Није тачно да су лидери Источне Немачке хтели на силу да спрече протесте и да су их у томе спречила наређења Горбачова. Високи руски официри су ми потврдили да није било таквих наређења. Пад Совјетског Савеза, Путин је описао као геополитичку катастрофу XX века. Горбачов није невин у тој катастрофи.

Ми смо победили комунизам и Источни Немци су почели да беже преко амбасада других земаља. Због њих је пао Берлински зид. Бринуло ме је да ће Горбачов одлучити да блокира тај масовни егзодус. Али, било је добро што је Горбачов био слаб политичар.

Западна друштва су сада симболи социјалне неједнакости. Нестаје бесплатно школовање, све је мање права на бесплатну здравствену заштиту. Mожда je Запад уместо победника постао највећи губитник у пост-зидовском времену.

Да, Немачка јесте за „Србију у Европи“. Али додатно распарчану. На коленима. И вероватно не пре продаје српског Телекома Дојче телекому. Да ли је то темељ икаквог, осим ропског односа?

Комунистичку носталгију не треба схваћати претјерано озбиљно. Пораст десничарског националистичког популизма није посебност источне Еуропе. Интересантније је чудесно ускрснуће антикомунизма.

У сваком случају, планирани напад на базу у Њу Џерсију био је спречен, али оружани напад у бази Форт Худ није, што само подгрева сумњу у то да је у питању чин једног очајног појединца који није желео да буде упућен у неку од мисија наметања мира широм света.

Да је неко пре 20 година рекао Западним Немцима да ће једног дана на челу власти бити жена из Немачке Демократске Републике, смејали би се не верујући. Мудра канцеларка Ангела Меркел управо је тријумфално освојила други мандат.

На сцену је изашла генерација која мења стереотип по коме у Србији расте генерација анационалних, аполитичних девојака и момака које само занимају шенгенске визе, авганистански прах и хонгконшки плазма екрани. Али, колико су „нови клинци” несклони аутизму естаблишмента деведесетих, толико им је мука и од демократске кооперативности” пред силом „која ни Бога не моли” – и што се претвара у понижавајућу снисходљивост

Тек је крај Хладног рата омогућио повратак суверености у Еуропу, а такођер и њено уједињење. Али, бојим се да Еуропа не зна точно што би са том "слободом". Хоће ли понудити прогресивну алтернативу или постати алтернативна империја?

(Из Архиве НСПМ-а, 21.11.2007)
После слома Источног блока, победници су прогласили свој циљ – „уједињење Европе“, означено „историјском правдом“ и „природним следом догађаја“, с обзиром на „заједнички дом“ и „јединствену културу“.