Mogu da zamislim s kakvim bi elanom Boško i društvo raskrinkavali Vučićeva nepočinstva u Skupštini. Sklapanje ovakvog saveza, dalo bi šansu da listu pojačaju i intelektualci iz uvodnih redova. To bi bila respektabilna sila u Skupštini. Nijednoj vlasti ne bi bilo svejedno da svoja nedela brani pred takvim zborom izuzetnih ličnosti.

U naglašenoj međuzavisnosti energetskih odnosa EU i Rusije jasno je da je EU potreban ruski gas. Sa druge strane i Gasprom je veoma zavisan od prihoda na izvoz gasa u EU koji čini oko 70 odsto njihovih ukupnih prihoda i kroz plaćanje poreza finansira više od 20 posto ruskog budžeta.

Vlasnik prava originalnog video snimka je RTS, preko jutub naloga RTS zvanicniportal. Taj video snimak je neko skinuo, dodao titl, a onda je vlasnik odlučio da zahteva da se pomenuti, titlovani snimak obriše. Što i nekako deluje u redu, na kopiji je i dalje vrlo vidljiv logo RTS-a, a titl je sa političkom porukom, i neko u RTS-u je želeo da se ogradi od toga, da ne ispadne da RTS to podržava.

Da li su to samo članovi Mlade Bosne (Srbi, Hrvati i Muslimani-sastav organizacije nije ni Titova istoriografija osporavala) bili nezadovoljni u toj idiličnoj i savršenoj carevini, koju mnogi danas smatraju pretečom Evropske unije, i prvom pravom multietničkom tvorevinom u Evropi? Naravno da ne!

Posle godinu i po dana njihove vlasti u Srbiji se živi još gore i nikakvo rešenje za ekonomski i socijalni oporavak nije nam ponuđeno. Aktuelni režim vlada isključivo medijima, tajnim službama i lažnim obećanjima, i tako namerava da opstane na vlasti.

Bora je bio diplomata vrhunskog dometa. Mogao je to biti, pre svega, zato što je, kao pravnik i analitičar, dobro proznavao suštinu drštvenih i političkih procesa, zato što je poznavao ciljeve i mogućnosti kako svoje zemlje tako i zemlje sluižbovanja i što je bio u stanju da realno sagleda mogućnosti za saradnju.

Narod, u potpunosti sluđen aktuelnim dešavanjima, gleda u neverici kako se vrši primopredaja vlasti, uz puno međusobnih, čak i neskrivenih smešaka i namigivanja, pa čak i javnih međusobnih očijukanja u stilu “mogli bi i zajedno da vladamo”, uz krajnji zaključak “neka, rano je, ima vremena, sledeći put”!

Osnovni problem je u tome da je ona izgubila poverenje svog biračkog jezgra koje pripada ostacima srednje klase i koji i dalje u sebi nose osećanje i ubeđenje da su prevareni i izdani upravo od Demokratske stranke i načina na koji je ona sprovodila vlast kršeći osnovne demokratke principe.

Ona druga, nezblanuta raja se pita mnogo toga. Zašto je uhapšeno oko 500 lica, a u pritvoru zadržano skoro deset puta manje? Koga je to policija hapsila, kad ih je toliko pušteno na slobodu? Ili, ako su „pravi“ hapšeni, zašto nisu zadržani u pritvoru? Ko tu ne radi dobro svoj posao: policija, sudovi, tužilaštvo?

Čudni su putevi političkog konvertitstva, to je staza bez povratka, i na primeru ovog političara možemo videti koliko je potrebno samoporicanja i samoponižavanja da bi se postiglo svojevrsno preumljenje i apsolutna promena jednog ideološkog i političkog koda, čiji je najradikalniji glasogovornik on bio.