Ово што Дачић изјављује није државнички став, и најмање је важно што је то изјавио за Србе са Косова, јер је то став, а актери на које се односи могу бити различити. То можда није државнички став, али политички свакако јесте, и то је оно што брине. 

Сигурно је да ће се наћи много оних који су спремни на критику поводом оваквог устоличења патријарха у Пећкој патријаршији, али СПЦ је ипак много старија и трајнија од многих, не само критичара већ и од сила које нас сада притискају.

Оно што је почело као насиље над законима државе претворило се у насиље над законима логике, а када и закони државе и закони логике нестану, остаје само насиље. Аргументи су замрли, подсмех је замукао, остала је само језа која се шири попут епидемије.

Ако се ова држава клерикализује, ако се подривају њени секуларни темељи, онда за то није крива црква већ држава која се често понаша као да Уставом није од ње одвојена. Да власт има јасне циљеве, до тога не би долазило.

Када је на ред дошло гласање на косовским изборима, односно интеграција Срба са севера у уставни и правни систем „Косова“, велеиздаја је била све огољенија и почела је да се истерује на чистац.

Срби у Хрватској имају статус националне мањине и они поштују институције Републике Хрватске. Међутим, они траже да држава Хрватска поштује њихова људска и национална права. Исти став дијеле и прогнани Срби.

Шта год власт у Србији мислила према браћи и пријатељима мора се бити искрен и није коректно политички шибицарити. Руска Федерација је ипак империја, и то империја у успону. Ако њене вредности уважавају и Европска унија, и САД, и Кина то мора и мала Србија како је назива Александар Вучић. 

Петооктобарска револуција је довела на политичку сцену нову, демократски власт. Ова власт није волела социјалну беду пред својим очима. Журила је у Европу, и на том путу рушила је све пред собом.

Броз је био врх политичке пирамиде у Југославији! Остаје отворено питање зашто су све то радили народу из кога су потекли и његовој Цркви.

Кулминација притисака се управо ових дана одвија смењивањем директора јавних предузећа и школа позивима да се мора „изаћи на изборе“. Људима се прети да ће неизласком на „изборе“ остати без посла. Као да ће се након избора Србија нешто питати, па ће овима који изађу неко из Србије гарантовати посао.