Srbija obeležava Dan državnosti, u spomen na dan kada je na zboru u Orašcu 1804. podignut Prvi srpski ustanak, i dan kada je u Kragujevcu 1835. donet Sretenjski ustav. Centralnoj proslavi u Orašcu prisustvuju Dodik, Dačić i Vučević

Srbija obeležava Dan državnosti – u znak sećanja na 15. februar 1804. godine, kada je podignut Prvi srpski ustanak i Sretenje 1835. godine, kada je donet Sretenjski ustav. Ovaj dan kao državni praznik slavi se od 2002. godine. Borba za slobodu srpskog naroda i dalje traje, poručeno sa centralne ceremonije u Orašcu. 

Predsednik Srbije dodeljuje odlikovanja zaslužnim pojedincima i insitucijama

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić dodeljuje odlikovanja - ordenje i medalje zaslužnim pojedincima i institucijama povodom Dana državnosti Srbije - Sretenja, među kojima su Orden srpske zastave, Orden Karađorđeve zvezde, Sretenjski orden i druga.

Vučić o onima koji su osnovali modernu državu: Srbija je odsjaj vatre koja je u njima gorela

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je u obraćanju u Predsedništvu Srbije da se danas, 40 dana posle Božića slavi Sretenje – najvažniji dan u verskom, političkom, kulturnom i istorijskom kalendaru Srbije.

“Za nas je Sretenje crveno slovo, mnogo toga smo započeli, napravili i završili za Sretenje. Najglasnija i najjasnija poruka još iz Morićevića jaruge bila je da se globa davati ne može, niti trpeti zulum i nepravda“, rekao je Vučić.

Istakao je da su dva najvažnija događaja u osnivanju moderne srpske države oslobodilačka revolucija i organizacija i uređenje države.

"Pri tome su jedan i drugi tesno povezani, zavise jedan od drugog, uslovljavaju se međusobno. Ali ću danas pre nego što vam uručim priznanja da ukažem na onu po meni najvažniju vezu među njima. Ta veza su ljudi, oni koji su imali snage da oba velika posla iznesu, pa i po cenu sopstvene žrtve. Oni čiji su snovi bili toliko veliki da su morali biti ostvareni. Srbija danas nije ništa drugo nego odsjaj one vatre koja je u njima gorela. Nastavak je prirodan i velik, onih čežnji koje su oni imali", rekao je predsednik Vučić.

Naveo je da sve može da se izračuna i isplanira, ali da bez ljudi, njihovog žara, spremnosti, snage i vere, nijedan posao ne može da bude ne samo završen, nego ni započet na pravi način.

Vučić je poručio i da su nam danas u nelakim vremenima potrebni Karađorđeva hrabrost, snaga i upornost kao i Miloševa mudrost, pronicljivost i strpljenje.

“Potrebno nam je da čuvamo mir, da budemo mudri, ali jedna stvar nema cenu, a to je sloboda Srbije“, rekao je Vučić.

Svečanost dodele odlikovanja, intonirana himna Bože pravde

U Predsedništvu Srbije počela svečana ceremonija dodele odlikovanja povodom Dana državnosti, a zaslužnim pojedincima i institucijama priznanja će uručiti predsednik Aleksandar Vučić.

Među više od sto nagrađenih su diplomate, profesori, akademici, kniževnici, sportisti kao i više institucija.

Svečanosti prisustvuju premijerka Srbije Ana Brnabić, ministri u vladi, patrijarh srpski Porfirije, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, predsednik Skupštine Crne Gore Andrija Mandić i brojne zvanice.

Svečanost je počela intoniranjem himne Bože pravde.

U zgradi Predsedništva su izloženi portreti Karađorđa autora Paje Jovanovića i Miloša Obrenovića autora Stevana Todorovića.

Multimedijalni performans - "Oživljavanje" Starog dvora

U okviru obeležavanja Dana državnosti i svečanosti dodele sretenjskih priznanja održava se multimedijalni program "Oživljavanja" zgrade Starog dvora kome prisustvuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Vizuelnim performansom pod nazivom "Slava i trajanje" putem 3D svetlosne animacije na fasadi zgrade Starog dvora oživljvaju se motivi ustanka, ustava, simboli državnosti.

Okupljenima će se kroz glas glumca obratiti Karađorđe, a reč je o adaptaciji teksta iz drame Đure Jakšića "Stanoje Glavaš".

Karađorđevići na obeležavanju Dana državnosti na Oplencu

U okviru zvaničnih svečanosti posvećenih obeležavanju Dana državnosti Srbije, prestolonaslednik Aleksandar i princeza Katarina prisustvovali su pomenu koji je služio episkop šumadijski Jovan, a koji je pratila ceremonija polaganja venaca u crkvi Svetog Đorđa na Oplencu.

“Ponosni na zaveštanje naših predaka, čuvanjem i unapređenjem njihovog nasleđa koje su nam ostavili, mi gradimo budućnost naše Otadžbine. Na Sretenje, mi slavimo našu državnost, državotvornost, našu ustavotvornu tradiciju, našu slobodu i sve što je učinjeno da se ona sačuva, slavimo naše postojanje. Ponosni smo na sve što su naši preci postigli, ali imamo i ogromnu odgovornost prema njihovom zaveštanju. Njihova hrabrost i spremnost da čine naizgled nemoguće treba da budu naša inspiracija i vodilja“, izjavio je prestolonaslednik Aleksandar.

Dan državnosti Srbije obeležen u Podgorici

Dan državnosti Srbije obeležen je u Podgorici, a novoimenovani ambasador naše zemlje u Crnoj Gori Nebojša Rodić je tim povodom položio venac na spomenik Karađorđu i poručio da su odnosi Srbije i Crne Gore bratski i da nema te sile koja ih može razdvojiti.

To su odnosi naroda koji živi sa obe strane granice, a ljudi su ti koji su uvek bili i biće mostovi koji spajaju, rekao je ambasador Rodić.

Ambasador je u Karađorđevom parku u Podgorici istakao da nezavisnost Srbije ne može biti uslovljena, već ona ostaje temeljac postojanja srpske kuće u najširem smislu te reči, što predstavlja večnost Srbije.

Osim ambasade Srbije u Crnoj Gori, venac su položili i predstavnici Srpskog nacionalnog saveta Crne Gore, a svečanost je uveličana kulturno – umetničkim programom, kojem su prisustvovali građani Podgorice.

Briselski Maneken Pis u srpskoj narodnoj nošnji

Čuvena statua na fontani u centru Brisela, Maneken Pis, obučena je u srpsku narodnu nošnju, povodom obeležavanja Dana državnosti Srbije.

"Maneken Pis odaje počast Srbiji. Nosiće narodnu nošnju da se proslavi nacionalni praznik Srbije", saopšteno je na zvaničnom sajtu grada Brisela.

Ambasada Srbije u Belgiji zajedno sa udruženjem "Prijatelji Manekena Pisa" od 2011. svakog 15. februara organizuje obeležavanje Dana državnosti Srbije oblačenjem Manekena Pisa u srpsku narodnu nošnju.

Pušteni golubovi mira sa Beogradske tvrđave

Povodom Dana državnosti, na Beogradskoj tvrđavi održan je plesni performans, nakon kojeg su sa tvrđave pušteni golubovi mira.

Muzičko-scenski performans ispred Hrama Svetog Save

Kod spomenika voždu Karađorđu, ispred Hrama Svetog Save u Beogradu, policijski orkestar i bas Mihajlo Šljivić izveli su himnu Bože pravde.

Uz pesmu "Oj, Srbijo, mila mati" i sopranistiknju Vesnu Đurković, nastavljen je muzičko-scenski performans kojim se u Beogradu obeležava Dan državnosti.

Brnabić u Kragujevcu: Sretenjski ustav je zalog naše državnosti i nezavisnosti, nerazrušivi bedem naše slobode

Besedu na Sretenjskoj akademiji u Kragujevcu održala je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić.

"Okupili smo se danas na veliki praznik Sretenja Gospodnjeg u našoj staroj prestonici Kragujevcu, na dan kada čitava Srbija sa ponosom obeležava svoj nacionalni praznik. Nalazimo se u istorijskom prostoru stare Narodne skupštine u kojoj je na ovaj dan 1835. godine proglašen sretenjski ustav, prvi osnovni i temeljni pravni akt naše otadžbine, zalog naše državnosti i nezavisnosti, nerazrušivi bedem naše slobode", rekla je Ana Brnabić.

Navela je da je počastvovana, ali i da oseća istinsku odgovornost zbog toga što je u prilici da se na nacionalni praznik svim građanima obrati sa izvorišta novovekovne srpske državnosti i ustavnosti.

"Sretenjski ustav nije bio isključivo prvi osnovni pravni akt Srbije, već i jedan od onovremenih najdemokratskijih ustava u čitavoj Evropi. Teritorijalno mala, ali duhom, slobodarstvom, nepokorom i vizijom snažna Kneževina Srbija, iznedrila je na ovom mestu jedan od najznačajnijih pravnih spomenika Evrope celokupnog 19. veka", rekla je predsednica Vlade.

Dodala je da su ideje i ideali sadržani u Sretenjskom ustavu odlučno i javno proklamovali temeljne vrednosti koje vekovima baštini srpski narod.

"Sloboda, nezavisnost, miroljubivost, samo su neke od ideala vešto inkorporiranih u sadržaj Sretenjskog ustava. Republika Srbija, kao i svi pripadnici našeg naroda, ma gde živeli, danas obeležavaju svoj nacionalni praznik Sretenje – Dan državnosti Srbije. Sa ponosom i sa zahvalnošću prisećamo se i slavimo Orašačkog zbora iz 1804. i proglašenje Sretenjskog ustava iz 1835. godine", rekla je Brnabićeva.

Premijerka je navela i da je Srbija među retkim državama u svetu, ako ne i jedina, koja svoj nacionalni praznik slavi u spomen na dva prvorazredna značajna istorijska događaja koja su se odigrala istog dana, istog meseca, u dvema različitim godinama.

"Stoga, mi danas proslavljamo Dan državnosti, ali i Dan ustavnosti naše otadžbine. Ove godine to činimo svečanije, organizovanije i masovnije nego ikada do sada. Na molbu i inicijativu predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, Vlada Republike Srbije donela je odluku da se počev od ove godine nacionalni praznik obeležava i proslavlja kroz čitav niz manifestacija širom Srbije u koje je uključen veliki broj ustanova kulture, stručnjaka, stvaralaca, organa vlasti, naših oružanih i snaga bezbednosti", istakla je Brnabićeva.

Poručila je da je ovo dan za ponos i za zahvalnost.

"Ovo je dan kada ukazujemo na slavu i trajanje naše otadžbine, što je i osnovna poruka ovogodišnjeg objedinjenog proslavljanja nacionalnog praznika. Dragi građani, dragi sunarodnici, sa ponosom danas ističući i slaveći mnogovekovnu srpsku državnost, samostalnost, nezavisnost i slobodu, osećam potrebu da upravo sa ovog istorijskog mesta ukažem na to da sloboda, suverenitet i nezavisnost nisu puki dar, nisu nešto što nam je palo sa neba, već da se oni mukotrpno osvajaju i još mukotrpnije štite, unapređuju i afirmišu", rekla je premijerka.

Navela je da živimo u vreme brojnih, veoma složenih, potencijalno krajnje opasnih geostrateških, bezbednosnih, političkih, identitetskih i drugih izazova.

"Vreme koje nam je dato iziskuje od nas najviši mogući stepen znanja, odgovornosti i posvećenosti dobrobiti naše otadžbine, svih njenih građana i svih pripadnika našeg srpskog naroda. I te kako smo svesni tih izazova, a posebno onih koji predstavljaju stvarnu opasnost po naš državni i teritorijalni suverenitet i integritet. Naš odgovor na sve te izazove je veoma jednostavan. Naša snaga počiva u našim ljudima, jedinstvu, slozi i saglasju", istakla je predsednica Vlade Srbije.

Poručila je da samo ujedinjeni u odanosti otadžbini i spremnosti da je unapređujemo, snažimo i obogaćujemo u svakom vidu njenog postojanja možemo da svi zajedno obezbedimo bolju, sigurniju i srećniju budućnost sebi i našoj deci.

"Sa tim mislima u srcu i umu, srdačno vas sve pozdravljam i našeg starog prestonog grada Kragujevca, slaveći slobodu, nezavisnost, samostalnost i pun suverenitet naše zajedničke i jedine otadžbine Srbije. Čestitam svima Dan državnosti. Živela Srbija!", poručila je Ana Brnabić.

Dašić: Velika je naša odgovornost prema onome što baštinimo

Nikola Dašić, predstavnik Grada Kragujevca pozdravio je goste i rekao da na današnji dan obeležavamo 220 godina od Prvog srpskog ustanka i 189 godina od Sretenjskog ustava.

"U to vreme pravno čudo Srbija je stalo rame uz rame sa Francuskom i Belgijom. Nastavljamo da gradimo most trajanja između prošlosti i budućnosti. Srbija 21. veka biće moderna zemlja“, rekao je Dašić i dodao da je velika naša odgovornost prema onom što baštinimo.

Osvrnuo se na infrastrukturna ulaganja koja će biti urađena u Kragujevcu i za koja su obezbeđena sredstva.

Počela Sretenjska akademija u Kragujevcu

U Kragujevcu, gde je donet prvi srpski ustav, intoniranjem himne počela je Sretenjska akademija.

Okupljenima će se obratiti predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić i predsednik Privremenog organa Grada Kragujevca Nikola Dašić.

Položeni venci na grob vožda Karađorđa na Oplencu

U sklopu obeležavanja Dana državnosti, pomen je služen i na Oplencu, u Crkvi Svetog Đorđa, a služio ga je episkop šumadijski Jovan sa sveštenstvom.

Nakon toga su zvaničnici položili vence na grob Vožda Karađorđa.

Vence su položili ministar odbrane Miloš Vučević, predsednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković.

Posmrtni ostaci Đorđa Petrovića Karađorđa preneti su u crkvu Svetog Đorđa na Oplencu 1930. godine iz njegove zadužbinske crkve u Topoli, a oni se nalaze naspram sarkofaga njegovog unuka Petra Prvog Karađorđevića, koji je i ktitor crkve.

Vučević: Prošlost je jedna od osnovnih okolnosti koje formiraju ličnost, sadašnjost i budućnost svakog čoveka

Izaslanik predsednika Srbije i potpredsednik Vlade Srbije Miloš Vučević rekao je da je jedna od osnovnih okolnosti koje formiraju ličnost svakog čoveka, njegovu sadašnjost i njegovu budućnost, jeste zapravo njegova prošlost.

"Prošlost njegove porodice, prošlost njegovih predaka, njegovog naroda. Ta prošlost predstavlja jedno nevidljvio, ali vrlo jako utemeljenje. Orijentir kako ćemo napred, putokaz i nadahnuće da se setimo ko smo i šta smo", rekao je Vučević.

Istakao je da je to duh prošlih vremena i živo sećanje na ono što nas obeležava i što nas čini kakvim jesmo.

"Svako onaj ko je s rezignacijom odbio da bude ono što jeste i što jedino može biti gubio se u vremenu i prostoru. Pokušavao je da se prikaže drugačijim, različitim, da vrednosti i tekovine naše predstavi kao ruglo, da je sve tuđe, lepše i bolje. Nekada je ta negacija sebe i svoga išla u samonegaciju i autošovinizam", naveo je Vučević.

Istakao je da se taj bunt protiv samog sebe na kraju uvek završavao pogubno, jer se na taj način uvek radilo u korist svoje štete.

"Ovo važi kako za pojedince, tako i za čitav narod. I nacije, i pojedinci utemeljeni u svom biću imaju jednu veliku prednost. Svesni sebe svojih mana i vrlina, oni mogu da biraju put uspeha, jer postoji nešto što nam struji kroz krvotok, kroz mišice i kroz ceo organizam i nešto što nadahnjuje našu dušu, nešto što nas drži i vuče ka napred", naveo je Vučević.

Kako je Vučević naveo, to nešto je vera i da je vera sve.

"Vera u sebe i svoj rod, vera u brata, u majku, u oca. Vera u boga, u narod. Vera da smo bili sinovi, ćeri carski, da je za onim brdima razoren dvor i da je mojega cara baš tamo jednom bio junački zbor. I vera da ćemo spokoj naći kad Srbin više ne bude rob. I na ovom mestu je, draga braćo, bio upravo jedan takav zbor i tu su se okupili oni koji nisu imali ništa i imali su sve", istakao je Vučević.

Dodao je da nisu imali ni slobodu, ni pravo na život.

"Nisu imali čestito ni hrane, ni džebane, ali su imali veru i san. Kada su se ovde okupili na Sretenje 1804. godine, naši preci nadahnuti tom verom i tim snom, zavetovani da taj san o slobodi i ravnopravnosti ostvare, znali su da prožeti tom mišlju može i mora da se desi ono što biti ne može", rekao je Vučević.

"A ne može biti da seljak stvori iz ničega svoju slobodu u jednoj feudalnoj državi. Nema kroz istoriju sveta takvog primera. Ne može biti da goli i bosi pobede svetsku silu. Ne može biti da gladni, poniženi, poraženi ustanu iz pepela i da ih priznaju svi oni u Evropi i svetu koji su zarad svojih interesa prvenstvenu brinuli o zdravlju, kako su tada govorili, 'bolesnika sa Bosfora'", naveo je Vučević.

Upitao je kako da se ne divimo toj narodnoj snazi, žrtvi i veri koja je stvorila Srbiju iz praha i pepela.

"Kako da ne prizivamo, kako da ne pevamo i ne slavimo one koji ništa nisu imali, a stvorili su državu. Koji behu potpuno sami i ostavljeni da umru, a koji vaskrsnuše u slavi i vaspostaviše danas nas. Lepota i veličina naše prošlosti osvedočena je još jednom na ovaj isti sveti dan Sretenja Gospodnjeg. Onda kada smo 1835. godine opet stvarajući narodnu državu, državu po meri svih građana, prvi u Evropi Ustavom ukinuli ropstvo i feudalizam, napisali ustav koji je do današnjeg dana ostao simbol demokratičnosti, kojim behu proklamovana prava i slobode svih građana, nezavisnost sistema, sloboda kretanja i nastanjivanja, nepovredivost stana i ravnopravnost svih, bez obzira na veru i naciju", istakao je Vučević.

Vučević je u govoru u Orašcu poručio da "mi na ovom mestu svedočimo da se ponosimo".

"Ponosimo se narodnim bićem i narodnom dušom iz koje smo potekli. Ponosimo se slobodom koju smo osvojili i stekli. Ponosimo se što smo potomci onih koji su celom svetu da su sposobni da ostvare slobodu. I svaki put kada čujemo reč Srbija, mi se ponosimo. Ponosimo se jer znamo i osećamo u venama svojim koliko je besmrtnih predaka naših palo za ovu reč. I za san o slobodi i ravnopravnosti koji se Srbija zove", rekao je Vučević.

Naveo je da mu je pripala čast da u ime predsednika Srbije Aleksandra Vučića čestita Sretenje svim građanima Srbije i svim Srbima, ma gde da žive.

"Neka živi duh naših predaka, danas kroz nas, a sutra kroz naše potomke i neka nas vodi u sigurnu budućnost. neka nam je srećan Dan državnosti i neka nam je ponosna naša jedina otadžbina. Živela Srbija", poručio je Vučević.

Dodik: Srpski svet treba da se okupi i da drži do svog identiteta

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik obratio se prisutnima u Orašcu uz konstataciju da su se naši preci pre 220 godina okupili na tom mestu i krenuli ka putu slobode.

Dodik je zahvalio predsedniku Aleksandru Vučiću što sve važne praznike Srbija i Republika Srpska obeležavaju zajedno.

"Iskazujem zadovoljstvo što se uvek nađemo na važnim danima. Ljudi u Republici Srpskoj ovaj dan slave i to niko ne može da zabrani. Srbi su svojim glasom pokazali pre 220 godina da postoje. Treba da se okupi srpski svet i da držimo do svog identiteta i da ne dozvolimo nikom da nam to ospori", naveo je Dodik.

Predsednik RS je podsetio da je 146 buna podignuto za oslobođenje od Dahija.

"Mi u Republici Srpskoj želimo jaku i stabulnu Srbiju, jer bez nje mi smo izloženi kao glineni golubovi. Prirodno je da RS i Srbija teže jedinstvu, mi smo jedan narod, mi želimo da imamo što više jedinstvenih projekata", kaže Dodik.

Napomenuo je da je mirna i razvijena Srbija koju gradi Vučić, ona koja treba Srbima.

"Verujem u Srbiju i verujem u Aleksandra Vučića, radimo zajedno, iako mnogi žele da razvale to jedinstvo. Mi kao mali narodi nemamo potencijal da se bavimo globalnim pitanjima, mi treba da sačekamo kako će se stvari razrešiti", rekao je Dodik i dodao da se raduje jačanju srpske vojske

"Srbija neka bude jaka i večna, neka živi srpski narod i Republika Srpska", poručio je Dodik.

Dačić: Ništa manje od slobode za svoj narod – ta borba i danas traje

Prvi potpredsednik Vlade Srbije Ivica Dačić istakao je da su 1804. godine najviđeniji ljudi srpskog naroda donelu jednu od najvažnijih odluka u srpskoj istoriji i iz Orašca krenuli u borbu za slobodu.

“Rešili su da krenu u borbu za slobodu koju su generacije pre njih sanjale vekovima. Imali su pred sobom najuzvišeniji cilj - ništa osim slobode i ništa manje od slobode za svoj narod. Svojom hrabrošću i žrtvom ostavili su nam u nasleđe istu ideju i istu obavezu. Kao što vidite, ta borba i danas traje. I ta borba, i sve borbe za slobodu od tada do danas, su nam dale da imamo ovako lepu i slobodnu državu i to naravno moramo mnogo više da cenimo“, rekao je Dačić.

Napominje da je Prvi srpski ustanak ostavio kao nasleđe i obavezu potomcima da nikada ni pod kojom silom ne daju na svoju slobodu i na svoje ime.

“Oni su znali da se sloboda ne dobija jednom za uvek. Znali su da ona mora ljubomorno da se čuva i da se brani, pa i po najveću cenu", kaže Dačić.

Ističe da je srpski narod za ovih 220 godina nebrojeno puta morao da brani svoju slobodu i svoju nezavisnost.

I u Drugom srpskom ustanku, kao i u balkanskim ratovima, Prvom i Drugom svetskom ratu, i ratovima devedesetih branili smo slobodu, ne samo oružjem već i prvim ustavom koji se takođe slavi danas, rekao je Dačić.

Istakao je da je srpski ustanak, koji je veliki istoričar i prijatelj Vuka Karadžića Leopold Ranke nazvao "srpskom revolucijom", promenio ovaj deo sveta.

"Ne samo što je označio početak dugog i teškog puta ka stvaranju nezavisne i moderne Srbije, već i zato što je bio inspiracija svim potlačenim narodima da treba da budu hrabri, kao što su hrabri Srbi, i da uzmu svoju sudbinu u svoje ruke", rekao je Dačić.

Podsetio je da je Srbija pod Milošem Obrenovićem bila među prvih dvadesetak zemalja na svetu koja je donela moderni ustav, a prva zemlja u Evropi posle Francuske koja je ukinula feudalizam i ropstvo.

“I zapisala u tadašnjem sretenjskom ustavu da onaj koji nogom stupi na tlo Srbije postaje slobodan čovek“, podsetio je Dačić.

“Takav slobodomni Ustav smetao je svima, pa najviše Turskoj, Austriji i Rusiji, koje nisu imale ustave. I on je suspendovan odmah, posle 55 dana. Kao što i danas smeta nezavisna i samostalna politika, spoljna politika Srbije i srpskog naroda u celini. Na ovom mestu su naši veliki preci palili Plamen Slobode. Karađorđe, Miloš, Stanoje Glavaš, Veljko Petrović, Aleksa i Jakov Nenadović, Janko Katić, Vasa Čarapić, Luka Lazarević, Milenko Stojković, Petar Dobrnjac i hiljade i hiljade njihovih saboraca, koji su ovde započeli jednu slavnu istoriju, koja traje i danas i koja će trajati večno dok je Srbije“, rekao je Dačić.

Prema njegovim rečima, Srbija danas želi da bude dostojna njihove patriotske i ljudske veličine.

“Želimo da im kažemo da nismo zaboravili i da su nas zadužili da brinemo o Srbiji i da ne dozvolimo da bilo ko naudi njenoj slobodi, celovitosti i nezavisnosti. Nadajmo se da nije poslednji trenutak da Srbija krene u sveopšti narodni i državni preporod. Kao što su naši preci odavde uz nadljudske napore krenuli u bolju budućnost, krenimo i mi ka našim državnim i nacionalnim ciljevima, da bismo naš narod i našu Srbiju postavili na mesto koje joj pripada uz ekonomski napredak, mir i blagostanje“, rekao je Dačić.

Prvi preduslov je, ističe, jedinstvo srpskog naroda – gde god on bio.

“Bratstvo, sestrinstvo i jedinstvo, ali i sloga, jer kao što mi Srbi kažemo, samo sloga Srbina spasava. Ona nam je u ovim teškim geopolitičkim trenutcima najpotrebnija. I na Kosovu i Metohiji, i u Republici Srpskoj, i što se tiče položaja Srba u Crnoj Gori, Hrvatskoj i Severnoj Makedoniji. I danas smo na ispitu kao što su bile mnoge generacije pre nas“, rekao je Dačić.

Ističe da Srbija i danas mora da brani iste one vrednosti za čiju odbranu su se podigli velikani prvog Srpskog ustanka.

“To je život u miru i slobodi našeg naroda. To je naša državna celovitost i nezavisnost. To je naš put, kojim smo izabrali da idemo već 220 godina“, rekao je Dačić.

Podsetio je da je položaj srpskog naroda u 19. veku bio težak, te da je o stravičnim zločinima na KiM pitao i Viktor Igo – ističući da u srcu Evrope ubijaju jedan narod.

“Ponovo žele da ubiju jedan mali narod pred očima čitavog sveta", rekao je Dačić i naglasio da Srbija danas dobro zna šta treba da sačuva i kako da prođe kroz iskušenja koja su pred njom.

Tome su nas, dodaje, dobro naučili velikani prvog Srpskog ustanka, svojom hrabrošću i svojom vizijom moderne i slobodne Srbije.

“Dve su velike pouke današnjeg dana – herojstvo i junaštvo čija je jedina granica razum i mudrost. Zato nam je danas potrebna herojska i junačka politika, ali i mudra, koja će nam pomoći da ostvarimo naše nacionalne interese uz što manje žrtava za naš narod i za našu državu“, rekao je Dačić.

Potrebno je, dodaje, da čuvamo ono što nam je ostavljeno i da naše nasleđe prenesemo na buduće generacije.

Vučević: Prošlost je jedna od osnovnih okolnosti koje formiraju ličnost, sadašnjost i budućnost svakog čoveka

Izaslanik predsednika Srbije i potpredsednik Vlade Srbije Miloš Vučević rekao je da je jedna od osnovnih okolnosti koje formiraju ličnost svakog čoveka, njegovu sadašnjost i njegovu budućnost, jeste zapravo njegova prošlost.

"Prošlost njegove porodice, prošlost njegovih predaka, njegovog naroda. Ta prošlost predstavlja jedno nevidljvio, ali vrlo jako utemeljenje. Orijentir kako ćemo napred, putokaz i nadahnuće da se setimo ko smo i šta smo", rekao je Vučević.

Istakao je da je to duh prošlih vremena i živo sećanje na ono što nas obeležava i što nas čini kakvim jesmo.

"Svako onaj ko je s rezignacijom odbio da bude ono što jeste i što jedino može biti gubio se u vremenu i prostoru. Pokušavao je da se prikaže drugačijim, različitim, da vrednosti i tekovine naše predstavi kao ruglo, da je sve tuđe, lepše i bolje. Nekada je ta negacija sebe i svoga išla u samonegaciju i autošovinizam", naveo je Vučević.

Istakao je da se taj bunt protiv samog sebe na kraju uvek završavao pogubno, jer se na taj način uvek radilo u korist svoje štete.

"Ovo važi kako za pojedince, tako i za čitav narod. I nacije, i pojedinci utemeljeni u svom biću imaju jednu veliku prednost. Svesni sebe svojih mana i vrlina, oni mogu da biraju put uspeha, jer postoji nešto što nam struji kroz krvotok, kroz mišice i kroz ceo organizam i nešto što nadahnjuje našu dušu, nešto što nas drži i vuče ka napred", naveo je Vučević.

Kako je Vučević naveo, to nešto je vera i da je vera sve.

"Vera u sebe i svoj rod, vera u brata, u majku, u oca. Vera u boga, u narod. Vera da smo bili sinovi, ćeri carski, da je za onim brdima razoren dvor i da je mojega cara baš tamo jednom bio junački zbor. I vera da ćemo spokoj naći kad Srbin više ne bude rob. I na ovom mestu je, draga braćo, bio upravo jedan takav zbor i tu su se okupili oni koji nisu imali ništa i imali su sve", istakao je Vučević.

Dodao je da nisu imali ni slobodu, ni pravo na život.

"Nisu imali čestito ni hrane, ni džebane, ali su imali veru i san. Kada su se ovde okupili na Sretenje 1804. godine, naši preci nadahnuti tom verom i tim snom, zavetovani da taj san o slobodi i ravnopravnosti ostvare, znali su da prožeti tom mišlju može i mora da se desi ono što biti ne može", rekao je Vučević.

"A ne može biti da seljak stvori iz ničega svoju slobodu u jednoj feudalnoj državi. Nema kroz istoriju sveta takvog primera. Ne može biti da goli i bosi pobede svetsku silu. Ne može biti da gladni, poniženi, poraženi ustanu iz pepela i da ih priznaju svi oni u Evropi i svetu koji su zarad svojih interesa prvenstvenu brinuli o zdravlju, kako su tada govorili, 'bolesnika sa Bosfora'", naveo je Vučević.

Upitao je kako da se ne divimo toj narodnoj snazi, žrtvi i veri koja je stvorila Srbiju iz praha i pepela.

"Kako da ne prizivamo, kako da ne pevamo i ne slavimo one koji ništa nisu imali, a stvorili su državu. Koji behu potpuno sami i ostavljeni da umru, a koji vaskrsnuše u slavi i vaspostaviše danas nas. Lepota i veličina naše prošlosti osvedočena je još jednom na ovaj isti sveti dan Sretenja Gospodnjeg. Onda kada smo 1835. godine opet stvarajući narodnu državu, državu po meri svih građana, prvi u Evropi Ustavom ukinuli ropstvo i feudalizam, napisali ustav koji je do današnjeg dana ostao simbol demokratičnosti, kojim behu proklamovana prava i slobode svih građana, nezavisnost sistema, sloboda kretanja i nastanjivanja, nepovredivost stana i ravnopravnost svih, bez obzira na veru i naciju", istakao je Vučević.

Vučević je u govoru u Orašcu poručio da "mi na ovom mestu svedočimo da se ponosimo".

"Ponosimo se narodnim bićem i narodnom dušom iz koje smo potekli. Ponosimo se slobodom koju smo osvojili i stekli. Ponosimo se što smo potomci onih koji su celom svetu da su sposobni da ostvare slobodu. I svaki put kada čujemo reč Srbija, mi se ponosimo. Ponosimo se jer znamo i osećamo u venama svojim koliko je besmrtnih predaka naših palo za ovu reč. I za san o slobodi i ravnopravnosti koji se Srbija zove", rekao je Vučević.

Naveo je da mu je pripala čast da u ime predsednika Srbije Aleksandra Vučića čestita Sretenje svim građanima Srbije i svim Srbima, ma gde da žive.

"Neka živi duh naših predaka, danas kroz nas, a sutra kroz naše potomke i neka nas vodi u sigurnu budućnost. neka nam je srećan Dan državnosti i neka nam je ponosna naša jedina otadžbina. Živela Srbija", poručio je Vučević.

Polaganje venaca na spomenik Karađorđu u Orašcu

Izaslanik predsednika Republike Srbije i potpredsednik Vlade Srbije Miloš Vučević i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik položili su vence na spomenik vođi Prvog srpskog ustanka voždu Karađorđu u Orašcu.

Nakon polaganja venaca, usledilo je intoniranje himne Republike Srbije "Bože pravde".

Centralnoj državnoj ceremoniji povodom Dana državnosti Srbije u Orašcu prisustvuje veliki broj građana, kao i visokoih zvanica.

Episkop Jovan: Narod koji se ne seća svoje prošlosti, nije dostojan budućnosti

Episkop šumadijski Jovan poručio je da narod koji se ne seća svojih prethodnika i prošlog vremena nije dostojan ni sadašnjosti, niti budućnosti.

"U životu je važno sećanje, da se sećamo prethodnika i pokojnika, naše divne prošlosti, istina - mukotrpne i dugotrajne, ali istrajne istorije našeg naroda", rekao je episkop Jovan nakon služenja pomena.

Kako je istakao, naši preci su se okupili na Sretenju kako bi branili krst.

"Zato ih imajmo na umu ne samo od godine do godine kada se ovde sabiramo, nego imajmo na umu sve naše pretke i naše mile i drage pokojnike, da se mi njih sećamo u molitvama, a ako se mi njih sećamo u molitvama, oni će se zaista sećati i nas pred Bogom", naglasio je episkop Jovan.

Počela centralna ceremonija u Orašcu

Opelom koje služi episkop šumadijski Jovan, počela je centralna ceremonija obeležavanja Dana državnosti u Orašcu, u  znak sećanja na dva događaja koja su presudno uticala na razvoj naše države.

Na Sretenje 1804. godine, Karađorđe je u Orašcu podigao Prvi srpski ustanak, a 31 godinu kasnije, u Kragujevcu je donet i proglašen prvi moderni ustav Srbije, poznat kao Sretenjski.

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković, kao izaslanik predsednika Srbije, upisao se u Spomen knjigu, nakon polaganja venaca kod Spomenika Neznanom junaku na Avali, povodom obeležavanja Dana državnosti.

Venac je položio u pratnji načelnika Generalštaba generala Milana Mojsilovića i komandanta Garde brigadnog generala Nikole Dejanovića.

"Sloboda je bila i ostala i biće ideja vodilja i glavna vrednost za koju su se borile, bore i za koju će se boriti generacije građana Srbije, napajajući se primerom junaštva srpskih ustanika iz 1804. i 1815. i mudrosti poltičke i diplomatske veštine ustavobranitelja iz 1835. godine. Srpskom narodu i svim građanima Srbije država je bila i biće garant slobode, sloboda šansa za razvoj i napredak. Živela Srbija!", zapisao je Selaković u spomen knjigu.

U znak sećanja na obnovu srpske državnosti početkom 19. veka, odnosno začetak moderne srpske države Srbija obeležava Dan državnosti - Sretenje.

Na Sretenje 1804. godine, pre 220 godina, grupa istaknutih srpskih prvaka sa prostora tadašnjeg Beogradskog pašaluka, zvanično Smederevskog sandžaka, izabrala je Karađorđa, Đorđa Petrovića, za vožda, predvodnika.

Bila je to dobro promišljena odluka zbog činjenice da je Karađorđe posedovao ne samo lične kvalitete, odlučnost i čvrstinu, već i ratno iskustvo u sklopu austrijskih frajkora 1788–1791.

Njegov izbor izvesno je bio i posledica sasvim osobenog ugleda koji je uživao. Važio je za žustrog, preduzimljivog, oštrog i odlučnog, ali i čoveka britke pameti. Bio je takođe vešt trgovac, stokom. Pretežni izvor znatnijih prihoda onovremenih Srba sa prostora Beogradskog pašaluka bio je izvoz stoke u Austriju.

Bilo je poznato i da ne trpi neposlušnost, da je katkad prek, pa i da lako poteže oružje.

Na zboru u Marićevića jaruzi kod Orašca, u središtu Šumadije odlučeno je da se podigne buna protiv dahija, četvorice samovoljnih gospodara u beogradskom pašaluku. Njihov položaj zapravo nije bio legalan ni sa stanovišta vlasti na Bosforu, ali je uglavnom nevoljno tolerisan.

08:20

Vučić čestitao praznik

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić čestitao je Dan državnosti na društvenim mrežama.

"Živela Srbija", napisao je srpski predsednik.

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

A post shared by Aleksandar Vučić (@avucic)

Seča knezova

Neposredan povod bio je teror dahija poznat kao Seča knezova, uklanjanje viđenijih i preduzimljivijih među Srbima.

Teror dahija je tada umesto da sputa buntovnost Srba zapravo nenadano doveo do rasplamsavanja bune. Oni su prethodno 1801. godine ubili beogradskog pašu, da bi se samovolja potom uvećavala do početka ustanka 1804.

Pod vođstvom Karađorđa ustanici su ubrzo oslobodili veći deo pašaluka. Buna je najpre zahvatila krajeve zapadno od Kolubare, Šumadiju, potom Pomoravlje, Podrinje, odakle su buna nadalje širila prema jugu.

Kada je njihov položaj postao nemoguć, a pad Beograda bio nadomak, dahije su pokušale beg niz Dunav. Posekao ih je vojvoda Milenko Stojković, jula 1804, na dunavskom ostrvu Ada Kale, u Đerdapu. Odstranjivanje dahija dogodilo se uz podršku predstavnika legitimnih vlasti na Bosforu.

U prvoj fazi ustanka bitan moment bio je Boj na Ivankovcu, kod Ćuprije, avgusta 1805. kada su ustanici potukli vojsku Hafiz-paše, novopostavljenog čelnika Beogradskog pašaluka, koji je u potpunosti oslobođen 1807. godine. Ishod Prvog srpskog ustanka odredio je mir Rusije i Turske potpisan u Bukureštu 1812. godine.

Rusija se tada, suočena sa Napoleonovom invazijom, okreće ratu protiv Francuza i široke koalicije koju su oni predvodili.

Turska je Karađorđev ustanak ugušila 1813. Usledio je egozodus ustaničkih prvaka, i samog Karađorđa, potucanje "od nemila do nedraga" po Austriji i Rusiji.

U Srbiji, Turci u to vreme sprovode strahovit, neopisiv teror.

Pošto namera primirivanja ustanika autoritetom Bećir paše, iz Bosne, nije donela rezultate, Sultan na Srbe šalje Hafiz pašu. Bio je to prelomni moment, jer od njegovog poraza na Ivankovcu, postaje nesumnjivo da su Srbi u ustanku protiv turske vlasti uopšte.

Usledila je Hadži Prodanova buna 1814, i Drugi srpski ustanak aprila 1815. godine, na Cveti, u Takovu.

Prvi i Drugi srpski ustanak 1804. i 1815. godine, postupno su doveli do obrazovanja novovekovne srpske države. Veliki nemački istoričar Leopold Ranke nazvao je taj period – Srpska revolucija.

Takođe, Srpskom revolucijom započinje i proces oslobađanja hrišćanskih naroda Jugoistočne Evrope od Turske. Ustanak Grka 1821. usledio je po srpskom uzoru.

Borba Srba za nezavisnost, započeta Karađorđevom bunom na Sretenje 1804. godine, uspešno je okončana decenijama potom, pored drugog zahvaljujući mudrosti i veštini knjaza Miloša Obrenovića.

Karađorđe je tokom Prvog srpskog ustanka (1804–1813), u sklopu obnove srpske državnosti, između ostalog ustrojio i niz važnih institucija, nephodnih za postupno oblikovanje državnog ustrojstva, počev od heraldičkih znamenja, pa do Velike škole, najviše zaslugom Dositeja Obradovića, prvog ministra (popečitelja) prosvete obnovljene Srbije, što se uzima kao daleki začetak današnjeg Univerziteta u Beogradu.

Prvi Ustav Kneževine Srbije

Sretenje je odabrano za Dan državnosti Srbije i zbog činjenice da je 1835, na taj dan, u Kragujevcu, donet prvi Ustav Kneževine Srbije, nazvan – Sretenjski. Formalni naziv je tada zapravo bio Knjažestvo.

Njegov tvorac Dimitrije Davidović izradio ga je po uzoru na francuska ustavna rešenja iz 1791, 1814. i 1830, kao i ustav novoobrazovane Belgije iz 1831. Davidović je tvorac i termina – ustav. Prethodno je korišten termin – konstitucija, čemu je uostalom pridavano maglovito značenje.

Davidović je ustrojio zakonsko rešenje po najvišim standardima onovremenog poimanja političkih sloboda, ali sasvim neprimereno prilikama u kojima se tadašnja vazalna Srbija nalazila. Između ostalog, u to vreme, ni Austrijsko carstvo, ni Turska, ni Rusija, nisu imale ustave. Upravo te zemlje izvršile su pritisak da se od Sretenjskog ustava odustane.

Na snazi bio samo 55 dana

Ustrojen po uzoru na najslobodoumnija ustavna rešenja onovremenog sveta, poput Francuske, odnosno Belgije, Davidovićev ustav, iako usvojen, ostao je formalno na snazi svega 55 dana.

Sretenjski ustav bio je podeljen na 14 poglavlja, i sadržao je 142 člana.

Predviđao je punu podelu vlasti na zakonodavnu, sudsku i izvršnu. Zamišljeno je da knjaz i Sovjet dele izvršnu vlast. Veoma važno, Ustav je proklamovao ličnu neprikosnovenost, slobodu kretanja, zanimanja, punu pravnu ravnopravnost svih građana. Feudalni odnosi su sasvim odbačeni, kao i ropstvo.

Poređenja radi, u Habzburškoj Monarhiji feudalni odnosi su bili na snazi, većim delom, do revolucionarne 1848/49, u Rusiji do 1861. Njegov tvorac Dimitrije Davidović bio je znameniti novinar, diplomata, ministar.

Ustav koji je napisao, u poređenju sa ustavima evropskih zemalja tog vremena, bio je krajnje slobodouman. Osim retkih izuzetaka poput Francuske, Belgije, ili SAD. Kneževina i Kraljevina Srbija imala je potom više različitih ustavnih rešenja: 1838, 1869, 1888, 1901. i 1903. godine.

(RTS)