Etnička mapa BIH biće dramatično drugačija od one na poslednjem popisu (1991). Ono što je eklatantno je grupisanje tri nacije, za razliku od mapa boje ‘leopardove kože’ 1991. i ranije. Međutim, nametnuta metodologija će verovatno dodati ‘nedostajuće procente’ Bošnjacima u Brčkom, Srebrenici i Vukosavlju, što je Srbima ‘trn u oku’

Osramoćen čovek se oseća neprijatno u svojoj okolini. Hteo bi da se sakrije, da ga niko ne vidi. On teško podnosi teret svoje sramote i povlači se u sebe, pada u depresiju, a ne retko se odlučuje i na samoubistvo. Takvi pojedinci gube na ugledu i dostojanstvu.

Ako je tačan podatak da odluku o raščinjenju vladike Artemija nije podržalo čak trinaest članova sabora (sedam protiv i šest uzdržanih), onda je to znak da ni za značajan deo arhijereja SPC Artemijeva krivica, čak ni sada, nije nešto što bi bilo „izvan svake razumne sumnje“.

Upozoravamo građane i javnost da dalje sprovođenje tzv. briselskog sporazuma ima za cilj da, mimo njihove volje, u potpunosti izvrši integraciju Srba i ostalih nealbanaca u sistem tzv. Republike Kosovo, a samim tim i njihovu asimilaciju.

Ako masovno gledanje filma u Švedskoj nisu mogli da spreče, oni sada u očajanju kažnjavaju Šveđane koji su u sopstvenoj zemlji omogućili gledanje, kao što u Sarajevu progone i kažnjavaju svoje ljude koji su učestvovali u produkciji.

U neukusnim napadima na Fliuma i Hebdiča, a samim tim i na pravo javnosti da bude svestrano obaveštena, prednjačili su Jasenko Selimović, naturalizovani državljanin Švedske bošnjačkog porekla, i Sanjin Pejković, koji se predstavlja kao filmski kritičar.

Nije poznato da li im je vlasnik cipelarnika savetovao da jedni drugima povremeno pozajmljuju cipele, tek oni to i sami često čine: izuju se, pa se nemilice gađaju cipelama. Pa, sad, ako na predstojećim mitinzima malo jače zamahnu jedni na druge, biće posla i za "mučenog" Vučića.

Film „Tragovi iz Sarajeva“ ne bavi se pitanjem genocida sa pravnog stanovišta, ali iznosi niz drugih pitanja za koja bi semoglo reći da su osetljiva sa bošnjačkog stanovišta, na primer, veze sarajevskog rukovodstva sa mudžahedinskim formacijama.

Uprkos činjenici da čitava priča o islamskom terorizmu nema niti, po prirodi stvari, može imati veze sa pravoslavnim Srbima i Hrvatima - katolicima, odnosno sa RS i H-B, nego jedino sa Bošnjacima – muslimanima, i kantonima sa njihovom nacionalno-vjerskom većinom, u svjetskim medijima se neprestano govori i piše o „islamskim teroristima u BiH“.