Какве су последице прикључења Црне Горе у НАТО? Пре свега, то је допунска гаранција ступања у ЕУ. Акциони план припреме за чланство у НАТО, не предвиђа само примену војних већ и политичко-економских реформи, које одговарају стандардима ЕУ.

Црква је, дакле, једна у свету, за њу се молио и господ Исус Христос. Идеја је да сви припадамо једној цркви, једном хришћанству и будемо јединствени пре свега у учењу, у догми, а ако будемо јединствени у учењу и догми, бићемо јединствени и у животу.

Гувернер НБС, Влада и Председник Србије не треба да се баве спасавањем добити страних банака преко којих се Србија никада неће развити – напротив! – нити мољакањем да исте задрже ту добит у Србији, већ спасавањем привреде у целини.

Немачка је отворила границе приближно за милион избеглица ове године, од којих су многи смештени у покретним камповима. Борбе су се распламсале у пријемним центрима, што је подигло страхове о томе да ли је земља способна да се носи са приливом.

Величина и економски раст Кине готово сигурно ће у наредним деценијама увећати њену релативну снагу спрам Сједињених Држава. То ће Кину сигурно приближити Америци када је реч о ресурсима моћи, али не значи да ће Кина постати најмоћнија светска сила.

После усвајања закона о акцизама поскупеће гориво (бензин, дизел, течни нафтни гас за моторна возила), кафа, цигаре, цигарете, дуван и дуванске прерађевине, пиво. Да ли ова поскупљења представљају замајац за распиривање инфлације врло брзо ће се показати.

Један од значајнијих аспеката руског ангажмана у сиријском конфликту јесте њихова могућност да изнова тестирају медијско-пропагандну стратегију коју су са великим успехом употребили у Грузијској кампањи 2008. године. Реч је о необичној примени руске војне доктрине „диспропорционалног одговора“ у медијској сфери.

Нас две смо као српске песникиње учествовале у вечери словенске поезије у градској библиотеци. Ако званичној Србији није место на скупу на коме се велича њен језик и њено писмо, њено цивилизацијско и културно наслеђе, где је онда Србији место? 

 Већина аутора који су се бавили економском историјом СФРЈ уочавају да је систем боловао од претеране децентрализације. Питање је шта је био главни мотив најважнијег теоретичара СКЈ Едварда Кардеља. Неки мисле да је његово инсистирање на самоуправљању у ствари био само изговор за постизање других циљева, пре свега слабљења савезне државе и повећавање овлашћења република и покрајина.

На сву срећу, данашњи гласници, када доносе непријатне поруке, више не “носе главу у торби” . И одавно се подразумева да “ не треба убијати гласника што доноси лошу вест”, јер он није крив за њу, те је извесно да ни г. Вестервеле није доживео никакве непријатности у нашем главном граду.