уторак, 02. јул 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Савремени свет > Путиново обраћање грађанима - државник на испиту
Савремени свет

Путиново обраћање грађанима - државник на испиту

PDF Штампа Ел. пошта
Ђорђе Милошевић   
субота, 19. април 2014.

Из традиционалног ,,годишњег ТВ сусрета’’ председника Русије Владимира Путина са грађанима може се извући неколико врло значајних закључака и порука. Први, можда и најважнији је да Москва није желела нити проузроковала актуелну кризу у Украјини, која сада заокупља пажњу светске јавности и озбиљно прети заоштравању међународне ситуације. Такав закључак произилази из мноштва чињеница које је руски председник навео и у чију се уверљивост и искреност не може сумњати. Следи закључак да Москва жели регулисање догађаја у овој земљи мирним путем - путем разговора и преговора свих страна у украјинском друштву, уз безусловно поштовање права грађана чији је матерњи језик руски.

За грађане Србије од посебне важности је и закључак око догађаја у Југославији деведесетих година. ,,Погледајте шта су урадили са Југославијом; исцепкали на парчиће и сада манипулишу свиме чиме могу. Ето, то исто неко жели да уради и са нама’’, рекао је руски председник. Из његове изјаве, међутим, произилази да такав филм нико и никада неће гледати.

Руски председник је, дакле, рекао оно што се свих ових година, од завршетка НАТО агресије, није усудио да јасно и гласно каже нико од руководилаца у Београду.

И, за многе, веома важан закључак или боље рећи утисак: Владимир Путин је и овога пута показао да је бар за главу виши од свих конкурената на светској политичкој сцени. Заправо да по способности, знању, политичком образовању, добрим намерама и реалном гледању на догађаје на међународној сцени- нема конкурената. Чак и када су у питању проблеми са којима се људи сусрећу у свакодневном животу. Није онда никакво чудо што је Путинов рејтинг у сопственој земљи већ годинма тако висок, што ужива, рекао бих, неподељен углед у прогресивној међународној јавности и што је и прошле године проглашен за ,,човека године’’.

С друге стране, то је истовремено узрок што га носиоци зла и у Русији и у свету сатанизују, што од њега праве диктатора и монструма, што му прете хашким судом и упоређују га са личностима које су оставиле негативне трагове у историји. Човек таквог кова, патриотизма, елана и одлучности, који је Русију подигао из понора и поставио је на ноге, који полако али сигурно води земљу у бољу и сигирнију будућност и- што је посебно важно- енергично брани њену слободу, независност, интегритет и суверенитет, не може да се свиди оним снагама које не желе да виде Русију као снажну, просперитетну и демократску земљу, као равнопрваног члана међународне заједнице.

Не бих желео да се осврћем на констатације из Путиновог говора које су већ објављене, али бих подвукао само нека основна запажања.

"Русија никада није планирала никакву анексију нити било каква војна дејства на Криму", рекао је Путин. "Напротив, ишли смо од тога да ћемо градити међудржавне односе са Украјином полазећи од геополитичке реалности. Мислили смо и надали се да ће грађани чији је матерњи језик руски живети у повољним политичким условима и да их нико неће притискати, претити им. Али, када је изникла другачија ситуација и када су грађани Крима почели да говоре о жељи за самоопредељењем, ми смо почели да размишљамо шта да радимо."

Путин је оштро критиковао ангажовање војне силе против проруских демонстраната на југоистоку Украјине, називајући та дејства злочином против сопственог народа. Категорички је демантовао да на том подручју постоје руске јединице, називајући такве тврдње глупошћу. Тамо се налази само локално становништво, а доказ тога је да људи немју маске на лицима.

"Чињеница је да неко жели да посвађа Русију и Украјину, да увуче Русију у сукоб, а затим је оптужи за агресију. Жеља да се раздвоји један народ и да се посвађају Русија и Украјина протеже се кроз столећа", оценио је председник Русије. "Лидери белогардејаца, без обзира на противречности са бољшевицима, никада нису ни размишљали о подели Украјине и Русије и били су у праву. Сада живимо у различитим државама и та политичка раздвајања се настављају."

Током разговора, који је трајао безмало четири сата и током кога је Путин одговорио на 85 питања (од око два милиона упућених телефоном, СМС порукама или путем интернета), било је и оних која су се односила на домаћу опозицију. Путин је рекао да зна да у појединим интелектуалним круговима постоје резерве због присједињења Крима Русији. "Да, чуо сам и читао, да би појединци желели пораз и сопствене државе", рекао је Путин. "То је у извесном смислу наша традиција. Као што је познато, бољшевици су током Првог светског рата такође позивали на пораз владе сопствене земље и довели до револуције. Ми, међутим, нећемо против њих предузимати никакве репресивне мере. Путин оцењује да је либерална опозиција у Русији малобројна и `бесконачно далеко од народа`." Додао је да ипак не треба багателисати став оних који другачије мисле, који имају сопствену тачку гледишта на оно што се дешава у земљи или на међународној арени.

Као и у ранијим приликама, нису изостала ни необична питања. Тако је једна шестогодишња девојчица упитала Путина шта мисли - да ли би њега, Путина, амерички председник Обама спасао када би почео да се дави у некој дубокој води. "Не могу да кажем да сам са америчким председником успоставио некакве посебне односе, али мислим да је он честит и храбар човек и он би ме спасао", рекао је дипломатски Путин. Додао је да ипак никако не би желео да у некој води тоне.

Питали су председика када ће се у земљи појавити ,,прва дама’’ на шта је он, шалећи се, одговорио да прво мора да уда своју бившу супругу Људмилу Александровну, ,,а затим ћу о себи мислити’’.

Владимир Путин сматра неозбиљним разговоре о враћању Аљаске Русији која је продата Америци пре век и по. ,,Фаина Ивановна, драга, шта ће вам Аљаска’’- рекао је Путин жени која је поставила то питање. Ми смо северна земља, око70 одсто наше територије налази се на северу или крајњем северу. Аљаска - зар је она на Екватору? Па њу у шали називају Ајс крим".

Руски председник каже да Русија неће завести ,,гвоздену завесу’’. Такође је изјавио да не жели да буде доживотни председник Русије и да не жели тако дуго да буде на челу државе. 

Путина, очигледно, нису заплашиле америчке санкције. "Ако покушају да некога казне, као што неваљалу децу терају у ћошак да клече на пасуљу како би их болело, то ће на крају крајева значити да секу грану на којој седе. Кад- тад то ће безусловно схватити", каже Путин.

Истог дана када је председник Русије одговарао на питања грађана, у Женеви су представници Русије, САД Европске Уније и Украјине усагласили докуменат о деескалацији насиља у Украјини. Документом се предлаже разоружање незаконитих групација обеју страна у конфликту, а власти у Кијеву дужне су да одмах почну широки национални дијалог. Предвиђа се враћање заузетих објеката, амнестија за демонстранте, али не и за оне који су починили злочине, као и већа овлашћења за локалне самоуправе. Руски шеф дипломатије Лавров упозорио је да Украјина мора да задржи ванблоковски статус, чије би кршење подрило напоре за регулисање кризе.

Да ли ће доћи до пуне реализације овог договора, треба да се види у најскорије време. У противном, догађаји могу да измакну контроли. А сценарио може бити крајње непожељан. У условима када се догађаји одвијају као на траци, тешко је предвидети не шта ће бити не само за недељу-две, него и шта доноси сутрашњи дан.

Генерални директор Центра за политичке информације Алексеј Мухин сматра да ако украјински политичари не нађу снаге да узму ствари у своје руке и обуставе ,,поход на југоисток’’ Савет безбедности УН може да упути у Украјину мировне снаге. У том случају о брзом решењу кризе не не може бити ни речи.

По његовој оцени, други, још лошији сценарио био би распад Украјине. Могу се отцепити не само источни, него и западни региони. Западна Украјина, у којој су антируска осећања најуочљивија а национализам најјачи, такође се дистанцира од Кијева и тамо је сепаратизам јачи него на истоку. Неки делови те територије могли би се припојити другим земљама.

"Животни стандард катастрофално опада", каже Мухин. За само неколико недеља, власти у Кијеву неће имати новац да исплаћују плате и пензије. Вероватно би у том случају људу поново изашли на улице. Чак иако се председнички избори одрже 25. маја, може се десити да они не донесу никакав резултат. Док се у односу на Јануковича на обаве процесуално неопходне радње за одстрањење од власти, он ће бити легитимни председник државе. Бар до фебруара 2015 године када му истиче садашњи мандат. Зато Европска Унија и САД ,,хране’’ Кијев само обећањима, али новац не дају. Правне основе за пружање помоћи нема. Коме да дају новац? Вашингтон и Брисел запали су у клопку коју су сами створили. Финансијска помоћ може поћи Украјини не раније него што буду познати резултаи председничких избора. Ако се они уопште одрже и ако буду признати да су легитимни.

И тако, догађаји се врте у круг. Утисак је да су препоруке из Женеве само покушај да се ескалација смири, али не и да се проблем дефинитивно реши. За то су потребни много већи напори, много више добре воље и знатно дужи временски период. Није мало оних који сумњају у брз и ефикасан корак ка стабилизацији ситуације. Тим пре што је последњих месец-два накупљено толико нове мржње и што су пале прве жртве. А, такође, зато што постоји оправдана сумња да ће они који су одавно бацили око на Украјињу, који желе да је отргну од Русије и забију клин између две земље, олако одустати од својих намера.

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер