Prethodne generacije su umele same da idu u školu, čuvaju mlađu braću i sestre, ali ne i ova – njoj je rečeno da je to isuviše opasno. Uvek su pod budnim okom odraslih, negde gde ne može niko da ih ukrade, istuče ili uvredi. Možda se zato smrtno dosađuju, pate od debljine ili depresije, ali, to je, ipak, za njihovo dobro.

Suđenje Timošenkovoj nije samo proces protiv bivšeg šefa vlade koja je počinila prekršaje u oblasti državne ekonomije. To je, pre svega, ozbiljan pokušaj sudske vlasti Ukrajine da demonstrira svoju nezavisnost.

U svemu je ipak najbizarnije to što, kako na startu, tako i tokom dugog i neizvesnog evropskog putovanja, izostaju ozbiljne javne debate šta se konkretno dobija, a šta gubi uključivanjem u EU. Umesto toga, sistematski se širi maglovita vizija o tome kako ćemo ispunjavajući evropske uslove "svaki dan u svakom pogledu sve više napredovati".

Bilo bi lepo da nas država obavesti koliko je narkomana posle boravka u ovim ustanovama izlečeno. Bilo bi lepo, zatim, broj izlečenih koje je država izlečila putem svojih organa i metoda uporediti sa brojem izlečenih u Crnoj reci. Postoji li takva evidencija?

Aktivisti smatraju da bi vojne vlasti mogle da iskoriste nastavak vanrednog stanja da se obračunaju sa popularnim disidentima koji se protive vojnoj vladavini, a s druge strane, vojne vlasti nemaju mnogo obzira prema ljudima koji su izneli proteste.

Jer kad Bojan Pajtić kaže da će skupština u sredu usvojiti, bez da se to nalazi na dnevnom redu, a niti jedan od poslanika ne zna sadržinu Deklaracije, onda je sasvim izvesno da će se ovih dana u Banovini mnogo kafe i kisele popiti, u cilju sastavljanja što deklarativnije deklaracije u cilju izazivanja pokrajinske i republičke sikiracije.

Pristojnost komentara, naravno, nikako nije smela ići nauštrb otvorenosti; i tu smo iskopirali ono što je, verujem, zaštitni znak NSPM-a – da cveta što više komentatorskih cvetova. Posebno su nam bile drage posete neistomišljenika, bilo s koje strane da su dolazili.

Kada se sve sabere i oduzme, ispada da se politika čiji je cilj bio da se Turska u geoenergetskom smislu nametne kao alternativan i politički prihvatljiv pravac, podržana od SAD zdušno koliko i pitanju učlanjenja u Evropsku uniju, našla pred zidom.

Ovde je bilo puno sudbinskih momenata i prelomnih trenutaka, a Srbija je ipak nekako preživela sve njih, nije doživela propast koja se prognozirala. I to bez ijednog prijatelja sa zapada, koji nikada i nisu bili brojni.

Kada se ocenjuje današnjica, onda se zaključuje kako, za razliku od nekad „nema dostojanstva“ – iako danas nijedno dete ne mora da sluša priče iz predsednikovog detinjstva i peva pesmice o njemu, „nema slobode“ – mada niko zbog ispričanog vica ne završava na prinudnom letovanju.