Један значајан део наше политичке елите после октобарских промена, неки из наивности, други из личних интереса, а трећи из лакоумности и незнања, био је фасциниран Вашингтоном, Бриселом, Берлином, Лондоном, па и Москвом.

Интересантан је још један парадокс, организације као што су Пешчаник и остале које се диче залагањем за одбрану људских права, дијалога и толеранције тако олако захтевају забрањивање других политичких организација.

Можда се у случајевима господе Дачића и Вучића ради о чистој религијској спознаји? Из историје и религије су познати такви примери.

У већини српских медија за ксенофобију се сматра исказивање критичких ставова према Западу, који у геополитичком смислу обухвата највише милијарду људи, али не и простачко пљување "азијских хорди" и "афричких племена", односно Истока и Југа.

Шта се онда може учинити? Може се напросто устати од стола и саопштити партнеру да више у тој и таквој игри не учествујемо! Једна је реченица, то јест чврста и резолутна одлука довољна да се изађе из кошмара вечитог понављања и рециклирања притисака, уцена, условљавања и отимања.

Представници државних органа РС заједничком изјавом упозоравају да је крајње време да се прекине с правним насиљем које над РС проводе тзв. високи представници, за које је речено да су већ дуго „извор проблема, а не рјешења у БиХ“.

Он само драми и покушава да изазове опште сажаљење, ето. Али овај народ се још ни бившем председнику није сажалио, а од његове трагичне смрти у заробљеништву је прошло већ 7 година.

Теофил Панчић примећује како је све то проистекло из идентичног миљеа: сплитски градоначелник и његови београдски пандани за Панчића су производи "специјалног васпитања" које је карактеристично за ово поднебље (а које спроводи, између осталих, и овај сајт, односно ми НСП мислиоци).

Суђење у Макси процесу одржано је у судници у бункеру, који је имао чак и противваздушну одбрану. Такође, у великој опасности налазио се и главни сведок Томазо Бушета. То најбоље показује податак да су пре суђења убијена његова два сина, зет и други бројни чланови његове породице.

Не ради се само о поновном увођењу спискова клерофашиста и "опасних десничара", како медији и НВО именују конзервативце и патријархални део Србије, већ о најавама непрецизно срочених мера хапшења, нових "сабљи", гвоздених метли и "голих отока" за политичке неистомишљенике.