Истина и помирење на ex-YU просторима | |||
У Сребреници геноцид, а у Братунцу, Скеланима...? |
среда, 11. јул 2012. | |
Ови бриселски портпароли подсјећају на књишког јунака Бранка Ћопића Николетину Бурсаћа. Он је након одржаног састанка комуниста испод неке букве, на ослобођеном подручју Грмеча, дотрчао мајци и саопштио јој да више нема Бога. Тако му је рекао – политички комесар. Дакле, испод букве политички комесар убио је Бога. Да ли Брисел преко својих комесара, који се позивају на пресуду Хашког трибунала убијају истину? Ипак, тешко је разумјети медијски третман наших европских пријатеља. Чим нешто зуцну, ето их на ударним српским информативним емисијама. Цитирам први абер: "Европска унија одбацује све покушаје прекрајања историје", рекла је Барозова портпаролка Пија Аренкилде Хансен новинарима, осврћући се на недавну Николићеву изјаву да у Сребреници није било геноцида. Спремни смо, наставила је, да то поновимо, кад год то буде било потребно. И сљедећа портпаролка Маја Коцијанчић, односно, представница за штампу високе представнице ЕУ за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон, истакла је да се од политичких лидера на западном Балкану очекује да покажу да су привржени сарадњи и помирењу у региону и да дају одговорне изјаве, пренео је Ројтерс. Амин. Народ каже – ко те плаћа, тога пјесму пјева и додаје, што се некоме више клањаш, на вишој ћеш грани висити. Интересује ме како би назвали дешавања у Сребреници да су тада и ђецу и жене и старце побили војници Ратка Младића, као што су борци 28 дивизије Насера Орића, који су из “заштићене зоне” Сребреници имали бројне излете у подрињска села и убијали одреда. Милован Ђилас је прије 20 година оквалфиковао суд као – лакрдију. Да ли ће бити лакрдија ако Тома Николић почне провјерљивим чињеницама, или ће се приклонити политичком “прагматизму” који је, по мени, друга ријеч за политичку проституцију? Могла би бити жртва прагматизма и дијете од непуних шест година (Александар,Томислава, Димитријевић, рођен 1987. заклан у цик зоре 16. јануара 1993. у Скеланима), са још 60 Срба убијених, јер су Срби? Или, прећуткивање истина, попут оне да је у селу Малешићи, у зору 8. октобра 1992, убијен и Михаило Перић, 90 година, (1902) и његова супруга Цвија 85 година (1907). Да ли је геноцид кад, поред ђеце и одраслих, егзекуција се врши и на прабабама и прађедовима? Прије 20 година објавио сам неколико интервјуа са Милованом Ђиласом "Искази идеолога број један и члана Титовог квартета", Милован Ђилас је посредно предвидио Сребреницу, јер, како је рекао, прећуткивање злочина једне стране, а увеличавање злочина друге, може водити већем злочину. И десила се Сребреница три мјесеца послије његове смрти. На питање због чега европски миротворци неће да преузму касете о масакрима Срба код Братунца, на Божић, одговорио је: “Не интересује их, јер кажу то је прича само о једној страни.” И Хрвати говоре само о једној страни, као и Муслимани, а њихово пролази? “Па пролази из разлога о којима смо говорили... Они кажу да ће у принципу испитати све злочине, али практично се то своди на злочине које су починили Срби.” И Вилијем Монтгомери, посљедњи амерички амбасадор у Југославији, посредно потврђује Ђиласову оцјену. “Влада САД платила је трошкове првих ТВ преноса суђења, јер смо погрешно мислили да ће то помоћи да се јавност информише о минулим догађањима и улози Милошевића. Међутим, првим сведоцима које је тужилаштво представило недостајао је кредибилитет, те је крајњи резултат био тај што је током суђења, уместо да опада, Милошевићу расла популарност у Србији. Далеко од помоћи процесу помирења, могли бисмо тврдити да је МКСЈ у посљедњих десет година главни извор, гориво, за подстицање национализма и политичке дестабилизације у овом регион. То је дефинитивно тачно, кад је реч о Србији… Досадашњи трошкови премашују двије милијарде долара.” (Вилијем Монтгомери: “Кад овације утихну, сјећање посљедњег америчког амбасадора у Југославији,” издање 2010. стр. 92). Првопоменута портпаролка потврдила је да ће Сребреница бити једна од тема разговора Бароза и Николића 14. јуна у Бриселу. До тада ће предсједник Србије, који је добио изборе, а изгубио власт, бити изложен баражној ватри, како би “преломио у мозгу.” Вјерујем неће му дати да писне о Подрињу, а поготову неће дозволити да прекраја историју. Снимак о Сребреници, баш уочи паковања Милошевића за Хаг, на нечији миг (предсједник владе Зоран Ђинђић), емитовала је државна ТВ, “очишћени” снимак ЦНН-а, достављеног из Сарајева, гдје нема оне старине у Сребреници који раширених руку, с погледом у небо виче: “Ово је освета!” Најављену освету видјела је америчка јавност, али не и српска. Замислимо да је неко овим потпаролкама и онима које они представљају, као и домаћим “европејцима”, наложио да изађу пред микрофон и да говоре о разлици између ратног злочина и геноцида. Понашали би се као Хумболтов папагај, који је понављао ријечи учитеља несталог племена. Тако каже Хашки трибунал. Изгледа, Милован Ђилас је мислио поррочки, што потврђују наредни догађаји: Уочи српске Нове године, медији биљеже: Председник Федерације БиХ Живко Будимир помиловао бившег команданта муслиманске војске у Сребреници Насера Орића и укинуо му условну казну од четири године. Пошто је Орић ту казну издржавао због нелегалног ношења оружја и муниције, овим помиловањем њему је омогућено да поново носи оружје без страха да ће поново завршити иза решетака. Претходно ратни командант сребреничких муслимана, којем је због ратног злочина било суђено у Хашком трибуналу, где је проглашен невиним, осуђен је у јуну 2009. у сарајевском општинском суду на двије године затвора. Годину дана касније та одлука је преиначена на четири године условно. Ради подсјећања, Хашки трибунал је 2006. осудио Орића на двије године затвора, само зато што није спријечио злочине, али је у другостепеном поступку 2008. године, Орић ослобођен. У процесу против Орића, Апелационо веће у Хагу је тада закључило "да нема сумње да су тешки злочини почињени над Србима у Сребреници у периоду од септембра 1992. до марта 1993. године“, али да "доказ да су злочини почињени није довољан за изрицање казне појединцу". (Тањуг, 13. јануара 2012). Поред Насера Орића, Хашки суд је ослободио неколико хрватских генерала, осумњичене за ране злочине према српским цивилима, као и команданте косовских терористичких група. Неколике Интерполове потјернице су стопиране телефонским ургенцијама бриселских званичника, након чега им је Хаски трибунал издао сертификат да су невини. Да бисмо говорили о геноциду, потребно је да утврдимо да је постојала намера да се у Сребреници ликвидира једна етничка група. Такав доказ не постоји у Сребреници. Али постоји да је почињен тешки ратни злочин. Међутим, у Подрињу постоје докази да се истражи једна етничка заједница, а издвојена су само неколика примјера, који то потврђују. Шестогодишњи Александар и деведесетогодишњаци Михаило и Цвија су на листи за чекање. |