Истина и помирење на ex-YU просторима | |||
Хрватски шовинизам или у Хрватској ништа ново |
![]() |
![]() |
![]() |
недеља, 03. фебруар 2013. | |
Данима пре заказаног скупа, Вуковар је био облепљен плакатама против увођења ћирилице, док су његови грађани потписивали петицију против увођења мрског им писма у службену употребу. Како је објављено, прикупљено је 4.300 потписа. Под претпоставком да су се сви они појавили и на "просвједу", коме је, према проценама медија, присуствовало око 20.000 учесника, јасно је да су им у помоћ, и у приличном броју, стигли и гости из других делова њихове “лијепе”, који такође не желе примену закона о употреби ћирилице. Огорчени на владу, тачније, поједине министре, бранитељи су држали ватрене говоре, говорили како не прете него опомињу, носили транспаренте са натписима: ”Милановићу, не тестирај и не изазивај вуковарске бранитеље”, “Суживот се не може постићи ћирилицом”, "Бранитељи против, Влада за”, што би све требало да наведе на закључак како је влада крива за узнемирење грађана. Скуп је завршен - како су медији јавили - без инцидента (како би га и било кад су се окупили једномишљеници?); изузетак је само што су гостујући “просвједници”у Борову, успут, на повратку кући, упали у један кафић и повредили младића Србина, свештениковог сина, поломивши “о истом трошку” жардињере и паркиране бицикле. “Редарственици” су се нешто касније појавили, они ће, разуме се, обавити свеобухватни увиђај и затим саопштити шта се заиста догодило и кривце казнити (једнога дана, а можда и пре). А што се тиче приче о ћириличном писму и српском језику у Вуковару, она је, у ствари, завршена још пре пописа из 2011. године, када је утврђено да у граду живи 35% Срба. Средином јуна 2009. у Статут града унет и члан у коме пише да “припадници српске националне мањине имају право на слободну упорабу српског језика и ћириличног писма у друштвеном и јавном животу, те у службеној комуникацији у јавним пословима из самоуправног дјеловања града Вуковара”. Занимљиво је приметити да су за Статут Вуковара са овим чланом гласали и одборници из редова Хрватске демократске заједнице и Хрватске странке права, а које су ових дана најљући противници званичног доласка ћирилице у њихов град. Без трунке стида председница вуковарског огранка ХДЗ-а јавно изјављује како није против Срба, већ против ћирилице. Појаву и није тешко објаснити ако се зна да се приближавају локални избори и да је и ова тема српског језика и писма згодна за придобијање гласова бирача.
Како да им неко објасни да њихови “просвједи” нису умесни? Можда да им о томе нешто каже амбасадор Немачке, земље којој су својевремено певали захвалницу “Данке Дојчланд”, и објасни им да нису у праву? Разуме се, ако буде хтео. Или да им попови на мисама говоре о толеранцији и разумевању људи других вероисповести и националности? Ако буду хтели. |