SAD uspele da privole Japan na velike ekonomske ustupke

Stotine milijardi dolara iz trezora vlade u Tokiju sliće se u Vašington što će dovesti da ogromnih posledica po svetske međudržavne odnose.

Početkom ove nedelje američki predsednik Donald Tramp samozadovoljno je obznanio na društvenim medijima da je njegova vlada kroz pregovore o novim carinama s Japanom uspela da iznudi investicije u visini od čak 550 milijardi dolara, te ubedila tu dalekoistočnu državu da ukloni sva carinska i necarinska ograničenja na uvoz američkih automobila i poljoprivrednih proizvoda.

Zgrada "DŽeneral motorsa" u Detroitu (ilustracija)

Po izveštavanju domaće štampe, Japan je pristao da kupi čak 100 "Boingovih" aviona, američke poljoprivredne proizvode u iznosu od osam milijardi dolara, te uloži po desetine milijardi dolara u američku energetsku infrastrukturu, industriju čelika, poluprovodnika i druge oblasti, kao i kupovinu naoružanja.

Pored problema uvoza pirinča, za Japan su tokom pregovora goruće pitanje predstavljale carine na uvoz vozila, pošto oni čine najveći deo japanskog izvoza u SAD, a automobilska industrija direktno i indirektno zapošljava preko pet miliona radnika 

Zauzvrat Trampova administracija će velikodušno smanjiti tzv. "recipročne carine", koje to suštinski nisu, sa 25 na 15 procenata i takođe prepoloviti nove tarife na uvoz japanskih automobila i delova sa 25 na 12,5 odsto.

Japanski premijer Šigeru Išiba naglasio je da, mada njegova vlada jeste Vašingtonu obećala da će drastično povećati uvoz američkog pirinča bez carina, taj uvoz neće preći kvotu od 700.000 tona godišnje koja je i inače oslobođena carina, već da će prosto kontingentu iz SAD biti data prednost u odnosu na druge države u popunjavanju te kvote.

U Japanu se, inače, godišnje potroši više od sedam miliona tona pirinča, a kada se ispuni uvozna kvota, svaki novi uvezeni kontingent pirinča se opterećuje carinom od oko dva evra po kilogramu (po sadašnjem kursu).

Navedeni komentar bio je neophodan kako bi umirio glasačku bazu Išibine Liberalno-demokratske partije, u kojoj značajan deo zauzimaju poljoprivrednici.

Pored problema uvoza pirinča, za Japan su tokom pregovora goruće pitanje predstavljale carine na uvoz vozila, pošto oni čine najveći deo japanskog izvoza u SAD, a automobilska industrija direktno i indirektno zapošljava preko pet miliona radnika u toj ostrvskoj carevini.

Automobili kao ekonomska uzdanica

Dok su SAD, čini se, iskamčile ogromnu količinu keša za svoju naftu, gas, avione, oružje i poljoprivredne proizvode, najveći rezultat višemesečnih teških pregovora za japansku stranu je ublažavanje carina na uvoz automobila i delova za vozila.

Umanjenje novih tarifa na automobile i delove sa 25 na 12,5 posto praktično znači da će japanska vozila biti opterećena carinama od ukupno 15 procenata pošto su SAD nametale globu od dva i po odsto još pre nego što je čuveni Donald došao na vlast po drugi put.

Ta redukcija poštedeće japanske proizvođače (njih sedam ukupno) troška od oko 10,9 milijardi godišnje. Nesumnjivo im je laknulo jer su ukupne carine od 27,5 posto koje su pretile značile da bi njihov operativni profit pao za čitavih 47 odsto, ni pad od 25 posto koji se sada predviđa sigurno ne pruža razloge za zadovoljstvo.

Ipak, premijer Išiba može da kaže svojim partijskim drugovima i biračima da je relativno uspeo u svojoj zamisli da "sačuva ono što se mora sačuvati" (čitaj: "automobilsku industriju i poljoprivredu").

Japanski premijer Šigeru Išiba

Japan je u 2024. godini u SAD izvezao oko 1,37 miliona vozila, što je više od četvrtine njegovog ukupnog izvoza četvorotočkaša. Kada se tome dodaju delovi, ispada da je na automobilsku industriju otpala čitava trećina japanskog izvoza u SAD.

Japanski proizvođači poput "Tojote", "Honde" i "Nisana" imaju više fabrika u Kanadi, Meksiku i samim SAD, pa njih carine pogađaju u manjoj meri od preduzeća kao što su "Subaru" ili "Mazda", koje lavovski deo svojih vozila šalju američkim potrošačima iz svoje domovine.

Mada se nastavlja trend povećanja proizvodnje u automobilskim fabrikama japanskih kompanija u SAD, sada kada su carine oborene na 15 posto, japanski ekonomisti kažu, situacija se promenila u smislu da je time uklonjen podsticaj da se proizvodni kapaciteti prebace iz Japana u SAD. Po njima, troškovi podizanja postrojenja i obuke radne snage u SAD suviše su veliki, a japanske kompanije sposobne da apsorbuju carine od 15 posto racionalizacijom proizvodnje i drugim metodama.

Nove Trampove carine na automobile i delove za njih stupile su na snagu početkom aprila i dok je u prva tri meseca njihovog važenja japanska industrija pokušala da se prilagodi šaljući u SAD jeftinije modele i umanjujući cene u jenima, u junu neki od japanskih proizvođača su se konačno odlučili da povećaju cene svojih automobila u SAD – "Tojota" prosečno za 270 dolara.

Prvi utisci nakon okončanja pregovora

Kako bi bilo lepo kada bi vlada u Tokiju uložila 550 milijardi dolara u sopstvenu privredu, zdravstvo i obrazovanje – ovo je verovatno pusti sanak mnogih političara, biznismena i građana koji prate politiku u Japanu.

Dok oni tako s gorčinom gledaju kako Trampova vlada isisava novac japanskih poreskih obveznika i napornim radom stečeno bogatstvo njihove države, stvara se interesantna situacija u kojoj, bar zasad, automobili koji dolaze direktno iz Japana uživaju nižu globu od onih koji se proizvode u Meksiku, Kanadi, Republici Koreji ili Evropskoj uniji.

Dalje, još nisu poznati svi detalji sporazuma dve zemlje, pa se recimo ne zna da li je i u kojoj meri reč o putničkim ili vojnim avionima "Boinga".

Japanske kompanije prave komponente za Boingov “787 dirimlajner”

No, izvesno je da je Japan, kada već široko otvara vrata svojih trezora, pokušao da kupi ono što mu bar donekle treba (nafta, gas i oružje) ili kroz šta će moći da podstakne i sopstvenu privredu. Puno japanskih kompanija, recimo, proizvodi komponente za "Boingov" putnički avion "787 drimlajner".

Pojedini zapadni komentatori ocenjuju da vlada u Vašingtonu vidi dogovor sa Japanom kao uzor za druge države.

Mada se u Zemlji izlazećeg sunca govorilo o tome da su Vašington i Tokio prvi otpočeli pregovore o carinama upravo zbog decenijskog prijateljstva i bliskih savezničkih odnosa, oni ističu da je, zapravo, Trampova vlada u Japanu videla mušteriju koji će se najbrže složiti s njenim zahtevima, pošto japanska privreda u velikoj meri zavisi od američkog tržišta i pošto je Japan u prošlosti relativno brzo pristajao na ono što se od njega tražilo.

Ovog puta pregovori, međutim, nisu bili laki i zbog toga što su se dešavali pred same izbore u Japanu i zbog toga što trenutni japanski premijer priželjkuje više nezavisnosti u odlučivanju od njegovih prethodnika, ali najviše zbog toga što su posledice novih Trampovih carina zaista sveobuhvatne i duboke.

Dalekosežne posledice

Ishod američko-japanskih pregovora nesumnjivo pokazuje da za Vašington savezničke vojnopolitičke veze više ne igraju nikakvu ulogu kada je u pitanju ostvarivanje sopstvenih (sebičnih) ekonomskih interesa

Sigurno je da je ishod tih pregovora sada jedna vrsta putokaza, ali i tereta za vladu u susednoj Južnoj Koreji, koja, zbog sopstvenih untrašnjih problema i predsedničkih izbora, ulazi u razgovore sa Trampovim timom sa zakašnjenjem.

Ishod američko-japanskih pregovora nesumnjivo pokazuje da za Vašington savezničke vojnopolitičke veze više ne igraju nikakvu ulogu kada je u pitanju ostvarivanje sopstvenih (sebičnih) ekonomskih interesa.

Za druge zemlje, međutim, zaista je tragično to što, sada kada je jednom uspelo iznuđivanje stotina milijardi dolara, ni eventualna buduća vlada Demokratske partije, koja je do sada imala više razumevanja za ekonomske potrebe saveznika, verovatno neće preokrenuti Trampov surovi kurs. U tom smislu, posledice pregovora dve zemlje po međunarodne odnose su dalekosežne.

(RTS)