Kraj primirja nažalost znači i početak jednog velikog rata odnosno početak inteziviranja borbi koje će sasvim sigurno odneti ogroman broj civilnih žrtava. Samoodbrana poseduje oružje ali pitanje je da li poseduje dovoljno ljudstva da izdrži konstantne napade gore navedenih snaga.

Unutarpolitička situacija je drugi faktor koji čini državne aktere. Snaga vladajuće partije ili koalicije, potencijali opozicije, spremnost javnog mnjenja za strategiju aktera je ono što čini ovaj faktor. U Rusiji je unutarpolitička situacija u ovom trenutku stabilna.

Britansko povlačenje iz EU ne bi samo narušilo tezu da je formiranje EU istorijska neminovnost, već bi izmenilo i unutrašnju hemiju Unije. Nemačkoj bi pripala pozicija hegemona koju ona ne želi i to bi podrilo slaganje unutar EU. Francuska bi podređenost mogla još teže izdržati.

Pravoslavni narodi dve najveće zemlje na Balkanu, Srbije i Grčke, moraju da se organizuju van državnih aparata, a ako uspemo da preokrenemo situaciju, i Rusija nam pomogne u tome, mogli bismo da se nadamo formiranju snažne sile na Balkanu koja bi garantovala stabilnost, jedinstvo i ekonomski napredak.

Ceo geopolitički kontekst u vreme početka tranzicije bio je drugačiji od sadanjeg. Po čuvenom ruskom ekonomisti Kondratijevom, koji je streljan u jednom od Staljinovih logora, kapitalizam karakterišu ciklusi progresa i recesije, koji svakih pedeset godina smenjuju jedan drugog.

Posledice izbora će svakako biti izražene i u pojedinačnim državama tj. biće vidljive u domaćim politikama, dok će se na nivou donošenja odluka u Evropskom parlamentu – čija su ovlašćenja prema Lisabonskom ugovoru sada proširena – pojaviti rasprave i preispitivanja.

„Ukrajinsko proleće“ nije dalo očekivani rezultat, čak štaviše, transformiše se u neku vrstu „ruskog proleća“, pa je razumljiva sve veća nervoza Vašingtona.

Naglašene veze „kineskog zmaja“ i „ruskog medveda“ u poslednjim decenijama, koje nisu isključivo ekonomske prirode, od velikog su značaja za raspodelu moći u novom, multipolaranom svetskom poretku. 

Da nisu bili i ostali njeni loši đaci, odgovor na to pitanje lako bi našli u “učiteljici života”,. Za manje od 25 godina, tokom dva svetska rata i jedne intervencije 1918-20. godine, zapadne sile su tri puta napale Rusiju godine i prouzrokovale oko 40 miliona žrtava.

Ulogu Vukovara preuzeo je Slavjansk, a umesto razjedinjene, komatozne zajedničke komande JNA, čije je nedostatke kompenzovalo prisustvo partijski obojenih paravojski i samozvanih gardi, u Ukrajini imamo teško naoružane pripadnike desničarskih grupa i nacionalističkog „Pravog sektora“ koji nadopunjuju nesposobnost dejstva razjedinjene regularne ukrajinske armije.