Postupci bezbednosne provere biće osmišljeni tako da se utvrdi da li pojedinac, uzimajući u obzir njegovu lojalnost i pouzdanost, može imati pristup poverljivoj informaciji.

Stojeći na novoj istorijskoj polaznoj tački, spremni smo da zajedno sa srpskim prijateljima izgradimo zajednicu Kine i Srbije sa zajedničkom budućnošću u novoj eri. Prolećno cveće će se jednog dana pretvoriti u jesenje plodove, a drvo kinesko-srpskog prijateljstva će se razviti tako da bude visoko i jako, kao i doneti više plodnih rezultata koji doprinose boljitku oba naroda. To je ono što zajedno očekujemo i čemu želimo da svedočimo

Režim A. Vučića očigledno ovakvim  postupanjem jasno  pokazuje da ovakvim nedostojnim postupkom uzdržavanja od glasanja može kupovati još malo vremena za sebe i svoju kleptokratiju dajući ovom prilikom svoj bedni i sramni ustupak SAD i EU 

 Baš kao što film ubedljivo ignoriše i odbacuje sve autošovinističke matrice koje načisto proganjaju našu kinematografiju poslednjih decenija, isto tako se ne upušta ni u nepotrebno i prazno „srbovanje“. 

Ovakvi katastrofalni gubici se se pokušavaju opravdati u javnosti tvrdnjama o obećanim sredstvima iz IPA fondova i ukidanjem carina od strane EU u trgovini sa Srbijom. Međutim, necarinske barijere su upravo svojstvene EU kao vid novog protekcionizma u trgovini.

Možda naši skupštinari zaista treba da nauče da budu racionalniji i brži. Ipak, neobično je da su oni proglašeni jedinim krivcima za sporo usvajanje „evropskih zakona”.

Telekomunikacione kompanije i banke vodili su ljudi koji su bili libertarijanski nastrojeni i koji su zaista želeli da kreiraju sisteme radi izbegavanja političkog nadzora. Desilo se upravo suprotno: internet mreže, finansijska infrastruktura i globalni lanci snabdevanja, koje su prvobitno uspostavile privatne firme, na kraju su iskorišćene kao oružje od strane vlada, posebno američke.

Šta nije shvatio Donald Tramp? Vladanje u virtuelnom svetu je tek iluzija, lažna predstava o moći, dizajnirana hologramska maštarija koja će se, gle apsurda, za izvesno vreme obiti o glavu novim gospodarima, okupljenim oko DŽoa Bajdena

Pa, zašto ga onda prodajemo? Zato što to odavno traži MMF i priželjkuju neke moćne zemlje na čelu sa Nemačkom (nije tajna da je „Dojče telekom“ najzainteresovaniji kupac). A i zato što nesposobna vlast ne zna kako bez novca od te prodaje da sastavi i politički preživi sledeću i narednu godinu. 

Dva ministra iz iste stranke, a toliko razlika. Ne samo u pristupu, već i u ukupnoj politici. Čovek se mora zapitati da li je to slučajno? I da li su u pravu oni koji Demokratsku stranku vide kao konfederaciju različitih regionalnih i interesnih frakcija?