После смрти истине – долазе лаж и обмана; народ се кљука пропагандом, мртви се сахрањују кришом да се "хуманитарци" не потресу којим случајем... убијени се воде као нестали, а осакаћени постају махом социјални случајеви и просјаци...

Последња ствар коју би Србија смела себи да допусти је приватизација електропривреде. Уколико би држава изгубила власт над електроенергетким системом, не би могла рачунати на сопствену индустријску политику.

Неуспјех „Арапског прољећа“ у Сирији је довео до нужности стварања таквог удружења названог ИД а касније је и Русија због самог стварања организоване терористичке државе чији је слиједећи циљ сама Русија била принуђена да уђе у овај сукоб.

У српској престоници веома воле Путина – свугде су излепљени плакати с његовим ликом, а тамошње ТВ почињу емисије вести извештајима о посети руског премијера. Код палате “Србија“, као и пред српском скупштином – руског премијера поздравило је неколико стотина људи са тробојкама

Чије интересе штити Централна банка САД? Моћних америчких инвестиционих банака које су очекивале да препродајом ризичних хипотекарних кредита другима зараде огромне профите, или стотина хиљада Американаца?

Ваља имати на уму текст Макса Фишера из часописа Vox, под називом "Како је Трећи светски рат постао могућ".

Свака од главних личности «Изгубљених», кроз дела и одлуке врши превредновања себе и своје прошлости, али и доводи до коперниканског обрта спознајом да су «изгубљени» у ствари били изгубљени у постмодерном, обичном и свакодневном свету пре свог авионског пада, свету свима нама добро знаном. 

Можда је време да покушамо са другачијом политиком – са мање исхитрености, злурадости и празнословља чији је једини циљ празна провокација непријатеља, а са више одлучности, категоричности и упорности око виталних националних интереса, какви су, свакако, очување Космета у саставу Србије, опстанак Републике Српске и очување српског идентитета Црне Горе. 

Као и у случајевима напада на Ирак и Југославију, Либија је била принуђена на истовремени сукоб са неколико непријатеља. Као што је познато, западне државе не делују појединачно

Листе чекања, многи су склони да их крсте правим, именом „ листе корпуције” права су слика деформације здравственог система. На сајту Светске банке доступни су резултати истраживања према којем је Србија четврта у свету по степену корупције у здравству.