Početna strana > Rubrike > Komentar dana > Ima li te Strahinjiću Bane?!
Komentar dana

Ima li te Strahinjiću Bane?!

PDF Štampa El. pošta
Slobodan Orlović   
subota, 14. oktobar 2023.

Običan građanin zna toliko da se te nedelje (24.9) ili vikenda, desio oružani sukob Srba i policajaca Albanaca u okolini starostavnog manastira Banjska („Strahinjiću Bane [...] u malenoj Banjskoj) i da su zvanično stradala četiri lica, tri Srbina i Albanac. Posle toga, isti taj, običan građanin može da sazna: da je satima pre akcije „kosovske“ policije srpska naoružana grupa praćena i snimana iz vazduha; da je i KFOR (NATO) „prisustvovao“ sukobima; da je pronađena velika količina oružja – za „ceo bataljon“; da je, javnosti poznati, M. R. pismom priznao organizovanje oružane srpske grupe (sâmo to priznanje i nije sudski dokaz), i možda još ponešto.

Ali vaskoliki naš narod još uvek ne zna odgovore na suštinska pitanja koja otvara ova „akcija“, praveći ga bespokojnim i kolektivno uplašenim. Građani ne znaju ko su učesnici i, još važnije, organizatori ove bitke sa tragičnim ishodom; šta je bio njen cilj, ako ga je uopšte imala; da li je bilo „koordinacije“ triju strana u sukobu; da li su i šta zvanični „Kosovo“ i Srbija činili i znali unapred, a šta su eventualno znali (i činili) NATO, Rusija i druge države? Sve ovo teško da će se ikada pouzdano saznati, ali bar na nešto očekujemo da se odgovori istragama i sudskim postupcima – o tom potom. Zbog takve tmine neznanja, uz ono što se nepobitno već zna, niču mnoge, čak najneverovatnije teorije i objašnjenja „Banjske“. Tako, cilj beše: oslobođenje i otcepljenje severa Kosova; ispunjenje osveženog zaveta „kad se vojska na Kosovo vrati“; progon („oluja“) Srba kao hrvatski model rešenja statusa južne Pokrajine i, dalje, odblokiranja članstva Srbije u EU; ruski dugi prsti („kao u Milovoj Crnoj Gori“) ne bi li se stekla neka prednost u ukrajinskom ratu; prost dogovor „Kurti – Vučić“ zbog nekakvog višeg ostvarenja – zajedničkog priznanja i članstva u EU/NATO; poduhvat albanskog i srpskog podzemlja radi uvećanja prekograničnog („administrativna linija“) profita itd.

Ono oko čega se svi moraju složiti je da je „Banjska“ produbila ionako teško stanje vajnih decenijskih pregovora „Beograda i „Prištine“. A pogotovo odskora neizdrživ položaj Srba na Kosmetu. Ova polazišta možda mogu da navedu na neke „suštinske“ odgovore o ovom pokušaju oružane borbe. Ona nije bila u bilo kakvom interesu Srba, pogotovo njihovog fizičkog opstanka na Kosmetu; direktno je suprotstavljena i političkom interesu Srbije jer oružani ustanak ne sme da je izloži riziku još jednog rata sa NATO, niti opasnostima ekonomskih sankcija i dalje, raspada ili okupacije države (u slučaju poraza). Mirni „zamrznuti konflikt“, kao do malopre postojeći, u ovakvim svetskim i balkanskim okolnostima – iako nije karta na koju igra zvanični „Beograd“ – direktno je ugrožen kao, prihvatljivo (moguće), privremeno, nenasilno i koliko-toliko funkcionalno rešenje koje zadržava Srbe na Metohiji sa Kosovom. Kakva god da biva vlast u Beogradu, trebalo bi da navedeno razumeva kao neupitnu zakonitost svoje kosovske politike.

Ono oko čega se svi moraju složiti je da je „Banjska“ produbila ionako teško stanje vajnih decenijskih pregovora „Beograda i „Prištine“

Akcija „Banjska“ bi pak mogla biti poduhvat na političku korist „Prištine“ bar iz dva razloga: može da izazove prekid dosadašnjih vajnih pregovora – čitaj: odugovlačenje međusobnog priznanja – što je za „Prištinu“ povoljno jer se nedavno došlo do najbolje i krajnje tačke, „EU Ohridskog sporazuma“ (koga još samo treba sprovesti) i druga korist – već se počelo sa snaženjem pritiska, čitaj: ucene, na Srbiju ne bi li prestala sa tihom opstrukcijom „normalizacije odnosa“ kao konačnog kosovskog rešenja, protivnog našem Ustavu. Na ove „kosovske“ interese prirodno se nadovezuje polza sizerenâ i investitora separatizma: SAD i, skoro svih, NATO država, da se pregovaračke strane „normalizuju“ čim pre.

Hodajući tragom navedenih interesa, možda i običan građanin može da razredi maglu neznanja o jednoj tužnoj nedelji u Banjskoj. Bez straha od istine. Nesklanjajući s uma da ni precima nije bilo lako na ovim našim prostorima – ni Nemanjićima, ni knezu Lazaru i poslednjim despotima (Lazareviću i Brankoviću), ni Karađorđu, ni Petru kralju, ni partizanima a ni borcima 90-tih – ali da je uvek nekako Srbadija bivala, na Kosovu i oko njega. 

(Autor je redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu)

 

Od istog autora

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li će, po vašem mišljenju, Rio Tinto otvoriti rudnik litijuma u dolini Jadra?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner