Pokušaj državnog udara u Ukrajini - gubi li Janukovič tlo pod nogama?

U jednom ranijem tekstu povodom previranja poslednjih meseci u Ukrajini napisao sam da ova zemlja ide ivicom provalije sa koje vrlo lako može da sklizne. Događaji poslednjih dana svedoče da se takva katastrofalna predviđanja, nažalost, ostvaruju.

Potpuni haos - uzvikuju jedni analitičari u Kijevu i u Moskvi. Kolaps društva i raspad zemlje - govore drugi. I jednima i drugima je zajednički zaključak da je u pitanju pokušaj državnog udara.

Na takav zaključak upućuje više činjenica. Dok su se tokom ,,obojene revolucije’’ 2004. godine, posle koje je na vlast došao izrazito prozapadno orijentisani političar Viktor Juščenko, koplja lomila uglavnom u Kijevu, na Majdanu (trgu) koji je i danas tvrđava takozvanih proevropskih snaga, sada su nemiri počeli da se šire i u regionima. Demonstranti su zauzeli pojedina administrativna zdanja u Ivano-Frankovsku, Černovcovu, Hmeljnickom, Rovnu, Ljvovu i Ternopolju. U Kijevu demonstranti takođe drže u svojim rukama ministarstvo energetike i neka druga državna zdanja. Pod pritiskom, ostavku je podneo gubernator Volinske oblasti. Pokušaji upada u administrativna zdanja zabeleženi su u Užgorodu i Čerkasku. A neki opozicioni lideri, uključujući i bivšeg ministra odbrane Anatolija Gricenka, pozivaju građane da se ,,late oružja’’. On predlaže, kako navode mediji, da naoružani građani patroliraju ulicama kako bi ,,zaštitili Majdan’’. "Oružje možete upotrebiti", kaže Gricenko, "samo u slučaju zaštite ljudskih života. Ja ću to prvi uraditi. Naoružan sam i stalno sa sobom nosim oružje."

Zar takav razvoj događaja i takvi pozivi ne potvrđuju zaključak o pokušaju državnog udara, pa i pozivu na građanski rat? 

U takvom kontekstu, sasvim trezveno zvuči poziv rukovodstva autonomne oblasti Krima, ali i nekih drugih političkih aktivista. U Kijevu nemiri se nastavljaju iako u nešto manjem obimu nego prethodnih dana. Da li je zimsko nevreme učinilo svoje ili je poziv opozicionog lidera Vitalija Klička na privremenu obustavu protesta donekle smirio razbuktale strasti ,,evropejaca’’, nije poznato.

Ipak, situacija u prestonici veoma je daleko od normalne. Demonstranti bacaju molotovljeve koktele na policiju. Jedan policajac je ubijen iz vatrenog oružja, a trojica su napadnuta, pri čemu je jedan uboden nožem. Druga dvojica su oteta. Vlasti su zapretile da će ih silom osloboditi ako ne budu pušteni. Prošle noći demonstranti su napali zdanje policije, koja je odgovorila vodenim topovima.

Predsednik Viktor Janukovič smenio je rukovodioca gradske uprave Kijeva Aleksandra Popova i na tu dužnost postavio poslanika u parlamentu iz Partije regiona Vladimira Makejenka. To nije prva kadrovska izmena od početka nemira. Pre dve nedelje bili su smenjeni visoki rukovodioci Saveta za bezbednost i neki drugi savezni činovnici.

Situacija se još više iskomplikovala posle razgovora Viktora Janukoviča sa opozicionim liderima. Oni su odbili Janukovičev predlog da Arsenije Jacenjuk zauzme položaj premijera, a Vitalij Kličko funkciju potpredsednika vlade. Opozicija traži više: raspisivanje prevremenih predsedničkih izbora i donošenje novog ustava. Takav stav opozicije može biti rezultat njihove (i da li samo njihove) procene da su Janukovič i njegova garnitura neodlučni, da su u defanzivi i da polako, ali sigurno gube tle pod nogama. To je indirektno potvrdio i Janukovič priznajući nemoć njegove vlade da izađe iz sadašnjeg ćorsokaka. Janukovič se izgleda saglasio i sa izmenama ustava kojim bi Ukrajina prešla sa predsedničke na parlamentarnu republiku.

Sada postaje sve izvesnije da su u raspletu situacije moguće vrlo različite varijante. Nažalost, najmanje verovatna je ona najbezbolnija: da se strasti stišaju i pronađe rešenje putem kompromisa prihvatljivog za sve strane. U ovom trenutku izgleda da takav kompromis nije moguć. Po svemu sudeći, rasplet bi mogao da se nazre u utorak kada je predviđeno vanredno zasedanje Rade (parlamenta). To će biti presudan dan, kažu u Kijevu. U Moskvi se sa najvećom pažnjom prate događaji u susednoj Ukrajini. U Kremlju se izjavljuje da se Rusija neće mešati u situaciju u toj zemlji. To su izjavili pres sekretar predsednika Putina Dmitrij Peskov i pomoćnik predsednika Jurij Ušakov. On je, međutim, dodao da Moskva održava kontakte sa Kijevom na raznim nivoima, pa i na najvišem. Drugim rečima, Janukovič i Putin su verovatno u svakodnevnom kontaktu.

"Da, mi se nećemo mešati u unutrašnje poslove Ukrajine, ali to tražimo i od zapadnih partnera", kažu zvaničnici u Moskvi. Takav zahtev je ministar inostranih poslova Sergej Lavrov podneo i državnom sekretaru SAD DŽonu Keriju, sa kojim se susreo u Ženevi na konferenciji o Siriji. ,,Skrenuo sam pažnju DŽonu Keriju da je sada veoma važno da se izbegne mešanje u događaje u Ukrajini i da se odustane od izjava koje mogu da podgrevaju tu situaciju, a koje bi mogle da se tumače kao podsticaj opoziciji. Nadam se da me je čuo’’, izjavio je ruski ministar.

Sve ovo napred rečeno je jedna strana medalje. Druga strana može biti sadržana u pitanju i dilemi šta je suština sadašnjih nemilih događaja u Ukrajini, kakav je stvarni cilj ,,evroentuzijasta’’ i da li je neko sa strane u to umešao svoje prste. Upravo to mešanje sa strane predmet je mnogih komentara u ruskim i ukrajinskim političkim krugovima i medijima.

Publicista iz Odese Jurij Blikov je kategoričan: iza događaja u Ukrajini stoje SAD, Evropska unija i ukrajinski oligarsi koji zavise od moćnih geopolitičkih igrača Zapada. On podseća da je bunt izbio odmah posle otkazivanja Ukrajine da potpiše ugovor sa Evropskom unijom, koji bi po njegovom mišljenju bio smrtonosan za Ukrajinu. Po tom ugovoru, kaže Blinkov, Evropska unija bi dirigovala politikom Ukrajine. Zemlja bi ušla u defolt, a posle njega – pala bi u ruke krupnih kreditora, odnosno Vašingtona.

Treba imati u vidu da Ukrajina, što se tiče njene veličine, geografskog položaja i prirodnih bogatstava, nije banana republika. Ukrajina – to su ogromne površine obradivog zemljišta prve kategorije, takozvane crnice (černozёm) kojim bi mogla da hrani čitavu Evropu. U njenim nedrima, u oblasti Krivi rog, krije se uranijum. U istoj oblasti su bogata nalazišta dijamanata koja su nedavno pronađena i koja se još ne eksploatišu.

Ukrajina je takođe tranzitna zemlja, pre svega ruskog gasa u Evropu. Tu su i strateške luke na Crnom moru. A stvoriti žarište nestabilnosti i napetosti u ,,trbuhu’’ Rusije to je, kako tvrdi Blikov, mašta američkih stratega još iz sedamdesetih godina prošlog veka koju je formulisao Zbignjev Bžežinski. Cilj je da se stvori moćna tampon zona između Rusije i Evrope, da se Rusija odseče od crnomorskih luka i stvori antiraketni pojas uperen protiv Rusije. 

Državni prevrat, kako Blikov naziva događaje poznatije kao ,,narandžasta revolucija’’ iz 2004. godine, nije postigao cilj. Ukrajina nije došla pod kontrolu zapada. Ovaj analitičar nema baš najpozitivnije mišljenje o predsedniku Ukrajine Janukoviču i ne ubraja ga u rusofile. On smatra da je dolazak Janukoviča na vlast sa "njegovim oligarsima’’ zadovoljavao zapad. Na planu približavanja Evropi Janukovič je sa svojim timom uradio više nego prethodna vlast sa Juščenkom na čelu tokom prethodnih pet godina. Janukovič je, po mišljenju ovog politikologa, napravio takve ustupke Zapadu (na primer povećanje penzionog uzrasta) na koje se nisu osmelili čak ni ,,narandžasti’’. Ukrajina se polako, ali sigurno spremala da potpiše ugovor sa Evropskom unijom, čime bi, kako Blikov smatra, dobila status kolonije.

Ali, Zapad se pridržavao poslovice da sva jaja ne treba držati u jednoj korpi. Oslonio se istovremeno i na ultranacionalističke snage na zapadu Ukrajine. Pa ni to zapadnim stratezima nije bilo dovoljno. Blikov tvrdi da su tokom leta 2013. godine na teritoriji Ukrajine stvoreni logori za obuku u kojima se pripremaju ,,udarne grupe" za preuzimanje vlasti, a mnogobrojni specijalisti za ,,obojene revolucije’’ redovno drže predavanja. Prema informaciji poslanika u ukrajinskoj radi (parlamentu) Olega Careva, samo tokom decembra prošle godine obučeno je oko 200 ljudi - inostranih specijalista za pripremu prevrata. Istovremeno, na Krimu su se pripremali islamski radikali od kojih su neki stekli borbena iskustva u Siriji.

Blikov smatra da je Janukovič u poslednjem momentu odustao da potpiše ugovor sa EU shvatajući da će sve posledice ekonomske katastrofe pasti na njegovu glavu. Šanse za pobedu na predsedničkim izborima 2015. godine bile bi tada svedene na nulu. Nije, dakle, u pitanju nikakva bezrezervna ljubav prema Moskvi već lični interes. U ukupnom svođenju računa taj lični interes se poklopio sa interesom države.

Pojedini analitičari, uključujući i Blikova, smatraju da se događajima u Ukrajini rukovodi iz jednog centra. Očigledno je, smatraju oni, da lideri takozvane opozicije u Kijevu ne kontrolišu događaje širom zemlje. U pitanju je koordinirana akcija jednog centra. O tome svedoči i jednovremeno zauzimanje oblasnih administracija na zapadu države. Takva dejstva mogu da realizuju samo profesionalci koji raspolažu moćnim finansijskim resursima.

U svakom slučaju, smatra Blikov, nasilni prevrat, odnosno uspeh državnog udara, imao bi katastrofalne posledice i za Ukrajinu i za Rusiju. Ukrajina bi, sa polukolonijalnom statusom, postala žarište nestabilnosti i organizovanog kriminala, ,,izvoznik’’ terorista bilo nacističke, bilo radikalno ismalističke orijentacije. Nova vlada morala bi biti autoritarna i žestoka, inače ne bi uspela da se održi u uslovima totalne krize i ekonomske propasti.

"Danas je u pitanju civilizacijski konflikt. Odlučuje se da li će Ukrajina postati kolonija zapada ili će ostati demokratska država",  zaključuje analitičar iz Odese Jurij Blikov.

Razume se da se ovakve ocene i tvrdnje moraju uzeti sa velikom rezervom jer većina njih nema validnu, opipljivu i dokumentovanu potvrdu. Ja sam smatrao za potrebno da ih iznesem, ako ništa drugo onda makar kao ilustraciju o različitosti mišljenja o jednoj izuzetno značajnoj i delikatnoj temi. Standardne ocene i stereotipna mišljenja čuli smo već sa mnogih strana i iz raznih izvora i njih ne bih ponavljao.

Sada se ispostavlja da je proglašavanje Putina, odnosno Rusije kao definitivnog pobednika u sučeljavanju sa Zapadom oko Ukrajine – što su neki analitičari činili – bilo preuranjeno.

Ponovio bih i ovom prilikom da Ukrajina ne samo da ide ivicom opasne provalije nego da je počela sa te ivice da klizi. Biće krajnje opasno ako se na tom sunovratu ne zaustavi, makar pridržavajući se za poslednju kamičak, poslednju grančicu na ivici ambisa. Jer svaki drugi izlaz iz ćorsokaka – to već i vrapci na grani cvrkuću – osim dogovora i kompromisa ne može doneti dobra nijednoj strani. Bilo bi tragično za Ukrajinu, i ne samo Ukrajinu, da se izlaz potraži putem primene sile sa bilo koje strane. A pogotovu ako u tome prste umeša neko drugi, neko van granica ove zemlje, u cilju ostvarivanja sopstvenih interesa i ciljeva.

Ukrajina je suviše velika, suviše značajna, da se oko njene sudbine neko može kockati; toliko velika i toliko značajna i istovremeno toliko etnički i verski raznovrsna sa komplikovanim istorijskim nasleđem, da se nepovoljan rasplet situacije i eventualni haos ne bi zaustavili samo unutar njenih granica. Valjda su toga svesni svi činioci koji su direktno ili indirektno učesnici ove velike igre.