Србија обележава Дан државности, у спомен на дан када је на збору у Орашцу 1804. подигнут Први српски устанак, и дан када је у Крагујевцу 1835. донет Сретењски устав. Централној прослави у Орашцу присуствују Додик, Дачић и Вучевић

Србија обележава Дан државности – у знак сећања на 15. фебруар 1804. године, када је подигнут Први српски устанак и Сретење 1835. године, када је донет Сретењски устав. Овај дан као државни празник слави се од 2002. године. Борба за слободу српског народа и даље траје, поручено са централне церемоније у Орашцу. 

Председник Србије додељује одликовања заслужним појединцима и инситуцијама

Председник Србије Александар Вучић додељује одликовања - ордење и медаље заслужним појединцима и институцијама поводом Дана државности Србије - Сретења, међу којима су Орден српске заставе, Орден Карађорђеве звезде, Сретењски орден и друга.

Вучић о онима који су основали модерну државу: Србија је одсјај ватре која је у њима горела

Председник Србије Александар Вучић рекао је у обраћању у Председништву Србије да се данас, 40 дана после Божића слави Сретење – најважнији дан у верском, политичком, културном и историјском календару Србије.

“За нас је Сретење црвено слово, много тога смо започели, направили и завршили за Сретење. Најгласнија и најјаснија порука још из Морићевића јаруге била је да се глоба давати не може, нити трпети зулум и неправда“, рекао је Вучић.

Истакао је да су два најважнија догађаја у оснивању модерне српске државе ослободилачка револуција и организација и уређење државе.

"При томе су један и други тесно повезани, зависе један од другог, условљавају се међусобно. Али ћу данас пре него што вам уручим признања да укажем на ону по мени најважнију везу међу њима. Та веза су људи, они који су имали снаге да оба велика посла изнесу, па и по цену сопствене жртве. Они чији су снови били толико велики да су морали бити остварени. Србија данас није ништа друго него одсјај оне ватре која је у њима горела. Наставак је природан и велик, оних чежњи које су они имали", рекао је председник Вучић.

Навео је да све може да се израчуна и испланира, али да без људи, њиховог жара, спремности, снаге и вере, ниједан посао не може да буде не само завршен, него ни започет на прави начин.

Вучић је поручио и да су нам данас у нелаким временима потребни Карађорђева храброст, снага и упорност као и Милошева мудрост, проницљивост и стрпљење.

“Потребно нам је да чувамо мир, да будемо мудри, али једна ствар нема цену, а то је слобода Србије“, рекао је Вучић.

Свечаност доделе одликовања, интонирана химна Боже правде

У Председништву Србије почела свечана церемонија доделе одликовања поводом Дана државности, а заслужним појединцима и институцијама признања ће уручити председник Александар Вучић.

Међу више од сто награђених су дипломате, професори, академици, книжевници, спортисти као и више институција.

Свечаности присуствују премијерка Србије Ана Брнабић, министри у влади, патријарх српски Порфирије, председник Републике Српске Милорад Додик, председник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић и бројне званице.

Свечаност је почела интонирањем химне Боже правде.

У згради Председништва су изложени портрети Карађорђа аутора Паје Јовановића и Милоша Обреновића аутора Стевана Тодоровића.

Мултимедијални перформанс - "Оживљавање" Старог двора

У оквиру обележавања Дана државности и свечаности доделе сретењских признања одржава се мултимедијални програм "Оживљавања" зграде Старог двора коме присуствује председник Србије Александар Вучић.

Визуелним перформансом под називом "Слава и трајање" путем 3Д светлосне анимације на фасади зграде Старог двора оживљвају се мотиви устанка, устава, симболи државности.

Окупљенима ће се кроз глас глумца обратити Карађорђе, а реч је о адаптацији текста из драме Ђуре Јакшића "Станоје Главаш".

Карађорђевићи на обележавању Дана државности на Опленцу

У оквиру званичних свечаности посвећених обележавању Дана државности Србије, престолонаследник Александар и принцеза Катарина присуствовали су помену који је служио епископ шумадијски Јован, а који је пратила церемонија полагања венаца у цркви Светог Ђорђа на Опленцу.

“Поносни на завештање наших предака, чувањем и унапређењем њиховог наслеђа које су нам оставили, ми градимо будућност наше Отаџбине. На Сретење, ми славимо нашу државност, државотворност, нашу уставотворну традицију, нашу слободу и све што је учињено да се она сачува, славимо наше постојање. Поносни смо на све што су наши преци постигли, али имамо и огромну одговорност према њиховом завештању. Њихова храброст и спремност да чине наизглед немогуће треба да буду наша инспирација и водиља“, изјавио је престолонаследник Александар.

Дан државности Србије обележен у Подгорици

Дан државности Србије обележен је у Подгорици, а новоименовани амбасадор наше земље у Црној Гори Небојша Родић је тим поводом положио венац на споменик Карађорђу и поручио да су односи Србије и Црне Горе братски и да нема те силе која их може раздвојити.

То су односи народа који живи са обе стране границе, а људи су ти који су увек били и биће мостови који спајају, рекао је амбасадор Родић.

Амбасадор је у Карађорђевом парку у Подгорици истакао да независност Србије не може бити условљена, већ она остаје темељац постојања српске куће у најширем смислу те речи, што представља вечност Србије.

Осим амбасаде Србије у Црној Гори, венац су положили и представници Српског националног савета Црне Горе, а свечаност је увеличана културно – уметничким програмом, којем су присуствовали грађани Подгорице.

Бриселски Манекен Пис у српској народној ношњи

Чувена статуа на фонтани у центру Брисела, Манекен Пис, обучена је у српску народну ношњу, поводом обележавања Дана државности Србије.

"Манекен Пис одаје почаст Србији. Носиће народну ношњу да се прослави национални празник Србије", саопштено је на званичном сајту града Брисела.

Амбасада Србије у Белгији заједно са удружењем "Пријатељи Манекена Писа" од 2011. сваког 15. фебруара организује обележавање Дана државности Србије облачењем Манекена Писа у српску народну ношњу.

Пуштени голубови мира са Београдске тврђаве

Поводом Дана државности, на Београдској тврђави одржан је плесни перформанс, након којег су са тврђаве пуштени голубови мира.

Музичко-сценски перформанс испред Храма Светог Саве

Код споменика вожду Карађорђу, испред Храма Светог Саве у Београду, полицијски оркестар и бас Михајло Шљивић извели су химну Боже правде.

Уз песму "Ој, Србијо, мила мати" и сопранистикњу Весну Ђурковић, настављен је музичко-сценски перформанс којим се у Београду обележава Дан државности.

Брнабић у Крагујевцу: Сретењски устав је залог наше државности и независности, неразрушиви бедем наше слободе

Беседу на Сретењској академији у Крагујевцу одржала је председница Владе Србије Ана Брнабић.

"Окупили смо се данас на велики празник Сретења Господњег у нашој старој престоници Крагујевцу, на дан када читава Србија са поносом обележава свој национални празник. Налазимо се у историјском простору старе Народне скупштине у којој је на овај дан 1835. године проглашен сретењски устав, први основни и темељни правни акт наше отаџбине, залог наше државности и независности, неразрушиви бедем наше слободе", рекла је Ана Брнабић.

Навела је да је почаствована, али и да осећа истинску одговорност због тога што је у прилици да се на национални празник свим грађанима обрати са изворишта нововековне српске државности и уставности.

"Сретењски устав није био искључиво први основни правни акт Србије, већ и један од оновремених најдемократскијих устава у читавој Европи. Територијално мала, али духом, слободарством, непокором и визијом снажна Кнежевина Србија, изнедрила је на овом месту један од најзначајнијих правних споменика Европе целокупног 19. века", рекла је председница Владе.

Додала је да су идеје и идеали садржани у Сретењском уставу одлучно и јавно прокламовали темељне вредности које вековима баштини српски народ.

"Слобода, независност, мирољубивост, само су неке од идеала вешто инкорпорираних у садржај Сретењског устава. Република Србија, као и сви припадници нашег народа, ма где живели, данас обележавају свој национални празник Сретење – Дан државности Србије. Са поносом и са захвалношћу присећамо се и славимо Орашачког збора из 1804. и проглашење Сретењског устава из 1835. године", рекла је Брнабићева.

Премијерка је навела и да је Србија међу ретким државама у свету, ако не и једина, која свој национални празник слави у спомен на два прворазредна значајна историјска догађаја која су се одиграла истог дана, истог месеца, у двема различитим годинама.

"Стога, ми данас прослављамо Дан државности, али и Дан уставности наше отаџбине. Ове године то чинимо свечаније, организованије и масовније него икада до сада. На молбу и иницијативу председника Републике Србије Александра Вучића, Влада Републике Србије донела је одлуку да се почев од ове године национални празник обележава и прославља кроз читав низ манифестација широм Србије у које је укључен велики број установа културе, стручњака, стваралаца, органа власти, наших оружаних и снага безбедности", истакла је Брнабићева.

Поручила је да је ово дан за понос и за захвалност.

"Ово је дан када указујемо на славу и трајање наше отаџбине, што је и основна порука овогодишњег обједињеног прослављања националног празника. Драги грађани, драги сународници, са поносом данас истичући и славећи многовековну српску државност, самосталност, независност и слободу, осећам потребу да управо са овог историјског места укажем на то да слобода, суверенитет и независност нису пуки дар, нису нешто што нам је пало са неба, већ да се они мукотрпно освајају и још мукотрпније штите, унапређују и афирмишу", рекла је премијерка.

Навела је да живимо у време бројних, веома сложених, потенцијално крајње опасних геостратешких, безбедносних, политичких, идентитетских и других изазова.

"Време које нам је дато изискује од нас највиши могући степен знања, одговорности и посвећености добробити наше отаџбине, свих њених грађана и свих припадника нашег српског народа. И те како смо свесни тих изазова, а посебно оних који представљају стварну опасност по наш државни и територијални суверенитет и интегритет. Наш одговор на све те изазове је веома једноставан. Наша снага почива у нашим људима, јединству, слози и сагласју", истакла је председница Владе Србије.

Поручила је да само уједињени у оданости отаџбини и спремности да је унапређујемо, снажимо и обогаћујемо у сваком виду њеног постојања можемо да сви заједно обезбедимо бољу, сигурнију и срећнију будућност себи и нашој деци.

"Са тим мислима у срцу и уму, срдачно вас све поздрављам и нашег старог престоног града Крагујевца, славећи слободу, независност, самосталност и пун суверенитет наше заједничке и једине отаџбине Србије. Честитам свима Дан државности. Живела Србија!", поручила је Ана Брнабић.

Дашић: Велика је наша одговорност према ономе што баштинимо

Никола Дашић, представник Града Крагујевца поздравио је госте и рекао да на данашњи дан обележавамо 220 година од Првог српског устанка и 189 година од Сретењског устава.

"У то време правно чудо Србија је стало раме уз раме са Француском и Белгијом. Настављамо да градимо мост трајања између прошлости и будућности. Србија 21. века биће модерна земља“, рекао је Дашић и додао да је велика наша одговорност према оном што баштинимо.

Осврнуо се на инфраструктурна улагања која ће бити урађена у Крагујевцу и за која су обезбеђена средства.

Почела Сретењска академија у Крагујевцу

У Крагујевцу, где је донет први српски устав, интонирањем химне почела је Сретењска академија.

Окупљенима ће се обратити председница Владе Србије Ана Брнабић и председник Привременог органа Града Крагујевца Никола Дашић.

Положени венци на гроб вожда Карађорђа на Опленцу

У склопу обележавања Дана државности, помен је служен и на Опленцу, у Цркви Светог Ђорђа, а служио га је епископ шумадијски Јован са свештенством.

Након тога су званичници положили венце на гроб Вожда Карађорђа.

Венце су положили министар одбране Милош Вучевић, председник Владе Републике Српске Радован Вишковић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић.

Посмртни остаци Ђорђа Петровића Карађорђа пренети су у цркву Светог Ђорђа на Опленцу 1930. године из његове задужбинске цркве у Тополи, а они се налазе наспрам саркофага његовог унука Петра Првог Карађорђевића, који је и ктитор цркве.

Вучевић: Прошлост је једна од основних околности које формирају личност, садашњост и будућност сваког човека

Изасланик председника Србије и потпредседник Владе Србије Милош Вучевић рекао је да је једна од основних околности које формирају личност сваког човека, његову садашњост и његову будућност, јесте заправо његова прошлост.

"Прошлост његове породице, прошлост његових предака, његовог народа. Та прошлост представља једно невидљвио, али врло јако утемељење. Оријентир како ћемо напред, путоказ и надахнуће да се сетимо ко смо и шта смо", рекао је Вучевић.

Истакао је да је то дух прошлих времена и живо сећање на оно што нас обележава и што нас чини каквим јесмо.

"Свако онај ко је с резигнацијом одбио да буде оно што јесте и што једино може бити губио се у времену и простору. Покушавао је да се прикаже другачијим, различитим, да вредности и тековине наше представи као ругло, да је све туђе, лепше и боље. Некада је та негација себе и свога ишла у самонегацију и аутошовинизам", навео је Вучевић.

Истакао је да се тај бунт против самог себе на крају увек завршавао погубно, јер се на тај начин увек радило у корист своје штете.

"Ово важи како за појединце, тако и за читав народ. И нације, и појединци утемељени у свом бићу имају једну велику предност. Свесни себе својих мана и врлина, они могу да бирају пут успеха, јер постоји нешто што нам струји кроз крвоток, кроз мишице и кроз цео организам и нешто што надахњује нашу душу, нешто што нас држи и вуче ка напред", навео је Вучевић.

Како је Вучевић навео, то нешто је вера и да је вера све.

"Вера у себе и свој род, вера у брата, у мајку, у оца. Вера у бога, у народ. Вера да смо били синови, ћери царски, да је за оним брдима разорен двор и да је мојега цара баш тамо једном био јуначки збор. И вера да ћемо спокој наћи кад Србин више не буде роб. И на овом месту је, драга браћо, био управо један такав збор и ту су се окупили они који нису имали ништа и имали су све", истакао је Вучевић.

Додао је да нису имали ни слободу, ни право на живот.

"Нису имали честито ни хране, ни џебане, али су имали веру и сан. Када су се овде окупили на Сретење 1804. године, наши преци надахнути том вером и тим сном, заветовани да тај сан о слободи и равноправности остваре, знали су да прожети том мишљу може и мора да се деси оно што бити не може", рекао је Вучевић.

"А не може бити да сељак створи из ничега своју слободу у једној феудалној држави. Нема кроз историју света таквог примера. Не може бити да голи и боси победе светску силу. Не може бити да гладни, понижени, поражени устану из пепела и да их признају сви они у Европи и свету који су зарад својих интереса првенствену бринули о здрављу, како су тада говорили, 'болесника са Босфора'", навео је Вучевић.

Упитао је како да се не дивимо тој народној снази, жртви и вери која је створила Србију из праха и пепела.

"Како да не призивамо, како да не певамо и не славимо оне који ништа нису имали, а створили су државу. Који беху потпуно сами и остављени да умру, а који васкрснуше у слави и васпоставише данас нас. Лепота и величина наше прошлости осведочена је још једном на овај исти свети дан Сретења Господњег. Онда када смо 1835. године опет стварајући народну државу, државу по мери свих грађана, први у Европи Уставом укинули ропство и феудализам, написали устав који је до данашњег дана остао симбол демократичности, којим беху прокламована права и слободе свих грађана, независност система, слобода кретања и настањивања, неповредивост стана и равноправност свих, без обзира на веру и нацију", истакао је Вучевић.

Вучевић је у говору у Орашцу поручио да "ми на овом месту сведочимо да се поносимо".

"Поносимо се народним бићем и народном душом из које смо потекли. Поносимо се слободом коју смо освојили и стекли. Поносимо се што смо потомци оних који су целом свету да су способни да остваре слободу. И сваки пут када чујемо реч Србија, ми се поносимо. Поносимо се јер знамо и осећамо у венама својим колико је бесмртних предака наших пало за ову реч. И за сан о слободи и равноправности који се Србија зове", рекао је Вучевић.

Навео је да му је припала част да у име председника Србије Александра Вучића честита Сретење свим грађанима Србије и свим Србима, ма где да живе.

"Нека живи дух наших предака, данас кроз нас, а сутра кроз наше потомке и нека нас води у сигурну будућност. нека нам је срећан Дан државности и нека нам је поносна наша једина отаџбина. Живела Србија", поручио је Вучевић.

Додик: Српски свет треба да се окупи и да држи до свог идентитета

Председник Републике Српске Милорад Додик обратио се присутнима у Орашцу уз констатацију да су се наши преци пре 220 година окупили на том месту и кренули ка путу слободе.

Додик је захвалио председнику Александру Вучићу што све важне празнике Србија и Република Српска обележавају заједно.

"Исказујем задовољство што се увек нађемо на важним данима. Људи у Републици Српској овај дан славе и то нико не може да забрани. Срби су својим гласом показали пре 220 година да постоје. Треба да се окупи српски свет и да држимо до свог идентитета и да не дозволимо ником да нам то оспори", навео је Додик.

Председник РС је подсетио да је 146 буна подигнуто за ослобођење од Дахија.

"Ми у Републици Српској желимо јаку и стабулну Србију, јер без ње ми смо изложени као глинени голубови. Природно је да РС и Србија теже јединству, ми смо један народ, ми желимо да имамо што више јединствених пројеката", каже Додик.

Напоменуо је да је мирна и развијена Србија коју гради Вучић, она која треба Србима.

"Верујем у Србију и верујем у Александра Вучића, радимо заједно, иако многи желе да развале то јединство. Ми као мали народи немамо потенцијал да се бавимо глобалним питањима, ми треба да сачекамо како ће се ствари разрешити", рекао је Додик и додао да се радује јачању српске војске

"Србија нека буде јака и вечна, нека живи српски народ и Република Српска", поручио је Додик.

Дачић: Ништа мање од слободе за свој народ – та борба и данас траје

Први потпредседник Владе Србије Ивица Дачић истакао је да су 1804. године највиђенији људи српског народа донелу једну од најважнијих одлука у српској историји и из Орашца кренули у борбу за слободу.

“Решили су да крену у борбу за слободу коју су генерације пре њих сањале вековима. Имали су пред собом најузвишенији циљ - ништа осим слободе и ништа мање од слободе за свој народ. Својом храброшћу и жртвом оставили су нам у наслеђе исту идеју и исту обавезу. Као што видите, та борба и данас траје. И та борба, и све борбе за слободу од тада до данас, су нам дале да имамо овако лепу и слободну државу и то наравно морамо много више да ценимо“, рекао је Дачић.

Напомиње да је Први српски устанак оставио као наслеђе и обавезу потомцима да никада ни под којом силом не дају на своју слободу и на своје име.

“Они су знали да се слобода не добија једном за увек. Знали су да она мора љубоморно да се чува и да се брани, па и по највећу цену", каже Дачић.

Истиче да је српски народ за ових 220 година небројено пута морао да брани своју слободу и своју независност.

И у Другом српском устанку, као и у балканским ратовима, Првом и Другом светском рату, и ратовима деведесетих бранили смо слободу, не само оружјем већ и првим уставом који се такође слави данас, рекао је Дачић.

Истакао је да је српски устанак, који је велики историчар и пријатељ Вука Караџића Леополд Ранке назвао "српском револуцијом", променио овај део света.

"Не само што је означио почетак дугог и тешког пута ка стварању независне и модерне Србије, већ и зато што је био инспирација свим потлаченим народима да треба да буду храбри, као што су храбри Срби, и да узму своју судбину у своје руке", рекао је Дачић.

Подсетио је да је Србија под Милошем Обреновићем била међу првих двадесетак земаља на свету која је донела модерни устав, а прва земља у Европи после Француске која је укинула феудализам и ропство.

“И записала у тадашњем сретењском уставу да онај који ногом ступи на тло Србије постаје слободан човек“, подсетио је Дачић.

“Такав слободомни Устав сметао је свима, па највише Турској, Аустрији и Русији, које нису имале уставе. И он је суспендован одмах, после 55 дана. Као што и данас смета независна и самостална политика, спољна политика Србије и српског народа у целини. На овом месту су наши велики преци палили Пламен Слободе. Карађорђе, Милош, Станоје Главаш, Вељко Петровић, Алекса и Јаков Ненадовић, Јанко Катић, Васа Чарапић, Лука Лазаревић, Миленко Стојковић, Петар Добрњац и хиљаде и хиљаде њихових сабораца, који су овде започели једну славну историју, која траје и данас и која ће трајати вечно док је Србије“, рекао је Дачић.

Према његовим речима, Србија данас жели да буде достојна њихове патриотске и људске величине.

“Желимо да им кажемо да нисмо заборавили и да су нас задужили да бринемо о Србији и да не дозволимо да било ко науди њеној слободи, целовитости и независности. Надајмо се да није последњи тренутак да Србија крене у свеопшти народни и државни препород. Као што су наши преци одавде уз надљудске напоре кренули у бољу будућност, кренимо и ми ка нашим државним и националним циљевима, да бисмо наш народ и нашу Србију поставили на место које јој припада уз економски напредак, мир и благостање“, рекао је Дачић.

Први предуслов је, истиче, јединство српског народа – где год он био.

“Братство, сестринство и јединство, али и слога, јер као што ми Срби кажемо, само слога Србина спасава. Она нам је у овим тешким геополитичким тренутцима најпотребнија. И на Косову и Метохији, и у Републици Српској, и што се тиче положаја Срба у Црној Гори, Хрватској и Северној Македонији. И данас смо на испиту као што су биле многе генерације пре нас“, рекао је Дачић.

Истиче да Србија и данас мора да брани исте оне вредности за чију одбрану су се подигли великани првог Српског устанка.

“То је живот у миру и слободи нашег народа. То је наша државна целовитост и независност. То је наш пут, којим смо изабрали да идемо већ 220 година“, рекао је Дачић.

Подсетио је да је положај српског народа у 19. веку био тежак, те да је о стравичним злочинима на КиМ питао и Виктор Иго – истичући да у срцу Европе убијају један народ.

“Поново желе да убију један мали народ пред очима читавог света", рекао је Дачић и нагласио да Србија данас добро зна шта треба да сачува и како да прође кроз искушења која су пред њом.

Томе су нас, додаје, добро научили великани првог Српског устанка, својом храброшћу и својом визијом модерне и слободне Србије.

“Две су велике поуке данашњег дана – херојство и јунаштво чија је једина граница разум и мудрост. Зато нам је данас потребна херојска и јуначка политика, али и мудра, која ће нам помоћи да остваримо наше националне интересе уз што мање жртава за наш народ и за нашу државу“, рекао је Дачић.

Потребно је, додаје, да чувамо оно што нам је остављено и да наше наслеђе пренесемо на будуће генерације.

Вучевић: Прошлост је једна од основних околности које формирају личност, садашњост и будућност сваког човека

Изасланик председника Србије и потпредседник Владе Србије Милош Вучевић рекао је да је једна од основних околности које формирају личност сваког човека, његову садашњост и његову будућност, јесте заправо његова прошлост.

"Прошлост његове породице, прошлост његових предака, његовог народа. Та прошлост представља једно невидљвио, али врло јако утемељење. Оријентир како ћемо напред, путоказ и надахнуће да се сетимо ко смо и шта смо", рекао је Вучевић.

Истакао је да је то дух прошлих времена и живо сећање на оно што нас обележава и што нас чини каквим јесмо.

"Свако онај ко је с резигнацијом одбио да буде оно што јесте и што једино може бити губио се у времену и простору. Покушавао је да се прикаже другачијим, различитим, да вредности и тековине наше представи као ругло, да је све туђе, лепше и боље. Некада је та негација себе и свога ишла у самонегацију и аутошовинизам", навео је Вучевић.

Истакао је да се тај бунт против самог себе на крају увек завршавао погубно, јер се на тај начин увек радило у корист своје штете.

"Ово важи како за појединце, тако и за читав народ. И нације, и појединци утемељени у свом бићу имају једну велику предност. Свесни себе својих мана и врлина, они могу да бирају пут успеха, јер постоји нешто што нам струји кроз крвоток, кроз мишице и кроз цео организам и нешто што надахњује нашу душу, нешто што нас држи и вуче ка напред", навео је Вучевић.

Како је Вучевић навео, то нешто је вера и да је вера све.

"Вера у себе и свој род, вера у брата, у мајку, у оца. Вера у бога, у народ. Вера да смо били синови, ћери царски, да је за оним брдима разорен двор и да је мојега цара баш тамо једном био јуначки збор. И вера да ћемо спокој наћи кад Србин више не буде роб. И на овом месту је, драга браћо, био управо један такав збор и ту су се окупили они који нису имали ништа и имали су све", истакао је Вучевић.

Додао је да нису имали ни слободу, ни право на живот.

"Нису имали честито ни хране, ни џебане, али су имали веру и сан. Када су се овде окупили на Сретење 1804. године, наши преци надахнути том вером и тим сном, заветовани да тај сан о слободи и равноправности остваре, знали су да прожети том мишљу може и мора да се деси оно што бити не може", рекао је Вучевић.

"А не може бити да сељак створи из ничега своју слободу у једној феудалној држави. Нема кроз историју света таквог примера. Не може бити да голи и боси победе светску силу. Не може бити да гладни, понижени, поражени устану из пепела и да их признају сви они у Европи и свету који су зарад својих интереса првенствену бринули о здрављу, како су тада говорили, 'болесника са Босфора'", навео је Вучевић.

Упитао је како да се не дивимо тој народној снази, жртви и вери која је створила Србију из праха и пепела.

"Како да не призивамо, како да не певамо и не славимо оне који ништа нису имали, а створили су државу. Који беху потпуно сами и остављени да умру, а који васкрснуше у слави и васпоставише данас нас. Лепота и величина наше прошлости осведочена је још једном на овај исти свети дан Сретења Господњег. Онда када смо 1835. године опет стварајући народну државу, државу по мери свих грађана, први у Европи Уставом укинули ропство и феудализам, написали устав који је до данашњег дана остао симбол демократичности, којим беху прокламована права и слободе свих грађана, независност система, слобода кретања и настањивања, неповредивост стана и равноправност свих, без обзира на веру и нацију", истакао је Вучевић.

Вучевић је у говору у Орашцу поручио да "ми на овом месту сведочимо да се поносимо".

"Поносимо се народним бићем и народном душом из које смо потекли. Поносимо се слободом коју смо освојили и стекли. Поносимо се што смо потомци оних који су целом свету да су способни да остваре слободу. И сваки пут када чујемо реч Србија, ми се поносимо. Поносимо се јер знамо и осећамо у венама својим колико је бесмртних предака наших пало за ову реч. И за сан о слободи и равноправности који се Србија зове", рекао је Вучевић.

Навео је да му је припала част да у име председника Србије Александра Вучића честита Сретење свим грађанима Србије и свим Србима, ма где да живе.

"Нека живи дух наших предака, данас кроз нас, а сутра кроз наше потомке и нека нас води у сигурну будућност. нека нам је срећан Дан државности и нека нам је поносна наша једина отаџбина. Живела Србија", поручио је Вучевић.

Полагање венаца на споменик Карађорђу у Орашцу

Изасланик председника Републике Србије и потпредседник Владе Србије Милош Вучевић и председник Републике Српске Милорад Додик положили су венце на споменик вођи Првог српског устанка вожду Карађорђу у Орашцу.

Након полагања венаца, уследило је интонирање химне Републике Србије "Боже правде".

Централној државној церемонији поводом Дана државности Србије у Орашцу присуствује велики број грађана, као и високоих званица.

Епископ Јован: Народ који се не сећа своје прошлости, није достојан будућности

Епископ шумадијски Јован поручио је да народ који се не сећа својих претходника и прошлог времена није достојан ни садашњости, нити будућности.

"У животу је важно сећање, да се сећамо претходника и покојника, наше дивне прошлости, истина - мукотрпне и дуготрајне, али истрајне историје нашег народа", рекао је епископ Јован након служења помена.

Како је истакао, наши преци су се окупили на Сретењу како би бранили крст.

"Зато их имајмо на уму не само од године до године када се овде сабирамо, него имајмо на уму све наше претке и наше миле и драге покојнике, да се ми њих сећамо у молитвама, а ако се ми њих сећамо у молитвама, они ће се заиста сећати и нас пред Богом", нагласио је епископ Јован.

Почела централна церемонија у Орашцу

Опелом које служи епископ шумадијски Јован, почела је централна церемонија обележавања Дана државности у Орашцу, у  знак сећања на два догађаја која су пресудно утицала на развој наше државе.

На Сретење 1804. године, Карађорђе је у Орашцу подигао Први српски устанак, а 31 годину касније, у Крагујевцу је донет и проглашен први модерни устав Србије, познат као Сретењски.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић, као изасланик председника Србије, уписао се у Спомен књигу, након полагања венаца код Споменика Незнаном јунаку на Авали, поводом обележавања Дана државности.

Венац је положио у пратњи начелника Генералштаба генерала Милана Мојсиловића и команданта Гарде бригадног генерала Николе Дејановића.

"Слобода је била и остала и биће идеја водиља и главна вредност за коју су се бориле, боре и за коју ће се борити генерације грађана Србије, напајајући се примером јунаштва српских устаника из 1804. и 1815. и мудрости полтичке и дипломатске вештине уставобранитеља из 1835. године. Српском народу и свим грађанима Србије држава је била и биће гарант слободе, слобода шанса за развој и напредак. Живела Србија!", записао је Селаковић у спомен књигу.

У знак сећања на обнову српске државности почетком 19. века, односно зачетак модерне српске државе Србија обележава Дан државности - Сретење.

На Сретење 1804. године, пре 220 година, група истакнутих српских првака са простора тадашњег Београдског пашалука, званично Смедеревског санџака, изабрала је Kарађорђа, Ђорђа Петровића, за вожда, предводника.

Била је то добро промишљена одлука због чињенице да је Карађорђе поседовао не само личне квалитете, одлучност и чврстину, већ и ратно искуство у склопу аустријских фрајкора 1788–1791.

Његов избор извесно је био и последица сасвим особеног угледа који је уживао. Важио је за жустрог, предузимљивог, оштрог и одлучног, али и човека бритке памети. Био је такође вешт трговац, стоком. Претежни извор знатнијих прихода оновремених Срба са простора Београдског пашалука био је извоз стоке у Аустрију.

Било је познато и да не трпи непослушност, да је каткад прек, па и да лако потеже оружје.

На збору у Марићевића јарузи код Орашца, у средишту Шумадије одлучено је да се подигне буна против дахија, четворице самовољних господара у београдском пашалуку. Њихов положај заправо није био легалан ни са становишта власти на Босфору, али је углавном невољно толерисан.

08:20

Вучић честитао празник

Председник Србије Александар Вучић честитао је Дан државности на друштвеним мрежама.

"Живела Србија", написао је српски председник.

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

A post shared by Александар Вучић (@avucic)

Сеча кнезова

Непосредан повод био је терор дахија познат као Сеча кнезова, уклањање виђенијих и предузимљивијих међу Србима.

Терор дахија је тада уместо да спута бунтовност Срба заправо ненадано довео до распламсавања буне. Они су претходно 1801. године убили београдског пашу, да би се самовоља потом увећавала до почетка устанка 1804.

Под вођством Карађорђа устаници су убрзо ослободили већи део пашалука. Буна је најпре захватила крајеве западно од Колубаре, Шумадију, потом Поморавље, Подриње, одакле су буна надаље ширила према југу.

Kада је њихов положај постао немогућ, а пад Београда био надомак, дахије су покушале бег низ Дунав. Посекао их је војвода Миленко Стојковић, јула 1804, на дунавском острву Ада Kале, у Ђердапу. Одстрањивање дахија догодило се уз подршку представника легитимних власти на Босфору.

У првој фази устанка битан момент био је Бој на Иванковцу, код Ћуприје, августа 1805. када су устаници потукли војску Хафиз-паше, новопостављеног челника Београдског пашалука, који је у потпуности ослобођен 1807. године. Исход Првог српског устанка одредио је мир Русије и Турске потписан у Букурешту 1812. године.

Русија се тада, суочена са Наполеоновом инвазијом, окреће рату против Француза и широке коалиције коју су они предводили.

Турска је Kарађорђев устанак угушила 1813. Уследио је егозодус устаничких првака, и самог Kарађорђа, потуцање "од немила до недрага" по Аустрији и Русији.

У Србији, Турци у то време спроводе страховит, неописив терор.

Пошто намера примиривања устаника ауторитетом Бећир паше, из Босне, није донела резултате, Султан на Србе шаље Хафиз пашу. Био је то преломни момент, јер од његовог пораза на Иванковцу, постаје несумњиво да су Срби у устанку против турске власти уопште.

Уследила је Хаџи Проданова буна 1814, и Други српски устанак априла 1815. године, на Цвети, у Такову.

Први и Други српски устанак 1804. и 1815. године, поступно су довели до образовања нововековне српске државе. Велики немачки историчар Леополд Ранке назвао је тај период – Српска револуција.

Такође, Српском револуцијом започиње и процес ослобађања хришћанских народа Југоисточне Европе од Турске. Устанак Грка 1821. уследио је по српском узору.

Борба Срба за независност, започета Карађорђевом буном на Сретење 1804. године, успешно је окончана деценијама потом, поред другог захваљујући мудрости и вештини књаза Милоша Обреновића.

Карађорђе је током Првог српског устанка (1804–1813), у склопу обнове српске државности, између осталог устројио и низ важних институција, непходних за поступно обликовање државног устројства, почев од хералдичких знамења, па до Велике школе, највише заслугом Доситеја Обрадовића, првог министра (попечитеља) просвете обновљене Србије, што се узима као далеки зачетак данашњег Универзитета у Београду.

Први Устав Кнежевине Србије

Сретење је одабрано за Дан државности Србије и због чињенице да је 1835, на тај дан, у Крагујевцу, донет први Устав Кнежевине Србије, назван – Сретењски. Формални назив је тада заправо био Књажество.

Његов творац Димитрије Давидовић израдио га је по узору на француска уставна решења из 1791, 1814. и 1830, као и устав новообразоване Белгије из 1831. Давидовић је творац и термина – устав. Претходно је кориштен термин – конституција, чему је уосталом придавано магловито значење.

Давидовић је устројио законско решење по највишим стандардима оновременог поимања политичких слобода, али сасвим непримерено приликама у којима се тадашња вазална Србија налазила. Између осталог, у то време, ни Аустријско царство, ни Турска, ни Русија, нису имале уставе. Управо те земље извршиле су притисак да се од Сретењског устава одустане.

На снази био само 55 дана

Устројен по узору на најслободоумнија уставна решења оновременог света, попут Француске, односно Белгије, Давидовићев устав, иако усвојен, остао је формално на снази свега 55 дана.

Сретењски устав био је подељен на 14 поглавља, и садржао је 142 члана.

Предвиђао је пуну поделу власти на законодавну, судску и извршну. Замишљено је да књаз и Совјет деле извршну власт. Веома важно, Устав је прокламовао личну неприкосновеност, слободу кретања, занимања, пуну правну равноправност свих грађана. Феудални односи су сасвим одбачени, као и ропство.

Поређења ради, у Хабзбуршкој Монархији феудални односи су били на снази, већим делом, до револуционарне 1848/49, у Русији до 1861. Његов творац Димитрије Давидовић био је знаменити новинар, дипломата, министар.

Устав који је написао, у поређењу са уставима европских земаља тог времена, био је крајње слободоуман. Осим ретких изузетака попут Француске, Белгије, или САД. Кнежевина и Краљевина Србија имала је потом више различитих уставних решења: 1838, 1869, 1888, 1901. и 1903. године.

(РТС)