Поступци безбедносне провере биће осмишљени тако да се утврди да ли појединац, узимајући у обзир његову лојалност и поузданост, може имати приступ поверљивој информацији.

Стојећи на новој историјској полазној тачки, спремни смо да заједно са српским пријатељима изградимо заједницу Кине и Србије са заједничком будућношћу у новој ери. Пролећно цвеће ће се једног дана претворити у јесење плодове, а дрво кинеско-српског пријатељства ће се развити тако да буде високо и јако, као и донети више плодних резултата који доприносе бољитку оба народа. То је оно што заједно очекујемо и чему желимо да сведочимо

Режим А. Вучића очигледно оваквим  поступањем јасно  показује да оваквим недостојним поступком уздржавања од гласања може куповати још мало времена за себе и своју клептократију дајући овом приликом свој бедни и срамни уступак САД и ЕУ 

 Баш као што филм убедљиво игнорише и одбацује све аутошовинистичке матрице које начисто прогањају нашу кинематографију последњих деценија, исто тако се не упушта ни у непотребно и празно „србовање“. 

Oвакви катастрофални губици се се покушавају оправдати у јавности тврдњама о обећаним средствима из ИПА фондова и укидањем царина од стране ЕУ у трговини са Србијом. Међутим, нецаринске баријере су управо својствене ЕУ као вид новог протекционизма у трговини.

Можда наши скупштинари заиста треба да науче да буду рационалнији и бржи. Ипак, необично је да су они проглашени јединим кривцима за споро усвајање „европских закона”.

Tелекомуникационе компаније и банке водили су људи који су били либертаријански настројени и који су заиста желели да креирају системе ради избегавања политичког надзора. Десило се управо супротно: интернет мреже, финансијска инфраструктура и глобални ланци снабдевања, које су првобитно успоставиле приватне фирме, на крају су искоришћене као оружје од стране влада, посебно америчке.

Шта није схватио Доналд Трамп? Владање у виртуелном свету је тек илузија, лажна представа о моћи, дизајнирана холограмска маштарија која ће се, гле апсурда, за извесно време обити о главу новим господарима, окупљеним око Џоа Бајдена

Па, зашто га онда продајемо? Зато што то одавно тражи ММФ и прижељкују неке моћне земље на челу са Немачком (није тајна да је „Дојче телеком“ најзаинтересованији купац). А и зато што неспособна власт не зна како без новца од те продаје да састави и политички преживи следећу и наредну годину. 

Два министра из исте странке, а толико разлика. Не само у приступу, већ и у укупној политици. Човек се мора запитати да ли је то случајно? И да ли су у праву они који Демократску странку виде као конфедерацију различитих регионалних и интересних фракција?