Ректор Владан Ђокић за Инсајдер: Универзитетски професори нису ти који желе да руше државу. Oстало je још најмање три захтева која нису испуњена, а о којима се разговарало на састанцима са премијером

Ректор Универзитета у Београду Владан Ђокић каже за Инсајдер да су оптужбе власти упућене академској заједници „неистините“, као и да универзитетски професори "нису ти који желе да руше државу". Такође, додаје да је остало још најмање три захтева која нису испуњена, а о којима се разговарало на састанцима са премијером. Наводи и да од последњег састанка није имао контакта са владом, као и да динамику дијалога одређује кабинет Владе Републике Србије, те да не може на то да утиче, али да очекују састанак у наредном периоду.

Говорећи о преостала три услова, ректор наводи да је један у вези са изменом Уредбе о нормативима и стандардима услова рада универзитета и факултета за буџетски финансиране делатности.

“Та Уредба у финансијском смислу више нема толико ефекта, али она у дугорочном смислу, ако разматрамо стање универзитета и науке, може да има много горе последице. Немогуће је да се универзитетски наставници не баве научно-истраживачким радом, они за то имају обавезу и по акредитацији,  имају обавезу и радећи своје научне радове, учествујући у међународним научним пројектима, напредујући, радећи докторске дисертације. Ако узмемо у обзир како се рангирају универзитети по Шангајској листи, где је наш Универзитет негде између 400. и 500. места, од шест критеријума које та ранг листа формира, четири су у вези са научно-истраживачким радовима", рекао је Ђокић, гостујући у емисији Маркер. 

Даље наводи да смањење сати за научно-истраживачке радове само може “да допринесе урушавању универзитета”, а како каже,  нада се да ће Влада Србије до краја овог месеца ту Уредбу укинути, будући да је то, према његовим речима, речено на једном од састанка са премијером.

Иако је министар просвете у ранијем интервјуу за Инсајдер рекао да та Уредба нема смисла ако факултети раде, Ђокић објашњава да ни по једном критеријуму није могуће за пет сати научног-истраживачког рада постићи све што је потребно и истиче да је то “неодрживо”.  

“То не постоји нигде у свету, да се научно-истраживачки рад толико мало вреднује и основна разлика између високог образовања и других нивоа образовања је баш у томе што у високом образовању научно-истраживачки рад подједнако носи време као и рад у настави”, изјавио је ректор београдског Универзитета.

Он наводи да се друга неразрешена тема тиче материјалних трошкова. Како Ђокић тврди, првобитно је било обећано да ће они бити уплаћени до 1. јула, па после до 15. јула, ипак, према његовим речима, још увек нису уплаћени, али даље говори да имају информације да би то могло да се деси почетком наредне недеље.

“Материјални трошкови су више различитих елемената. Једно су стални трошкови. То су трошкови за струју, воду, грејање и остале комуналне услуге. Те сталне трошкове је држава обавезна да исплаћује у целости. По закону, то је требало да буде уплаћено до 30. априла, међутим, ево данас је који јул, још увек није уплаћено. Постоје факултети који немају сопствене приходе и који немају могућност да то плате. И они већ имају нагомилане дугове од неколико месеци, рецимо за воду или за струју и сада им се прети искључењем воде и искључењем струје”, појашњава ректор. 

Са друге стране, додаје да постоји и обрнута ситуација.

“Имамо другу обрнуто парадоксалну ситуацију где постоје факултети који имају сопствене приходе и који су плаћали редовно те накнаде, рецимо за сталне трошкове и сада држава неће да им то рефундира, јер они сад хоће да плате само онима који дугују. Значи оне који су редовно плаћали, на неки начин хоће да казне због тога што су платили, а ови који не могу да плате добијају тужбе и добијају мере пред искључење”, говори Ђокић. 

Додаје и да је почетак наставе на факултетима био “једна врста условљавања” да се ти финансијски ефекти регулишу.

“Рекао сам за те сталне трошкове, постоје други материјални трошкови, за материјале, за одржавање зграда, за научно-истраживачки рад и тако даље. То су такође трошкови који још увек нису уплаћени. Постоје трећи трошкови који су везани за колективни уговор, а то су отпремнине, то су јубиларне награде. Ако држава већ шест месеци не уплаћује средства, не знам како то да назовем, да ли је то немар, да ли је то кажњавање, да ли је то нешто друго, али средства се не добијају”, каже за Инсајдер ректор.

Одржавање пријемних испита и услови за упис у следећу годину: Шта чека будуће бруцоше, а шта студенте?

Говорећи о пријемним испитима, ректор наводи да пријављивање почиње следеће недеље, од 21. до 23. јула, а сами пријемни испити одржаће се од 24. до 29. јула. 

“На нашем Универзитету има око сто нових студијских програма за основне интегрисане академске студије на 31 факултету. Укупно негде око 9700 буџетских места и негде око 5500 самофинансирајућих места, тако да постоји једна широка лепеза студијских програма на тим факултетима и надам се да ће се студенти почетком идуће недеље пријавити и да ће пријемни испити бити организовани онако како треба”, рекао је Ђокић. 

Како каже, пријемни испити су увек најделикатнији део академског процеса, а ове године ће то бит “још деликатније због ситуације у којој се налазимо”.

“Неки факултети ће организовати пријемне испите ван свог седишта. Углавном, они факултети који имају велики број кандидата, то организују већ традиционално у Београдском сајму,  то ће и ове године бити Факултет организационих наука, Медицински факултет, Електротехнички факултет и тако даље. Ови други факултети ће то организовати у својим просторијама или делећи просторије са неким другим факултетима”, појаснио је он.

На питање, да ли због тога сматра да је време да се одблокирају факултети, Ђокић каже да су се управе факултета већ договориле са студентима да се пријемни испити одрже мимо блокаде.

“Односно да се допусти да се они одрже у периоду у којем је предвиђено. И један од основних циљева нашег Универзитета јесте да се нова генерација студената упише и да настава крене наредне школске године”, истиче ректор. 

Коментаришући ситуацију студената који морају да надокнаде годину за два и по месеца, додаје да су донете одлуке о буџетским местима за наредну школску годину, као и да за сваку следећу, број буџетских места може да се повећа за 20 одсто у односу на претходну, а како објашњава, то ће бити могућност коју ће факултети користити у наредном периоду.

.“Наравно, постојаће могућност за оне студенте који неће бити у могућности да заврше ову школску годину коју су започели, да узму годину мировања, да на тај начин заправо поново упишу ону годину на којој су били претходно”, навео је Владан Ђокић.

Које су границе политичког деловања професора и хоће ли се ректор наћи на студентској листи?

Ректор Универзитета у Београду осврнуо се конкретно и на састанке са премијером, те истакао да сматра да премијер, као члан академске заједнице, “има разумевања за то шта је Универзитет и да и он жели да помогне Универзитету”. 

“Поред премијера, остали представници власти немају такав став и они заправо на неки начин покушавају чак и да дезавуишу оно што се договара између, рецимо, представника универзитета и премијера. Не знам зашто, који су то разлози, али таква је ситуација. Премијер је заправо једна од ретких особа која не напада универзитетске професоре, која их не прозива, за разлику од појединих министара и представника власти који то чине на одређени начин”, коментарише ректор. 

Говорећи о изјавама председника после видовданског протеста, истиче да прозивање универзитетских професора да су криминалци и терористи нема никакве везе са истином.

“Ми се боримо за наш Универзитет, ми видимо да неко хоће наш Универзитет да уруши и боримо се против тога. Немамо никакве терористичке акције, нити уопште о томе размишљамо, нити смо икада на било који начин, било који облик насиља предлагали, подржавали или на неки начин у томе учествовали”, поручује Ђокић. 

Осврнуо се и на оптужбе које су уследиле након објављене фотографије њега са Младеном Ненадићем, тужиоцем за организовани криминал и још неколико особа.

“Мислим, ја не разумем шта значи рушење државе, нити универзитетски професори икад имају намеру да руше државе, универзитетски професори подржавају своју државу и заправо они штите своју државу тиме што чине тај образовни систем и што образују кадрове који у будућности треба да буду носиоци одређених улога у нашем друштву. Тако да сигурно да универзитетски професори нису ти који руше државу”, изјавио је ректор. 

Даље наводи да је његов једини политички ангажман подршка коју пружа студентима “у њиховим напорима за боље друштво”.

“Тиме нисам прекршио Закон о високом образовању. Закон о високом образовању не дозвољава да се у просторијама универзитета и просторијама факултета раде страначке и политичке активности. Те страначке и политичке активности се не раде у просторијама Универзитета, нити је било који орган или било које тело Универзитета икада расправљало о политици и доносило неке политичке одлуке. Студенски пленуми који су расправљали о неким политичким стварима су то радили ван просторија Универзитета и факултета, на неким другим местима”, појашњава он.

Такође, наводи и да свака особа и сваки професор има право да се политички ангажује, али да то не чини у оквиру универзитета и факултета. 

Додаје и да је протест у Ужицу био у вези са одређеном групом људи која је била ухапшена, међу којима је био и студент Универзитета у Београду, те, како каже, то је била подршка људима који су приведени. 

О будућем укључењу у политику, поновио је да би му, уколико га студенти буду предложили за студентску листу, било задовољство да то прихвати.

“То је далеко од овог тренутка, значи нити је та студентска листа формирана, нити су избори расписани, причамо хипотетички о томе шта би било, кад би било”, навео је ректор. 

За осмомесечне протесте ректор говори да су покренули друштво и пробудили многе категорије становништва и грађане “који су дуго били у апатији, као што су и студенти били апатични”.

“Сада постоји заправо једна већа жеља да се многи активирају у том процесу. И они који су били пасивни, они који нису хтели да учествују, они који нису желели или су увек били против, сада имају неку могућност заправо да искажу своје ставове и да тиме  допринесу подршци студентима, односно ономе што су они започели и покренули читаву структуру”, закључује ректор Ђокић гостујући у емисији Маркер на Инсајдер телевизији. 

(Инсајдер)