Ovo što Dačić izjavljuje nije državnički stav, i najmanje je važno što je to izjavio za Srbe sa Kosova, jer je to stav, a akteri na koje se odnosi mogu biti različiti. To možda nije državnički stav, ali politički svakako jeste, i to je ono što brine. 

Sigurno je da će se naći mnogo onih koji su spremni na kritiku povodom ovakvog ustoličenja patrijarha u Pećkoj patrijaršiji, ali SPC je ipak mnogo starija i trajnija od mnogih, ne samo kritičara već i od sila koje nas sada pritiskaju.

Ono što je počelo kao nasilje nad zakonima države pretvorilo se u nasilje nad zakonima logike, a kada i zakoni države i zakoni logike nestanu, ostaje samo nasilje. Argumenti su zamrli, podsmeh je zamukao, ostala je samo jeza koja se širi poput epidemije.

Ako se ova država klerikalizuje, ako se podrivaju njeni sekularni temelji, onda za to nije kriva crkva već država koja se često ponaša kao da Ustavom nije od nje odvojena. Da vlast ima jasne ciljeve, do toga ne bi dolazilo.

Kada je na red došlo glasanje na kosovskim izborima, odnosno integracija Srba sa severa u ustavni i pravni sistem „Kosova“, veleizdaja je bila sve ogoljenija i počela je da se isteruje na čistac.

Srbi u Hrvatskoj imaju status nacionalne manjine i oni poštuju institucije Republike Hrvatske. Međutim, oni traže da država Hrvatska poštuje njihova ljudska i nacionalna prava. Isti stav dijele i prognani Srbi.

Šta god vlast u Srbiji mislila prema braći i prijateljima mora se biti iskren i nije korektno politički šibicariti. Ruska Federacija je ipak imperija, i to imperija u usponu. Ako njene vrednosti uvažavaju i Evropska unija, i SAD, i Kina to mora i mala Srbija kako je naziva Aleksandar Vučić. 

Petooktobarska revolucija je dovela na političku scenu novu, demokratski vlast. Ova vlast nije volela socijalnu bedu pred svojim očima. Žurila je u Evropu, i na tom putu rušila je sve pred sobom.

Broz je bio vrh političke piramide u Jugoslaviji! Ostaje otvoreno pitanje zašto su sve to radili narodu iz koga su potekli i njegovoj Crkvi.

Kulminacija pritisaka se upravo ovih dana odvija smenjivanjem direktora javnih preduzeća i škola pozivima da se mora „izaći na izbore“. Ljudima se preti da će neizlaskom na „izbore“ ostati bez posla. Kao da će se nakon izbora Srbija nešto pitati, pa će ovima koji izađu neko iz Srbije garantovati posao.