Ako zaboravim, tebe Peći, neka me zaboravi desnica  moja. Neka se prilepi jezik moj za grlo moje ako te ne spomenem Pećka Patrijaršijo

Srpsko srce upravo je u Republici Srpskoj i na Kosovu i Metohiji, koji su emotivno, duhovno i politički za Srbe nerazdvojivi. Bez ovih mesta Srbi bi ostali bez srca tj. ličili bi na žive mrtvace kojima srce ne kuca. Onda bi mogli biti bilo gde – i uvek bi bili nigde.

Sam izbor Beograda kao lokacije za održavanje samita govori da planeri i stratezi u Briselu Beograd vide kao značajnog partnera i to je samo po sebi posledica zvanične politike našeg vojnog vrha, što naši zvaničnici i ističu.

Zabranjuje se svim državama članicama PIC-a da se na bilo koji način upliću u bilo koja pitanja koja su po svojoj prirodi unutrašnja pitanja BiH, jer o tome na osnovu načela suverenosti mogu da raspravljaju i odlučuju samo nadležne institucije i organi u Bosni i Hercegovini

Država jemči Crkvi nepovredivost prava svojine i državine nad manastirima, hramovima, zgradama i drugim nepokretnostima i prostorima u njenom vlasništvu, u skladu sa pravnim poretkom Države

Vlast je već  započela  kampanju! Iz komercijalnih razloga, podiže se svest o rađanju!  Moguće da će dati i koju crkavicu  u te svrhe?!  Ako ništa, mecene sa Zapada odrešiće kesu.  Budući naraštaji već su bezecovani! Nema sumnje, vlada je prepoznala „izvoznu šansu“. 

Jedan od glavnih argumenata zagovornika pristupanja Srbije alijansi jeste da Beograd ne može ostati „crna rupa” Evrope i usamljeno ostrvo okruženo članicama NATO. Međutim, čak oko 70 odsto građana protivi se ulasku u ovu alijansu.

Ako bih ono što slijedi morao izreći u samo dvije rečenice, onda bi to bile rečenice koje su i svojevrsne hipoteze ovog teksta.

Drugi su došli u našu kuću i nama propagiraju svoje ideje. Potkradaju ih nam, nameću ih, i oni hoće da nam kažu šta treba da budemo i kakvi treba da budemo. Mi smo oni koji su izloženi nasilju. Siluju nam pamet, i siluju nam dušu

Priča o miniranom Žrnovu i priča o izgubljenom srpskom jeziku je, dakako, jedna ista priča. Naravno da kritički argumenti protiv kralja Aleksandra i Vuka Karadžića postoje, i naravno da ih ne treba ignorisati. Ali fiksacija na „prosuto mleko“, opsesivno vraćanje na trenutak u istoriji kada su naši preci načinili izbor koji mi smatramo za pogrešan, ali koji nikakvim misaonim i ideološkim naporom ne možemo izmeniti, predstavlja jedan od najrazornijih elemenata patologije srpskog društva današnjice.