Kina dogodine cilja rast od šest odsto, podsticanje potrošnje i smanjenu eksploataciju domaće nafte

Kineski ekonomski stručnjaci predviđaju rast od deset odsto u oblastima izvoza usluga, inženjeringa, građevinarstva, turizma, informacionih i telekomunikacionih tehnologija. Ove oblasti, po njima, postaju novi motori rasta kineske ekonomije.

Ciljani rast kineske privrede u sledećoj godini iznosiće šest odsto, saopšteno je juče u Pekingu. Ministar trgovine NR Kine Gao Hučeng izjavio je da će glavni zadaci njegovog ministarstva u sledećoj godini biti stabilizacija spoljne tražnje, poboljšanje kvaliteta u oblasti vrhunske proizvodnje i podešavanje industrijske strukture.

Prema njegovim rečima, ostale ekonomije u razvoju, kao što su Indija i Vijetnam, predstavljaju sve veći izazov za kineska preduzeća u razvoju tržišta.

Eksperti ranije upozoravali

Odmah potom, oglasili su se i kineski privredni eksperti. Oni su tokom većeg dela ove godine ukazivali da je kineska privreda ušla u fazu razvoja u kojoj treba planirati realnije stope rasta, imajući pre svega u vidu strukturne promene same kineske ekonomije.

Žen Hongbin, izvršni potpredsednik Kineske akademije za međunarodnu trgovinu i ekonomsku saradnju iz Pekinga, izjavio je da je smanjenje ciljane stope privrednog rasta razborit potez, s obzirom na izazove u okruženju i napore koji se ulažu u rast domaće tražnje.

Rast kineskog izvoza u novembru je usporen, dok je uvoz neočekivano smanjen, što je izazvalo rastući pritisak na vladu da posegne za više stimulativnih mera.

Kineski analitičari ističu da je kineski izvoz u novembru porastao za 4,7 odsto u odnosu na isti period lane, na 211,6 milijardi dolara, ali da je stopa rasta usporena u poređenju sa rezultatima iz oktobra (11,6 odsto) i septembra (15,3 odsto).

Gu Suejbin, viši istraživač sa Kineske akademije za međunarodnu trgovinu i ekonomsku saradnju, izjavio je da rast od 6 odsto u 2015. godini može biti ostvaren fleksibilnom trgovinskom politikom. On ističe da je Kina već sada najveći svetski izvoznik, ali da gubi prednost jeftine radne snage, te da zahtevi industrijske proizvodnje sada zahtevaju poboljšanje produktivnosti i sposobnosti radnika.

Nove važne tačke kineskog rasta

On kao loše strane kineskog privrednog okruženja vidi pogoršanje globalne tražnje izazvane političkim i valutnim haosom između zapada i Rusije, niske stope zaposlenosti u razvijenim zemljama i zemljama u razvoju i pad cena sirove nafte. Ove okolnosti su, kaže Gu Suejbin, navele Kinu da shvati da mora da sprovede restrukturiranje privrede i unapredi proizvodni sistem nacije.

Kako prenosi Čajna dejli, Gao Hučeng smatra da razvoj ekonomskog pojasa duž Puta svile i unapređenje odnosa sa afričkim nacijama, kao i nove zone slobodne trgovine, postaju važne tačke kineskog privrednog rasta.

Kineska vlada saopštila je da će privremeno olakšati investicione propise u tri nove zone slobodne trgovine, koje će biti ustanovljene u provincijama Guangdong, Fuđen i gradu Tjenđinu.

Podsetimo, velika probna zona slobodne trgovine uspostavljena je septembra 2013. godine u Šangaju i do sada je privukla veliki broj stranih i domaćih investitora.

Strane kompanije, po slovu ove privremene uredbe, neće morati da traže odobrenje od vlade za poslovne poduhvate u ovim zonama, kao ni za zatvaranje, spajanje poslovanja ili promenu delatnosti.

Tokom protekla dva meseca, u Svekineskom narodnom kongresu vođena je rasprava na ovu temu, nakon čega je vlada ovlašćena da počne rad na olakšavanju investicionih propisa.

Privremene investicione olakšice u pomenutim zonama slobodne trgovine počeće u martu i na snazi će biti tri godine.

Vlada snažno podstiče potrošnju

Kineska vlada snažno podstiče javne uštede i unutrašnju potrošnju u zemlji. Tako su od 28. decembra prestale da važe čak i povlastice stanovnika Pekinga, koji su od 2008. godine uživali pravo da se neograničeno voze podzemnom železnicom za svega dva juana (manje od 25 evrocenti). Od sada, Pekinžani najkraće relacije plaćaju tri, srednje četiri ili pet (oko 20 kilometara), a najduže šest juana.

Kada je u pitanju pad cena nafte na svetskom tržištu, zanimljivo je da je u Pekingu upravo saopšteno da će na Daćingu, najvećem kineskom naftonosnom polju, koje se nalazi u provinciji Hejlungđang, na severoistoku zemlje, dogodine biti smanjena proizvodnja za 1,5 miliona tona.

Proizvodnja na ovom polju čini bezmalo četvrtinu proizvodnje nafte u Kini. Saopšteno je da će Daćing postepeno smanjivati proizvodnju do 2020. godine, kada bi ona trebalo da iznosi 32 miliona tona. Sadašnja proizvodnja je oko 40 miliona tona, što znači da će na ovom naftonosnom polju proizvodnja biti smanjivana u proseku za 1,3 miliona tona godišnje.

Uz oštar pad cene nafte, Daćing teško održava visoku i stabilnu proizvodnju sirove nafte. Sprovođenjem pomenutog plana biće omogućen održiv razvoj naftnog polja.