Едвард Џозеф: Да је Русима стало до Србије, продали би јој НИС, лопта је код Вучића и ово је преломна тачка

Како се у Вашингтону гледа на догађаје у Србији, од НИС-а и Генералштаба до политичких прилика и протеста на улицама? Амерички стручњак за Балкан Едвард Џозеф говорио је за Н1.

Н1: Господине Џозеф, били сте на конгресном саслушању и једно од питања, свакако најважније сада за Србију, било је о НИС -у. Власти су чекале 11 месеци и нису радиле ништа, очигледно чекајући да САД нешто ураде уместо њих самих, па како се онда то види у Вашингтону?

Едвард Џозеф: У праву сте, питање НИС-а је тренутно у фокусу доносилаца одлука у Вашингтону. Имао сам част да прошле недеље учествујем на овом конгресном саслушању. Знате, веома је ретко да се Конгрес Сједињених Држава бави Балканом, имајући у виду све друге озбиљне међународне кризе. А, ипак, су се ови чланови Конгреса, поткомитет за Европу Одбора за спољне послове Представничког дома, предвођени републиканцима, фокусирали управо на Балкан.

И њима сам врло јасно рекао да је, као што је и Амбасада Сједињених Држава у Београду навела, Србија на раскрсници. Чини се да је америчка администрација прилично чврста у ставу да Руси морају потпуно, у целости, и – ево кључне речи – неповратно, неповратно да изађу из НИС-а. То значи без трикова, без игара у којима би они формално продали трећој страни, а да Газпром Њефт и даље управља компанијом или да би се евентуално вратио. Администрација изгледа веома озбиљна по том питању.

Позвао сам чланове овог одбора да остану фокусирани и да се иде напред што брже могуће, укључујући чак и национализацију НИС-а.

Н1: Прошле недеље сам разговарао са бившим руководиоцем у ОФАЦ-у, господином Џоном Смитом. Када сам га питао о хуманитарним и економским последицама које би ово могло имати по Србију, рекао ми је да су Сједињене Државе чекале прилично дуго, 11 месеци, и да су такође забринуте због хуманитарних и економских последица које рат има по Украјину.

Дакле, шта следи у вези са овим питањем? Постоји претња секундарним санкцијама платном систему у земљи. И, што је још важније, шта ово значи за односе Србије и Русије?

Па, пре свега, ако говоримо о хуманитарним последицама, морамо врло јасно рећи вашим гледаоцима да би оне могле доћи искључиво од Русије. Само би Русија могла да нанесе хуманитарне трошкове грађанима Србије, кроз одмазду, кроз одмазду против Србије уколико Србија спроведе национализацију. Председник Вучић је рекао да би у контексту било какве национализације дошло до исплате. Дакле, морамо бити врло јасни да грађани Србије не смеју бити оштећени. А ако буду, то би било због Русије.

Друго, претпоставља се да би Сједињене Државе, у сарадњи са својим партнерима у Европској унији, максимално покушале да помогну у случају национализације и у случају руске одмазде – понављам, одмазде према грађанима Србије. То би био веома озбиљан корак за Русију.

Што се тиче тога шта следи, лопта је заиста у Београду. Знамо шта Руси желе. Они само желе да одуговлаче. Не желе да изађу из НИС-а. Не брину о грађанима Србије. Не брину о овој ситуацији ништа више него што брину о грађанима Украјине. Да им је стало до Србије, они би већ пронашли решење и лако продали НИС назад Србији, која га је првобитно поседовала, а који је 2008. продат по цени испод тржишне.

Дакле, лопта је сада заиста у дворишту председника Вучића. Он је, колико ја разумем, рекао да ће се ово решити до 15. јануара. А наравно, оно што то покреће јесте доступност сирове нафте за Србију, за њене грађане и привреду. Претпоставља се да се те залихе смањују. Алтернативни извори, наравно, нису довољни. И мораће да се дође до решења – и то, надамо се, врло брзо.

"Србија није у истој категорији као Орбан"

Н1: Да, али могло би се рећи да Ваш став одражава двоструке стандарде из Вашингтона, ако се, на пример, погледа Србија и Мађарска.

Апсолутно сте у праву. И ово је веома индикативно. Видимо да Србија – за коју сам сигуран да су председник Вучић и његови сународници били веома ентузијастични поводом повратка председника Трампа – ипак није у истој категорији као Виктор Орбан, премијер Мађарске. Мађарска је добила једногодишње изузеће и за увоз нафте и за увоз гаса из Русије. Србија, насупрот томе, добија поруку да мора да избаци Русе из власништва.

Те две ситуације нису потпуно исте, али јасно видимо да је Виктор Орбан у привилегованом положају, а председник Вучић није – очигледно нема исту врсту односа какву Орбан има и какву је Вучић очекивао.

Наравно, знамо и друге примере тога, укључујући ону несрећну посету Мајамију. Делује да САД овде воде рачуна о ширим интересима – а то је заустављање рата у Украјини и спречавање да Руси остварују приходе и зараду од тога. Мађарска добија изузеће, Србија не.

О Генералштабу било речи у Конгресу

Н1: Да, и долазимо до још једног питања, још једне веома занимљиве теме – зграде Генералштаба у Београду и одлуке власти да ту имовину додели компанији Џареда Кушнера. Међутим, у вези с тим постоји правни поступак. Министар културе је осумњичен у том случају, док председник Вучић каже да ће помиловати све оптужене у том предмету. Како се на све то гледа у Вашингтону, посебно у контексту односа ове власти са председником Трампом?

Па, рећи ћу вам - и то је покренуто на прошлонедељном саслушању. Чланови Конгреса су то поменули, а поменуо сам и ја. У том контексту постављена су питања о томе како је уопште дошло до овог договора. Ја сам их лично поставио и то у контексту дилеме да ли ће председник Вучић уопште бити у стању да испуни ове обавезе, имајући у виду широко противљење међу грађанима Србије.

То укључује, на пример, Удружење архитеката, које је упутило детаљно писмо и објаснило да културно наслеђе сеже много даље уназад од НАТО бомбардовања 1999. године. Такође смо недавно видели да је пројекат Рио Тинта, рудник Јадар, привремено обустављен. Дакле, видимо да влада председника Вучића није у стању да испуни своје обавезе, суочена са јавним протестима.

И наравно, то је одраз демократског активизма самих грађана Србије. То је забринутост и Конгрес је тога био свестан и узео је то у обзир на саслушању.

Мислим да је то, мање-више, тачно. Опет, то ће бити додатни доказ да председник Вучић не може да испуни своје обавезе. И зато смо сада у веома кључном тренутку. Можда сте чули да је отправник послова у Амбасади САД, Александар Титоло, изјавио, цитирам: „Србија је на раскрсници.“

Дакле, фокус је заиста на НИС-у. Мислим да је то права преломна тачка. Ако Руси изађу - ако буду потиснути из НИС-а - и ако НИС буде национализован и враћен Србији, онда ћемо ући у нови контекст, нову ситуацију.

Али у међувремену, потпуно сте у праву: неуспех да се ово спроведе биће још један пример неспособности председника Вучића да испуни своје обавезе.

(Н1)