Па, зашто га онда продајемо? Зато што то одавно тражи ММФ и прижељкују неке моћне земље на челу са Немачком (није тајна да је „Дојче телеком“ најзаинтересованији купац). А и зато што неспособна власт не зна како без новца од те продаје да састави и политички преживи следећу и наредну годину. 

Зукорлићев маневар са „интернационализацијом” за сада није наишао на нарочити одјек. Чак ни друга Србија није реаговала, иако је један од њених аксиома тај да ће „српски национализам”, након губитка Косова, за нову мету узети Санџак.

Критични структурни фактор који условљава наводно заостајање ЕУ (и Британије) је то што САД има снажан технолошки сектор, са успешним и иновативним компанијама као што су Амазон, Алфабет и Мајкрософт, које немају европске еквиваленте

Сада је јасно да је пролећно ванредно стање било панично уведено и представљало непотребно тренирање строгоће из једноставног разлога – аутократски режими само силом могу да покажу дубину своје државе.

Oвакви катастрофални губици се се покушавају оправдати у јавности тврдњама о обећаним средствима из ИПА фондова и укидањем царина од стране ЕУ у трговини са Србијом. Међутим, нецаринске баријере су управо својствене ЕУ као вид новог протекционизма у трговини.

Све је почело на велики српски празник Ђурђевдан. Од тада бележимо следећи редослeд српских страдања у зони одговорности 8. оперативне групе, а од 1. јануара 1995. под новим називом, 28. дивизије Армије БиХ.

Под фирмом "права на слободу говора и критичког мишљења" у Србији се појавио одређени круг људи (у ту категорију спада и Динко Грухоњић) који не презају од најгрубљих дисквалификација српског народа, његових националних интереса, традиције и историјске свести. И све се то пласира у тзв. "независним и професионалним медијима" као "израз борбе за слободно мишљење"

Последње изјаве Александра Вучића на конференцији за штампу поводом кризе око регистарских таблица показују домете једне катастрофалне националне и државне политике на КиМ, коју он води протеклих десет година

Колико год потреба наших суграђана да учествују у овој најновијој моди била смешна, искарикирана и у суштини бесмислена, Београд и други градови Србије далеко су од помаме која је у вези са овом игром захватила метрополе света.

А где смо ту ми? Углавном нигде, где нам је и место. Актуелно лавирање и колебање власти око Јужног тока, као и признање „територијалног интегритета Украјине, са Кримом“, уз истовремено парадирање са и пред Путином, то најбоље показују.