Коментар дана | |||
Опет лажу са свих страна |
субота, 16. март 2013. | |
Најлакши начин освојити тврђаву је изнутра. Тако је од Троје до данас. Србија се данас осваја изнутра. И за тај датум треба платити данак и признати господаре на туђој земљи. За овај пројекат и наредна дробљења Србије регрутују се нови људи, који живе од продаје условних лажи. Регрутовани су и раније овакви људи. Остао је упамћен изнајмљени Србин Ђорђије Настић, организатор “Бомбашке афере” 1908, и такође споља спаковане политичке игре, тада у Бечу, како би се, током припреме Империје за окупацију Балкана, завадила Црна Гора и Србија. Пошто је одрадио посао, умјесто обећане награде, Беч му је одмјерио - од шаке до лакта. А онда увријеђени и изиграни Настић пресавио је табак и написао омању књигу “Финале”, са свим детаљима шире манипулативне игре. Да ли ће нови Настићи, који најављују уподобљавање Устава новој “реалности”, на крају добити исту “награду” или, пак, “колајну за изузетност”? Кажу да се највише лаже након лова и уочи избора. Данас, изгледа, то народно искуство је обогаћено новим садржајима. Условне лажи прате Србију на сваком новом (ис)кораку у испуњавању услова за добијање датума за отпочињање приступних преговора. И овај Његошев стих, из наслова, могли бисмо придодати, као аператив, уз сваки нови корак и похвалу ка добијању датума. “Рјешења ће бити тешка и болна”, говоре два ударна преговарача. А како да неће бити. Никако да кажу да је најнечаснија и најкобнија црта преговарачке политике - препуштање судбине државе великодушности непријатеља Србије. Очекују великодушност Тачија и европских медијатора. У том трку без алтернативе државни двојац, уз предсједника, укркачили су терет да га одбаце тамо гдје им се каже, како би направили завршни корак ка датуму и “Европи без алтернативе.” Николић је већ срочио Резолуцију за рјешење најважнијег државног питања, које “није по Уставу, али ће народ прихватити промјену Устава”, у интервјуу египатском листу Ал Ахрам. И додао: Египат ми је у срцу. Недељу дана раније: Русија ми је у срцу. Али, Томислав Николић добио је изборе уз условну подршку ДСС-а: Само уз сагласност ДСС-а може се ићи на измјену Устава Србије, дакле уставне преамбуле. Предсједник владе Ивица Дачић иде даље: лагало се да је Косово наше, па је то чак озваничено и Уставом. А прије избора, по његовој реторици, било је само наше. Гдје је линија разграничења истине и лажи, између часног и нечасног? Пратећи грмљавину обећања, не зна се ко више масти, наши или њихови, али се зна да олако “преламају у мозгу.” Истина, нису одмах након избора “преломили”. Први човјек државе је у Њујорку, на 67. заседању Генералне скупштине Уједињених нација (септембар 2012), на пленарној сједници, уз тврду одбрану Косова саопштити: "Захтевамо само истину. Да се открије судбина стотине несталих Срба са Косова и Метохије, за које се оправдано претпоставља да су били жртве нелегалне трговине људским органима и других злочина почињених на Косову и Метохији. У име свог народа тражим правду за невине жртве". Иступ је подсјетио на специјалног известиоца Савета Европе Дика Мартија, на криминалне активности Дреничке групе ОВК, коју је предводио садашњи премијер Косова Хашим Тачи. Понуђени су докази да су 1999. и 2000. године организовали илегалну трговину људским органима као медицинском сировином. Тачијево име, у извештају, помиње се 27 пута. Није прошло пет мјесеци од Николићевог иступа у УН, преговарају са Тачијем о статусу Косова, уз напомену да је било доста грљења са Бањалуком. Тачију се жури јер зна да без договора са Србијом рјешење Косова је само „залеђен проблем“, као и Тајван, а нашем тројцу због датума. Кипар, због турске окупације сјевера острва, одбија неке преговоре са ЕУ. Дачић хоће преговоре, јер већ 10 година нико из Београда не може на Косово док не добију сагласност Приштине. Дакле, не може на привремено окупирану територију. Уколико Србија призна другу албанску државу на властитој територији, тешко је вјеровати да ће ова власт бити кадра, као и наредне, зауставити даљу фрагментацију Србије. У питању је само ситно ткање политике, корак по корак, и даља доградња домаће “европејске” инфраструктуре. |