Савремени свет | |||
Кина догодине циља раст од шест одсто, подстицање потрошње и смањену експлоатацију домаће нафте |
петак, 09. јануар 2015. | |
Кинески економски стручњаци предвиђају раст од десет одсто у областима извоза услуга, инжењеринга, грађевинарства, туризма, информационих и телекомуникационих технологија. Ове области, по њима, постају нови мотори раста кинеске економије. Циљани раст кинеске привреде у следећој години износиће шест одсто, саопштено је јуче у Пекингу. Министар трговине НР Кине Гао Хученг изјавио је да ће главни задаци његовог министарства у следећој години бити стабилизација спољне тражње, побољшање квалитета у области врхунске производње и подешавање индустријске структуре. Према његовим речима, остале економије у развоју, као што су Индија и Вијетнам, представљају све већи изазов за кинеска предузећа у развоју тржишта. Експерти раније упозоравали Одмах потом, огласили су се и кинески привредни експерти. Они су током већег дела ове године указивали да је кинеска привреда ушла у фазу развоја у којој треба планирати реалније стопе раста, имајући пре свега у виду структурне промене саме кинеске економије. Жен Хонгбин, извршни потпредседник Кинеске академије за међународну трговину и економску сарадњу из Пекинга, изјавио је да је смањење циљане стопе привредног раста разборит потез, с обзиром на изазове у окружењу и напоре који се улажу у раст домаће тражње. Раст кинеског извоза у новембру је успорен, док је увоз неочекивано смањен, што је изазвало растући притисак на владу да посегне за више стимулативних мера. Кинески аналитичари истичу да је кинески извоз у новембру порастао за 4,7 одсто у односу на исти период лане, на 211,6 милијарди долара, али да је стопа раста успорена у поређењу са резултатима из октобра (11,6 одсто) и септембра (15,3 одсто). Гу Суејбин, виши истраживач са Кинеске академије за међународну трговину и економску сарадњу, изјавио је да раст од 6 одсто у 2015. години може бити остварен флексибилном трговинском политиком. Он истиче да је Кина већ сада највећи светски извозник, али да губи предност јефтине радне снаге, те да захтеви индустријске производње сада захтевају побољшање продуктивности и способности радника. Нове важне тачке кинеског раста Он као лоше стране кинеског привредног окружења види погоршање глобалне тражње изазване политичким и валутним хаосом између запада и Русије, ниске стопе запослености у развијеним земљама и земљама у развоју и пад цена сирове нафте. Ове околности су, каже Гу Суејбин, навеле Кину да схвати да мора да спроведе реструктурирање привреде и унапреди производни систем нације. Како преноси Чајна дејли, Гао Хученг сматра да развој економског појаса дуж Пута свиле и унапређење односа са афричким нацијама, као и нове зоне слободне трговине, постају важне тачке кинеског привредног раста. Кинеска влада саопштила је да ће привремено олакшати инвестиционе прописе у три нове зоне слободне трговине, које ће бити установљене у провинцијама Гуангдонг, Фуђен и граду Тјенђину. Подсетимо, велика пробна зона слободне трговине успостављена је септембра 2013. године у Шангају и до сада је привукла велики број страних и домаћих инвеститора. Стране компаније, по слову ове привремене уредбе, неће морати да траже одобрење од владе за пословне подухвате у овим зонама, као ни за затварање, спајање пословања или промену делатности. Током протекла два месеца, у Свекинеском народном конгресу вођена је расправа на ову тему, након чега је влада овлашћена да почне рад на олакшавању инвестиционих прописа. Привремене инвестиционе олакшице у поменутим зонама слободне трговине почеће у марту и на снази ће бити три године. Влада снажно подстиче потрошњу Кинеска влада снажно подстиче јавне уштеде и унутрашњу потрошњу у земљи. Тако су од 28. децембра престале да важе чак и повластице становника Пекинга, који су од 2008. године уживали право да се неограничено возе подземном железницом за свега два јуана (мање од 25 евроценти). Од сада, Пекинжани најкраће релације плаћају три, средње четири или пет (око 20 километара), а најдуже шест јуана. Када је у питању пад цена нафте на светском тржишту, занимљиво је да је у Пекингу управо саопштено да ће на Даћингу, највећем кинеском нафтоносном пољу, које се налази у провинцији Хејлунгђанг, на североистоку земље, догодине бити смањена производња за 1,5 милиона тона. Производња на овом пољу чини безмало четвртину производње нафте у Кини. Саопштено је да ће Даћинг постепено смањивати производњу до 2020. године, када би она требало да износи 32 милиона тона. Садашња производња је око 40 милиона тона, што значи да ће на овом нафтоносном пољу производња бити смањивана у просеку за 1,3 милиона тона годишње. Уз оштар пад цене нафте, Даћинг тешко одржава високу и стабилну производњу сирове нафте. Спровођењем поменутог плана биће омогућен одржив развој нафтног поља. |