У ситуацији када се чланство осипа, организација на терену распада, странка први пут у четвртвековној историји нема изабране централне органе, када се рејтинг мери у промилима, а дефинише синтагмом „статистичка грешка“, овакав приступ и давање легитимитета Вучићевој политици још су један аутогол „новог ДСС“

Чини ми, а осећај ме не вара: да су овог пута са својим информацијама о другој новини и “Курир” и “Информер”, ма како то нелогично изгледало, у праву!

Родитељи су одлуку да сакрију пол свог двогодишњег детета образложили феминистичком филозофијoм према којој је род пука друштвена конструкција. Они сматрају да је наметање пола детету окрутно, јер га на тај начин друштво убацује у калуп, уместо да му дозволи да само одреди свој идентитет.

  Међу идејама пласираним ових дана у српски јавни простор као одговор на иницијативу са врха државе да се покрене унутрашњи дијалог о начинима коначног решавања косметског питања, једна је наишла на посебно занимљив одјек.

Добијање датума, разуме се, тек је сићушни закорачај на путу у Европу и уопште не значи  да ће се Србија најзад наћи у  друштву развијенијих држава нашег континента. Но како грађани Србије већ годинама слушају мантру да Европа нема алтернативу, то се некоме чини да би  и добијање датума звучало као поклон.

За неколико драматичних сати, догодила се тотална рехабилитација Џексоновог лика и дела, и једним невероватним временским скоком свет је враћен у доба Трилера и Били Џин, а Мајкл је поново постао онај обожавани златни дечко.

Посебну сенку на Вучићево лично поштење баца празна прича о томе да он и његова породица живе од плате премијера или председника државе која не прелази 100.000 динара, кад од тих пара не могу да се финансирају само школарине његове деце у приватним школама. 

У такозваној српској патриотској јавности преовладала је, након изгубљених територија и ратова, и након фаворизовања проевропске лоповске касте у Србији, идеја да се након бусања у груди и пркоса целом западном свету, Србија окрене Милошевој мудрости и и недићевском патриотизму, не би ли ствари бар донекле окренула у своју корист.

Српска медијска сцена, са својим црно-белим, клаустрофобичним дискурсом „модерног и назадног“, „глобалног и локалног“, представља парадоксални доказ преживљавања глобализације на локалном плану.

Да бисте дошли на власт морали сте да обећате и да испуните потписивање антиуставних тзв. бриселских споразума којим је успостављена граница са КиМ, а српске државне институције полиције и судства укинуте на једном делу наше државне територије. Да бисте опстали на власти сада сте добили нови задатак: отварање тзв. унутрашњег дијалога у Србији у правцу признања независности Косова.