Фабриковати до у бескрај полуистините вести и представљати их као да су од судбоносног значаја за Србију само је једна страна медаље. Друга, још важнија је спречавање изношења другачијег виђења стварности и реалнијих путева изласка из лошег стања.

То што имовинске карте српских функционера више скривају него што откривају довољно говори о озбиљности целе ствари. Чињеница да многи  функционери тврде да немају ништа, и да од све имовине имају само плату, упућује на закључак да је већина своју имовину пренела на супружнике.

Ове активности немају директне везе са гаткама. Али имају везе са обликовањем свести народа. Или – са спиновањем. Постављам питање: Која је разлика између залуђивања народа разним пророцима и спиновања? И има ли разлике, осим у технологији спровођења?

Где је основ да се говори или пише о „Споразуму из Рамбујеа“? Да ли је неко могао да потпише капитулацију и сагласност за окупацију? Српско-југословенска делегација у Рамбујеу и Паризу то није учинила.

После првог удара велике светске кризе, затим осталих криза са којима се сама ЕУ суочава и све одлучнијег уплитања Турске у балканске прилике, политика „ЕУ нема алтернативу“ одаје утисак утопијске више него икад.

Хомен каже да Шарићи прете неким нашим политичарима. А што им прете, ако нису били умешани у неке заједничке активности. Још давно ми је један Американац рекао: "Нема ништа од вас, јер се све одлучује у Сурчину, одатле вам се води држава".

Aпел Тадићa, који сада покушава да врати скривени новац у земљу, има смисла и оправдања. Шта ће се десити, за сада није познато, али како год се завршила ова епизода, остаје чињеница да је за Србију дошло стварно "последње време" када је Тадић почео да глуми Путина.

У Грацу је г. Тадић одлучио да објасни ЕУ шта је њена сопствена суштина. Укратко, ако Србија не добије кандидатуру за чланство до краја ове године или најдаље почетком следеће, ЕУ ће изгубити своју суштину. Суштина ЕУ је , дакле, похрањена код г. Тадића.

Земља је потпуно тајкунизована, колонизована, распродата странцима, банкротизована, презадужена, економски руинирана, безпослена, корумпирована, изпроституисана и на крају крајева територијално-физички осакаћена.

Може се десити да Обама успостави лични контакт са Медведевим, али то се неће пренети и на промену политике. Оно што би било корисно је да у периоду од данас па до јула, његова администрација започне процену шта је то што Вашингтон заиста жели од Русије – и шта је оно са чиме су САД спремне да се помире.