Преносимо
|
|
Борис Тадић, Светислав Басара
|
четвртак, 02. јун 2011. |
Постоји она изрека да смо народ који никада није пропустио прилику да пропусти прилику. На практичном плану, ја сам томе сведок, јер свакога дана у овај кабинет долазе рачуни који морају да се плаћају.
|
Економска политика
|
|
Јелена Обрадовић
|
среда, 14. јануар 2009. |
Упућен на искључиве услуге „Железница Србије“, грађанин места К се суочава са ситуацијама на граници могућег, а вишегодишње исцрпљујуће искуство неминовно га подстиче да се замисли над феноменом личне одговорности. |
Савремени свет
|
|
Ракеш Кришнан Симха
|
субота, 26. децембар 2015. |
На основу података размењених првог октобра 2014.г. између Москве и Вашингтона, Русија има 1643 стратешке нуклеарне бојеве главе, док САД имају 1642. Разлика у броју је занемарљива али руске стратешке снаге имају експлозивни капацитет који је десет пута већи од онога са чиме располажу САД.
|
Преносимо
|
|
Иво Јосиповић
|
среда, 27. април 2011. |
Врло ми је драго да је Лагумџија коначно препознао и подржао начело које сам увијек истицао и заговарао, оно како у БиХ не би требало бити рјешења које нема потпору сва три народа и два ентитета.
|
Економска политика
|
|
Момчило Пантелић
|
уторак, 13. јануар 2009. |
Стручњаци махом предвиђају да 2009. неће бити реприза финансијског слома 1929, али публика памти да већина експерата није предвиђала ни садашњи финансијски лом, такође зачет у САД. |
Савремени свет
|
|
Слађана Здравковић
|
уторак, 22. децембар 2015. |
Као неке од алтернатива, турски медији „Todays Zaman” и „Turkish weekly” наводе земље афричког континента, између осталог Камерун и Нигерију које су заинтересоване за пласман турског текстила на својим тржиштима.
|
Преносимо
|
|
Емил Влајки
|
понедељак, 01. август 2011. |
Срби су у ових двадесет година све изгубили: територије, част и кредибилитет. Фројд је пред крај свог живота изнио теорију како појединац и народи имају у себи укомпониран нагон самодеструкције, а на садашњу Србију се та теорија савршено може примијенити.
|
Економска политика
|
|
Небојша Катић
|
уторак, 13. јануар 2009. |
Генеза и узроци кризе још увек не допиру до најважнијих економских актера у Србији. Када пословна елита тражи да се држава задужи како би се наставило са политиком прецењеног динара, она заправо захтева континуитет економске политике која је уништила Србију. |
Савремени свет
|
|
Ђанандреа Гајани
|
понедељак, 21. децембар 2015. |
Нису нам потребни истанчани аналитичари и стратези да се претпостави, да се арапски експедициони корпус, који би ушао у Сирију из Јордана, не би усмерио на Исток према Палмири и Раки, већ пре на Запад, у правцу Дамаска.
|
Преносимо
|
|
Ненад Кецмановић
|
четвртак, 14. април 2011. |
Анонимна предсједница је завршила безбједносне курсеве у Америци, има фотку са Бушом јр, ужива наклоност Хилари Клинтон, одлично је сарађивала са америчким полицајцима на Косову, а у инаугаралном говору рекла да јој је пријатељство са САД приоритет.
|
|
Културна политика
|
|
Слободан Владушић
|
понедељак, 14. септембар 2009. |
У процесу микроскопизације света блог има значајну улогу будући да као изразито субјективни начин изражавања подразумева атомизирани поглед на свет. Било да је блог писан као коментар догађаја или као сведочанство, он је увек парцијалан.
|
Политички живот
|
|
Бранко Павловић
|
уторак, 26. децембар 2017. |
Код Вучића је све јасно, нарочито оно што је свима разборитима нејасно. Небројено пута сте чули став да „Србија треба да се придружи Европској унији“. Колико пута сте чули разматрање о томе „шта је то ЕУ сутра“? О томе говорим у овом тексту
|
Коментар дана
|
|
Смиљана Видић
|
четвртак, 13. јун 2013. |
Тако је Митровић, сада кад је Ђилас озбиљно ослабљен, „храбро“ изнео оно што је знао годинама уназад, што су најзад сви знали, да је градоначелник користио јавну функцију у циљу стицања профита за себе.
|
Културна политика
|
|
Мила Алечковић-Николић
|
уторак, 15. септембар 2009. |
Хомофили су постали машинерија увек истих финансијских слепих ротација, иако су некада мислили да су свест о људској слободи и различитости. Они су данас део пијачне трговине, а њихове сексуалне потребе бачене су на велико глобално тржиште.
|
Политички живот
|
|
Маринко М. Вучинић
|
уторак, 19. децембар 2017. |
Тиранија већине је веома често увод у остваривање система владавине у коме ће остати само тзв. демократске кулисе, а у друштву долази до суштинског поништавања основних претпоставки за функционисање демократског и плуралистичког система.
|
Коментар дана
|
|
Милош Суботић
|
среда, 12. јун 2013. |
Град јесте оснивач тих институција, али оне имају своје директоре, управне одборе и своје рачуне, па би онда више смисла имало да они одговарају за своје финансије. Финансије, односно новац кога има све мање, у Србији се полако намећу као главна тема, а Ђилас и Динкић у јавности углавном важе за људе којима су паре један од основних мотива.
|
Културна политика
|
|
Дарко Ђого
|
недеља, 13. септембар 2009. |
Проблем није у томе што неко не подноси кандило. Али, тај исти «неко», под претпоставком да жели да буде поштен ка себи и другима, мора бити спреман да призна да је и лаптоп из другог дијела изјаве плод једног процеса у коме је хришћанство било и те како инволвирано.
|
Политички живот
|
|
Драгана Трифковић
|
среда, 24. јануар 2018. |
Александар Вучић је изјавио да је задовољан предложеном платформом Атлантског савета и да би било добро када би се то преточило у реалну политику САД. Међутим то није све што САД припремају за Балкан. За наредни период планирано је успостављање још јаче контроле над медијима и формирање „Медијског центра за борбу против руских дезинформација“ у Србији
|
Коментар дана
|
|
Мара Вучковић
|
уторак, 04. јун 2013. |
Предизборну кампању у Земуну окарактерисало је ангажовање лидера владајућих и опозиционих странака, од Вучића, Дачића и Динкића до Коштунице и Чеде Јовановића. Од плаката видели смо искључиво оне са којих нас гледа Александар Вучић.
|
Културна политика
|
|
Драган Митровић
|
среда, 09. септембар 2009. |
Овај врло скраћени курс културе која себе назива еколошком каже да је са друштвом завршено и да се прелази у постдруштво. То ново друштво је постиндустријско, пост-технолошко, пост-производно и пост-биолошко. Прелаз је нужан, јер је човек умислио да су природни ресурси неисцрпиви.
|
|