Приче о томе како ћемо у неким другачијим светским околностима ми да им вратимо мило за драго, а тај тренутак само што није дошао, су приче за малу децу. Испричане и са трагичним крајем

Није тешко закључити шта наше учитеље и надзорнике највише узнемирава и наводи да нам упућују оштре замерке и упозорења. Дешава се то у оним изузетно ретким тренуцима када Влада Србије покушава да се одупре њиховом наметању неповољних услова по нашу земљу, те је сасвим разумљиво због чега су незадовољни.

Проблем настаје када наши најчитанији писци настоје да се њихова успешна „литература“ третира не само као производ одређене медијске и маркетиншке машинерије, већ као респектабилна књижевност која успоставља одређени стандард.

Живимо у земљи из које одлази 73.000 људи годишње. Живимо у земљи у којој људе убеђују да је 25.000 динара супер плата. Живимо у земљи у којој је криминал на сваком ћошку. Живимо у земљи апатије и безнађа, где људи не верују да ће икада бити боље

Свака држава има своје елементе и, рекло би се, онако како појединци осећају своју припадност у тој држави, такав је и квалитет тог система елемената. Ако бисмо симплификовали ствари до краја, онакав однос какав појединци имају према ономе ко персонификује државу, таква је заправо и та држава.

Ксенија је била провокативна, дрчна, понекад безобразна, али увек своја, јединствена. Људи из медија су волели да потенцирају баш те аспекте њене личности. Али она је наравно била више од тога. Ксенија је била најобичнија од свих необичних девојака.

Ово се догађало зато што је Колумбија оптуживала Венецуелу да војно подржава марксистичке побуњенике у Колумбији) доставе оружје опозицији а можда ће се чак и регуларна армија Колумбије ангажовати у сламању војног отпора армије Венецуеле све у циљу преузимања власти.

Наведени аргументи не заслужују пажњу – аутор тог текста и сам наводи како су субјективни утисци непоуздани, али његов субјективан утисак је такав да „нема апсолутно никакве сумње да је тренутна подршка уласку Србије у ЕУ пала испод 50 одсто”.

У оквиру предложених мера Влада и даље не намерава да предузме било шта у погледу санирања својих дугова привреди, нити предлаже било коју меру у циљу ефикаснијег управљања јавним и државним предузећима. Због тога је продубљивање кризе извесно, потпуно независно од токова светске кризе.

Заиста је очигледно да је опозиција искористила примирје како би добила нове пошиљке наоружања и средства за камуфлажу, храну и хуманитарну помоћ за становништво, са чиме сада има прилику и намеру да настави рат.