton bili duboko umešani u ratne događaje u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu i Metohiji. Pored Klintonovih tu je i Olbrajtova, koja je prednjačila u izlivima mržnje prema Srbima i bila jedan od glavnih lobista za bombardovanje Srbije. Odnos prema njoj je specifičan i zbog činjenice da je Olbrajtova dugo živela sa roditeljima u Beogradu i da su Srbi ovu jevrejsku porodicu spašavali od nacista tokom Drugog svetskog rata. U svakom slučaju, lista američkih političara koji su krajnje nepopularni u Srbiji je podugačka, ali na njoj nije Donald Tramp iz prostog razloga što on nije direktno vezan za rat u Jugoslaviji.

Zbog toga su 2016. godine Srbi većinom navijali za to da Tramp pobedi protivkandidata Hilari Klinton, ali ne i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On je u predizbornoj kampanji 2016. godine odleteo za Njujork, gde je Fondacija Klintonovih organizovala razgovor na temu „pomirenja“. Dok je Aleksandar Vučić pokajničkim glasom potvrđivao da su Srbi krivi, Bil Klinton, koji je bombardovao Srbiju, tapšao ga je po leđima u znak podrške. Groteskna scena. Kada se vratio iz Njujorka, Aleksandar Vučić je bio gost na prvom kanalu nacionalne televizije. Voditelj ga je upitao zbog čega je podržao Hilari Klinton koja je imala ulogu u bombardovanju Srbije i to u trenutku kada ona gubi podršku u SAD. Aleksandar Vučić je odgovorio kao iz topa: „Zato što sam pametan“. U svakom slučaju, Klintonova je izgubila izbore, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić je potom uložio velike diplomatske napore da izgladi nesporazume sa Trampovom administracijom , oko mešanja u predsedničku kampanju. Oko toga će biti još reči u nastavku teksta, ali neophodno je pojasniti Trampov odnos prema Srbiji.

Iako Tramp nije učestovao u ratnim događanjima na prostoru bivše Jugoslavije, on se o njima izjasnio. Naime Tramp je u oktobru 1999. godine gostovao kod Lari Kinga na CNN kada ga je on upitao kako ocenjuje intervenciju Klintona u Jugoslaviji? On je odgovorio da bi taj problem rešio na malo drugačiji način slanjem američkih trupa u nekom momentu. Dakle, on se pored vazdušne zalagao i za kopnenu operaciju SAD. Ne mogu da ocenim da je to bolje od onoga što je Klinton uradio slanjem bombardera, naprotiv. Međutim problem sa nama u Srbiji je što volimo da verujemo u ono što nam se sviđa, a često to što nam se sviđa umislimo ili izmislimo. Kada je Tramp u pitanju tome je svakako doprinela propagandna kampanja teoretičara zavere koja se širila internetom o tome da je Tramp mitski junak koji se bori protiv svetskih globalista, satanista, kabale, reptila i slično. Da iza sebe ima QAnon vojsku i da će osloboditi ceo svet od mraka u kom živimo. Navodno, Tramp je u tajnosti pripremao plan za hapšenje američkih političara iz „duboke države“ i holivudskih zvezda koje su umešane u kriminal, korupciju i pedofiliju. Ali kao što vidimo, Tramp završava svoj mandat, a da nije ispunio sve te „velike planove“. Možda zbog toga što se radi o elitama kojima i sam Tramp pripada.

Još jedan događaj koji se desio u toku američke predizborne kampanje 2016. godine, pospešio je lažne nade. Naime, jedan od srpskih sedmičnih žurnala „Nedeljnik“ je objavio izmišljeni intervju sa Donaldom Trampom u kom se on navodno izvinio Srbiji za bombardovanje 1999. godine. Odmah po objavljivanju, Trampov izborni štab je demantovao da je Tramp dao intervju za srpske novine. Glavni i odgovorni urednik Nedeljnika se nije ni potrudio da se izvine srpskoj javnosti za takav amaterizam. U svakom slučaju, ono što je srpska javnost upamtila to je slika sa naslovne strane koja se mogla videti na svim kioscima, gde je Donald Tramp poručivao: „Srbi izvinite za bombardovanje 1999“.

Da se vratimo na predsednika Vučića i njegovo približavanje Trampovoj administraciji. On je početkom ove godine angažovao Američko-izraelski komitet za javne poslove (AIPAC) da bi preko njih ugovorio sastanak sa Trampom. Procenio je da će Tramp sigurno biti reizabran za predsednika. AIPAC je dobro iskoristio posredništvo između Vučića i Trampa za proizraelsku agendu. Tramp je, razume se, susret sa Vučićem ukalkulisao u predizbornu kampanju, želeći da pridobije još neki glas pripisujući sebi nerealne spoljnopolitičke uspehe. Početkom septembra ove godine, Aleksandar Vučić se sastao sa premijerom takozvanog nezavisnog Kosova u Beloj kući, gde su u prisustvu Donalda Trampa potpisali Dogovor o ekonomskoj normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova. Protokol samog sastanka u Beloj kući sa Trampom, bio je krajnje ponižavajući za predsednika Srbije. Međutim on je ignorisao tu činjenicu.

Sam dogovor je spisak želja Izraela i SAD, vešto ukomponovan u spoljnopolitički okvir ovih zemalja za „Zapadni Balkan“. Ukratko, dogovoreno je da Srbija premesti ambasadu u Jerusalim, što predstavlja kršenje međunarodnog prava. Kao nagradu za takvu uslugu od strane Srbije, Izrael je priznao južnu srpsku pokrajinu Kosovo, kao nezavisnu državu što direktno ugrožava teritorijalni integritet  Srbije i predstavlja kršenje međunarodnog prava. Pored toga, Srbija je pristala na izgradnju saobraćajne infrastrukture ka Albaniji koja je potrebna NATO i za koju treba da uzme kredit od SAD.  

Srbija se u Vašingtonu obavezala da će diversifikovati izvore snabdevanja energijom, što predstavlja važnu polugu borbe SAD protiv ruskog energetskog uticaja na Balkanu.

Takođe, Srbija se obavezala da će sa Amerikom usklađivati nabavku tehnološke opreme, što je direktno usmereno protiv Kine i srpsko-kineskih projekata.

Najbizarnija stavka ovog ugovora tiče se obaveze Srbije da radi na dekriminalizaciji homoseksualizma u 69 zemalja. Siguran dokaz da Tramp vodi porodičnu politiku.

Kao što se može primetiti, većina stavki nema nikakvih dodirnih tačaka sa odnosima Beograda i Prištine. U vezi sa temom dogovora, predsednik Srbije je potpisao da se Srbija neće protiviti ulasku Kosova u međunarodne institucije: „Srbija (Beograd) se slaže da stavi jednogodišnji moratorijum na kampanju za povlačenje priznanja i da se uzdrži od formalnog ili neformalnog zahtevanja da bilo koja država ili međunarodna organizacija ne prizna Kosovo (Prištinu) kao nezavisnu državu“. Ovim je predsednik Srbije omogućio Kosovu da zaokruži kosovsku nezavisnost. Po isteku godinu dana, Kosovo će moći da aplicira za članstvo u NATO, EU, UN, Interpol i druge međunarodne organizacije. Potpisan dogovor je u konfliktu sa Ustavom Republike Srbije i međunarodnom Rezolucijom 1244.

Time je plaćena preskupa cena za Trampove sitne predizborne poene, a naneta je velika šteta srpskim državnim i nacionalnim interesima. Vučić je tako olako stavio na kocku višedecenijsku borbu Srbije za očuvanje svoje istorijske teritorije, birajući pogrešne karte.

Ne samo da se Srbija Vašingtonskim sporazumom ponizila i dala u bescenje ono što bi trebalo da štiti i čuva, već su i Srbi u Americi prvi put učestvovali u predizbornoj kampanji pod parolom: Srbi za Trampa. Podršku i ohrabrenje su dobili direktno od Aleksandra Vučića koji je iz neobjašnjivih razloga bio ubeđen da Tramp pobeđuje, isto onoliko koliko je 2016. godine bio ubeđen da će Hilari Klinton pobediti. Posebno je pitanje kako to da štetni Vašingtonski sporazum nije doveo u pitanje podršku srpske dijaspore Trampu, jer je nelogično da Srbi podrže kandidata koji je organizovao potpisivanje, po Srbiju štetnog dogovora.

Vašingtonski sporazum nije stavio pod sumnju ni mnogobrojne srpske patriote koje su i dalje tvrdile kako je Tramp odličan za Srbiju. Praktično, Tramp je bio na putu da završi do kraja projekat kosovske nezavisnosti i sve to uz aplauz srpske strane.

Umesto mešanja u unutrašnja pitanja druge zemlje i time dovođenja Srbije u nezgodan položaj, srpsko rukovodstvo je trebalo da strateški radi na stvaranju srpske lobi grupe u SAD, kakvu odavno imaju Albanci. Upravo ova albanska lobi grupa je držeći se svojih zadataka, među prvima dala preporuke novoj administraciji Bajdena po pitanju Balkana i pre svega Kosova i Metohije.

Na sednici Spoljnopolitičkog odbora Predstavničkog doma Kongresa, Eliot Engel i Madlen Olbrajtova iznose činjenice da je kosovska nezavisnost gotova stvar i da Srbija treba da se pomiri sa tim i omogući ulazak Kosova u UN. To je baš ono što je Vučić i potpisao u Vašingtonskom sporazumu. Ako stvari posmatramo sa pozicije međunarodnog prava, Kosovo nije nezavisno i ne može da postane ukoliko se o tome ne postigne dogovoru u okviru SB UN. Ono što svakako treba da interesuje srpsku javnost je to kako će promena američke administracije uticati na sprovođenje Vašingtonskog dogovora. Po tom pitanju se oglasio američki ambasador u Beogradu Entoni Godfri koji je rekao da promena administracije neće uticati na Vašingtonski sporazum.

Bajdenova administracija će insistirati na ispunjavanju onih stavki iz dogovora, koje bude smatrala važnim. To će svakako biti odredbe vezane za Kosovo i Metohiju kao i oni delovi ugovora koji se tiču suzbijanja uticaja Rusije i Kine na Balkanu.

Aleksandar Vučić je dospeo u još težu poziciju jer se unapred zamerio Bajdenovoj administraciji podržavajući kandidaturu Trampa, što neće biti zaboravljeno u Vašingtonu.

Pritisci na Srbiju da ispuni preuzete obaveze će zbog toga narednih meseci biti sve snažniji. Tim povodom se oglasio i američki diplomata Filip Riker koji je rekao da je status kvo za Kosovo neodrživ, naglašavajući viziju o punoj integraciji Zapadnog Balkana u evroatlantsku zajednicu. S obzirom na to da je proširenje EU blokirano i da je veliko pitanje da li će, kada i u kom formatu ono biti nastavljeno, jasno je da se vizija odnosi na integraciju čitavog Balkana u NATO.

Istovremeno, dok žalopojke zbog odlaska Trampa uveliko traju u Srbiji, neprimetno je prošla vest o tome da je elektro-energetski sistem Srbije na severu Kosova, 14. decembra prešao u ruke Albanaca. Ova primopredaja realizovana je u skladu sa potpisanim obavezama Briselskog sporazuma iz 2013. godine, kojim je Aleksandar Vučić ugasio institucije države Srbije na teritoriji Kosova i Metohije. Nije predat samo elektro-energetski sistem koji je u potpunosti izgradila Srbija, već je integrisano sudstvo, policija, opštinske institucije, telekomunikacioni sistem u sistem nezavisnog Kosova. Briselskim dogovorom iz 2013. godine je postavljena i klasična granica između Kosova i Metohije i ostatka Srbije, pa sada Srbi koji putuju iz Beograda u Kosovsku Mitrovicu, moraju da prođu graničnu kontrolu i carinu.

Kuda će nas dalje odvesti nepromišljena politika i neosnovana nadanja, teško je predvideti.

Jedina pozitivna stvar u svemu je to da Srbi ne gaje iluzije prema Bajdenu kakve su gajili prema Trampu, pa će činjenice sagledavati bez zavodljivih emotivnih impulsa, dolazeći u poziciju da budu žestoko prevareni.

(Autor je direktor Centra za geostrateške studije)

Uputnice:

https://bit.ly/3apqTcA

https://www.youtube.com/watch?v=LD0Qt7qFHc4

https://edition.cnn.com/ALLPOLITICS/stories/1999/10/08/trump.transcript/

https://bit.ly/3nBzLQa

https://bit.ly/37y7dRL

https://bit.ly/3nE6e8g

https://bit.ly/3awxRfR

https://www.bbc.com/serbian/lat/svet-54727948

https://bit.ly/3rcXGYm

https://bit.ly/2WucRxY

https://bit.ly/3aqRPJ1

https://bit.ly/3au54Zw

https://bit.ly/3p6Yjkj

https://bit.ly/34tJKQ6

https://bit.ly/38npa4H

https://bit.ly/38AgGHV

(Regnum)