Чињеница да се отпор западним утицајима најснажније везује за прихватање хомосексуалности деловаће апсурдно све док будемо били заслепљени Европом и фокусирани на западна искуства. Нећу покушати да улазим у све разлоге зашто је мушкост постала последње "бојно поље".

До пре две године евроатлантске интеграције биле су питање живота или смрти наше државе. Онда је одједном посаветовани председник Тадић почео да тражи нове стубове наше спољне политике. Поново се појавила Русија, па Кина и на крају Покрет несврстаних. Алтернатива значи постоји.

Наши дежурни борци за људска права нису се огласили када су у питању ове нарастaјуће европске политичке тенденције. Наравно да нису, јер су они посвећени само чишћењу нашег друштва од злоћудног српског национализма. То је њихов универзални идеолошки изговор.

Сама чињеница да је Богданов већ у суботу спаковао кофере и са другарима одлетео за Ђенову, говори да овај „десничар“, „националиста“ и „клерофашиста“ није у плану имао да оде ни на породичну шетњу, а камоли да покуша физички да спречава одржавање „параде“ у недељу.

Са идеологијом социјализма на широка врата избачен је и дотадашњи систем вредности, а на мала врата некритички се усвајају веома сумњиве тзв. вредности западног света. Због општег стања у друштву многе је захватило разочарење, бес, фрустрација.

Проблем је у томе да је у Србији редован редослед потеза онај који укључује медијски притисак на све сфере јавног живота. Представници власти, медији, чак и највиши функционери који координишу рад правосудних органа сматрају својом дужношћу да одређују и разрезују пресуде.

Тадић је еволуирао али регресијом, тј. дееволуирао је. Уместо релативно прихватљивих ставова од пре неколико година, председник Србије је заузео у својој педесет трећој години потпуно штетан став, став супротан оном који је имао у педесет другој години живота.

Можда је о томе требало размишљати раније, па би се на пример уместо породичне шетње, много јача порука власти могла упутити тако што би 10. октобра улице биле празне, а затим 11. октобра организоване велике демонстрације поводом посете Хилари Клинтон.

Начин на који државе одређују обим забрана слободе говора у својим унутрашњим кривичним правима јасно говори о вредносном устројству које оне следе. Разлика између тих приступа може да укаже на разлику коју поједина друштва придају достојанству друштвених група...

Већи део полиције ја на нашој страни, али због притисака режима и страха од одмазде, они засад још извршавају срамни задатак. Надам се не још дуго, а уколико дође до хапшења, можемо рачунати на помоћ великог броја јавних личности и интелектуалаца.