Пошто пораз није пораз док није „до ногу“, власт је после бруке коју је доживела на локалним изборима на Косову 3. Новембра, бојкотом на који је реаговала разбијањем гласачких кутија, решила да иде „до краја“ шаљући председника владе да доврши посао, а успут најављујући да ће са њим у Косовску Митровицу путовати и лично ППВ.

Аватар је снимљен да би нас све подсетио која је поента филмова попут Бена Хура, Звезданих ратова или Господара прстенова, да је филмска чаролија ту да нам надомести недостатак правде, врлине и вредности у нашој  претерано профанисаној стварности.

И сад, после десете, петнаесте ситуације када сам на тај начин био прозиван, рекао сам, отприлике: „Не, ја нисам мењао националност. Ја нисам, али можда ваш лидер јесте. Ваш је лидер од православца постао протестант, а од Србина - Албанац“

Министарска толико инсистира на реконструкцији “Србијагаса”, и елиминисању “Југоросгаса” као посредника у купопродаји тог енергента, да би у Србији отворила простор за дистрибуцију гаса фирмама из ЕУ, односно да би уместо Југоросгаса као посреднике увела и западне компаније.

Највеће Кинсијево откриће је било да је 37 одсто мушкараца имало бар једно хомосексуално искуство. Хомосексуалну жељу је осећало 13 одсто, али није предузело ништа да је оствари.“ Академски грађани који ово читате и учите, време је да се упитате, уколико нисте члан „Квирије“, да ли сте нормални.

Употреба традиционалних топонима на мањинским језицима, када се они разликују од званичних, спада у домен заштите права националних мањина. У државама у којима оваква пракса постоји обично се захтева да у дотичном насељу или региону постоји знатан удео мањинског становништва.

Упућени кажу да су за производњу чипова потребне деценије усавршавања пратеће инфраструктуре. ЕИ Ниш је још 1962. почела са производњом полупроводничких компоненти, да би крајем осамдесетих имала солидну технологију за прављење чипова али санкције и катастрофална економска политика учинили су своје.

Mеста за алтернативу и андерграунд у медијима није било никад, осим у време појаве Новог таласа, мада и тада на врло врло суженом простору. Мало се тога променило од онда.

 Свакога ко је до неке мере упућен у српску левицу може збунити опсервација Бранка Павловића да је „Србији потребна партија радикалне левице“. Са једне стране у Србији већ постоји нешто слично левој партији, са друге, свака активна левица данас представља антитезу Србији.

Овако бруталан ударац пријатеља из Анкаре није, изгледа, био очекиван у званичном Београду, чак ни међу домаћим политичарима навикнутим на непрестане шамаре и ћушке, тако да су прве реакције биле немуште изјаве да такве речи не доприносе напретку добросуседских односа.