среда, 03. јул 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Нова.рс: Сусрет Вучића и Грушка није протекао „глатко“, Грушко није у потпуности прихватио аргументацију коју је изнео Вучић. Војни коментатор Петар Бошковић: Руси знају да Запад нема те калибре који стижу на фронт
Хроника

Нова.рс: Сусрет Вучића и Грушка није протекао „глатко“, Грушко није у потпуности прихватио аргументацију коју је изнео Вучић. Војни коментатор Петар Бошковић: Руси знају да Запад нема те калибре који стижу на фронт

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 03. јул 2024.

Председник Србије Александар Вучић састао се у уторак са замеником министра спољних послова Руске Федерације Александром Грушком с којим је, поред разговора о односима две земље, дискутовао о извозу српског оружја у Украјину. Како наводе извори нашег портала из врха власти, гост из Русије замерио је председнику Србије због тога што се све чешће стижу информације о српском наоружању које стиже на фронт и које користи украјинска војска, уз напомену да је званична Москва свим својим савезницима ставила до знања да је то за њих неприхватљиво.

Након сусрета са замеником шефа руске дипломатије Александром Грушком, председник Србије Александар Вучић похвалио се фотографијом на друштвеним мрежама уз поруку да је “разговор био добар”.

Оно што се, међутим, дешавало иза кулиса указује да њихов сусрет није прошао тако глатко и да су се на столу нашле и неке непријатне теме.

“Гост из Русије желео је да зна на који начин и како долази до тога да оружје произведено у Србији завршава на украјинском фронту. Изнео је став да је за Москву неприхватљиво да се државе које сматрају пријатељским повезују на тај начин са њиховим непријатељима”, наводи наш саговорник.

Према речима извора “Нове”, председник Србије је рекао Грушку да српска страна није достављала оружје Украјини и да од почетка сукоба избегава такву врсту трговине.

“Вучић је му је говорио да је оружје, иако је стигло на фронт, дошло преко других држава, а не директно преко Србије, те да не могу бити одговорни због тога што је нека друга држава одлучила да прода оружје које је претходно купила од наше државе”, наводи он.

Оно што је, како наводи извор “Нове”, остало упечатљиво, то је да Грушко није у потпуности прихватио аргументацију коју је изнео председник, с обзиром на то да су до руске стране и раније стизале сличне информације и да се све чешће говори о српској помоћи Украјини преко посредника.

Да ли Србија мора да прати где завршава њено оружје?

Да је Србија и након продаје обавезна да прати код кога завршава оружје које производи и да је веома важно знати ко је крајњи корисник, објашњава за “Нову” Петар Бошковић, војни коментатор и члан Председништва странке “Србија центар”.

“Ми би морали да се потрудимо да сазнамо ко је крајњи корисник, али то не радимо. Ми радимо на два начина – први је продаја оружја америчким фирмама које то касније пласирају у Украјину. Ту је, наравно, у свим комбинацијама, Слободан Тешић (у јавности познат као финансијер СНС и трговац оружјем прим. аут.), као што је раније био отац Небојше Стефановића. Санкције САД га не спречавају у томе, јер ти послови иду преко ћерки фирми и других људи”, објашњава некадашњи начелник Управе за односе са јавношћу Војске Србије.

Он истиче да руска страна прати ток оружја и новца и да врло добро зна где одлази оно које је произведено у Србији.

“Руси нису глупи, они врло добро знају да ми имамо калибре које користе и они и Украјинци. Да се не лажемо, ми радимо и за једне и за друге. Кад ти стигне ‘калибар 152’ или ‘град ракете’, на њима све пише и све је веома лако доказиво. Друга варијанта како српско оружје може да заврши на украјинском фронту јесте кроз продају приватним лицима попут поменутог Слободана Тешића. Иако су они дужни да доставе надлежним министарствима ко су крајњи корисници, то много лакше пролази баш због тога што иза таквих послова стоји држава”, објашњава Бошковић.

И након свега, намеће се питање због чега је Русији важно да ли Србија, која није војно моћна и велика држава, учествује у оваквој трговини и због чега се воде разговори на највишем могућем нивоу?

Бошковић сматра да је веома лако дати одговор на то питање, с обзиром на то да наша држава производи оружје које не производи Запад.

“То се одржава на ратишту и њима (Русији прим. аут.) је у интересу да контролишу потрошњу украјинске артиљеријске муниције, с обзиром да се ту сад води артиљеријски рат и да је у питању огромна потрошња људи и муниције. Они знају да Запад нема те калибре који стижу на фронт и да не може да их извози без нас”, закључује Бошковић.

Подсетимо, недавно је Фајненшал тајмс (Финанциал Тимес) је објавио процене да је Србија индиректно, преко других земаља, од почетка руске инвазије на Украјину извезла у ту земљу муницију у вредности од 800 милиона евра.

У тексту објављеном у овом листу, наводи се да Србија дискретно појачава продају муниције Западу што на крају јача одбрану Украјине – иако је Србија једна од само две европске земље које се нису придружиле западним санкцијама Русији.

Вучић је, пишу, ситуацију представио као пословну прилику, инсистирајући да неће стати на једну или другу страну у рату.

„Ово је део нашег економског препорода и важно за нас. Да, ми извозимо нашу муницију. Не можемо да извозимо у Украјину или у Русију …али смо имали много уговора са Американцима, Шпанцима, Чесима, другима. Шта они с тим раде на крају је њихов посао“, рекао је он у интервјуу.

На дневном реду и санкције

Извор нашег листа наводи да је на састанку било речи и променама које ће наступити унутар Европске уније.

“С обзиром на то да ће нова шефица дипломатије ЕУ постати досадашња премијерка Естоније Каја Калас, позната по изузетно оштром ставу према Москви, Грушка је занимало да ли ће то имати утицај на став Србије по питању санкција Русији. Добио је одречан одговор”, подвлачи наш саговорник.

(Нова.рс)

 
Пристигли коментари (0)
Пошаљите коментар

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер