Iako je metod lonca za topljenje (melting pot), uspeo u SAD (uz istrebljenje Indijanaca), činjenica je da mnoge evropske zemlje imaju milenijumsku istoriju, kulturu, običaje i jasno izgrađen nacionalni identitet – što svakako nije bio slučaj sa SAD u vreme stvaranja države.

Apatija i defetizam građana Srbije toliko su se raširili da je „gađenje“ i bežanje od problema Kosova postalo svojevrstan trend, a izjave tipa „muka mi je više od Kosova“, koje bi do 2008. izazvale zgražavanje i osudu većine ljudi, sada su postale sasvim legitimne i razumljive.

Očigledno je da se ova grupacija privrednika-političara ne bavi samo ekonomskim problemima već su oni i odlučujući faktor u donošenju političkih odluka: sastavljanju postizbornih koalicija, određivanju povoljnog trenutka za održavanje izbora, finansiranju stranaka i kontroli medija.

Mada Putin nije pominjao prezimena novih lidera, činilo mi se da je želeo da dobije to pitanje i da govori o tome zašto se oni ne pojavljuju. Tu se ne radi samo o tome da je on najsnažniji političar.

Zato ovo nije samo akt nepotrebne i dobrovoljne kapitulacije, nego i jednog besmislenog samoponiženja, odnosno, neka vrsta veleizdaje. Čin zbog kojeg će ova generacija Srba odgovovarati i stideti se i pred precima i pred potomcima.

Možda je Jeremić zaslužio "dopunsku nastavu" kod Tadića. Ali je i Tadić zaslužio da mu neko održi predavanje. Na temu – kako se nešto demantuje. Tu nam predsednik malo kuburi sa teorijskim poznavanjem materije. A i praktičnim.

Sredinom HH veka, krah kolonijalnog sistema u islamskim zemljama pratilo je formiranje nacionalne države sa svim atributima – nacionalnom birokratijom, oružanim snagama, policijom, zakonodavstvom, sistemom sudskog postupka.

Neki zapadni analitičari su to već saželi u zaključku da je sporazumom iz Brisela „izvršena reintegracija severa u ustavni i pravni poredak Republike Kosovo“. Tekstom iz Brisela pripadnici srpskog naroda postaju pripadnici „srpske zajednice“, odnosno, srpske nacionalne manjine i državljani „Republike Kosovo“.

Blizak vlastima (ili makar američkoj ambasadi) u Sofiji, našao se tu neko ko zaista priznaje nezavisnost Kosova, ko je zbunjenim Bugarima objasnio da to što je raspisano za Čekuom nije prava poternica, već zaostatak miloševićevskog šovinizma od kojih nisu još lustrirane sve institucije u Srbiji.

Šarenilo vrednosnih sistema koje toliko „lepo zvuči“ kada mediji prenose zajedničke molitve hrišćanskih, muslimanskih i jevrejskih sveštenika u Zukoti parku, sada se pokazuje kao prepreka.