Glavni dobitnik je bila Srbija ili, tačnije rečeno, Srbija je mogla da bude veliki dobitnik da je prihvatila londonsku varijantu plus deo Banata i dalmatinska ostrva, koja su prvobitno bila ponuđena Italiji! Na nesreću Srbije i Srba u celini Srbija to nije prihvatila nego je insistirala na zajedničkoj državi sa Hrvatima i Slovencima.

U priču o kolektivnoj krivici Srba uključili su se mnogi zapadnoevropski i američki analitičari. Najsvežije je obraćanje novinara švedskog radija Gerta Filkinga, koji je Srbe nazvao Brejvicima, psihopatama, svinjama i retardima. Iako je kasnije usledilo izvinjenje, u njegovu odbranu su stali mnogi novinari, političari i organizacije.

Habzburg se lepo prošetao po Beogradu i Novom Sadu, proglašavajuću usput Dačića „vinskim vitezom“, dok mi ujedno i ne znamo da li će biti zvanične državne proslave stogodišnjice Prvog svetskog rata, jer novac za svečanost još nije ni raspoređen.

Izgleda da su sve naše dosadašnje vlade vrlo uspešno satirale opoziciju, da bi u ovim okolnostima koje imamo danas morali ići čak dotle da je moraju nekakao napraviti ako ništa drugo ono zbog same forme.

Zagovornici autonomije Vojvodine, pa i njenog ocepljenja od matične države, svesno zaobilaze ovu činjenicu, jer ona ne ide u prilog rastakanja Srbije, čak naprotiv. Većinski narod u Srbiji je i većinski narod u Vojvodini, bez obzira na višedecenijski trud zagovornika autonomije da stvore novu naciju, takozvane Vojvođane.

Rezultat glasanja na Glavnom odboru jasno ukazuje da „reforme“ u DS treba da predlože i iznesu upravo oni predstavnici stranačke oligarhije koji se uporno protive osnovnom principu demokratije – neposrednim izborima na kojima učestvuju svi članovi stranke i principu jedan član jedan glas.

Onda se desilo su jurišnici jedne pro-NATO stranke, jedne pro-EU stranke i jedne soroševske televizije bez ovlašćenja skinuli status sa mog naloga, objavili ga bez mog ovlašćenja i samim tim izvršili su krivično delo.

U upornom iščekivanju da će nam „Đura oprostiti što nas je tukao“, ne smemo i nismo u stanju da reagujemo čak ni na otvorene genocidne Klarkove pozive. A Klark nije makar ko.

Suvišno je komentarisati neuspele pokušaje ambasadora Kirbija da opravda ulogu njegove zemlje i ostalih članica NATO u vezi sa „otimanjem KiM“, na jednoj i pronalaženje argumenata za osude onoga šta se dešavalo na Krimu. Odkuda mu tolika smelost  da izjavi: „Ponavljam, pitanje Kosova smo rešavali u UN“.

U radu Vlade mogla se videti sva besmislenost postojanja političkih institucija u Srbiji. Materijal i dnevni red za sednicu ministrima je dostavljan bukvalno pet minuta pre početka sednice. To je bilo u neskladu s Poslovnikom o radu Vlade.