Управо је то суштина уџбеника – пропаганда у служби дневнополитичких збивања, корак напред ка „помирењу у региону“. Научио сам да је Маричка битка била катастрофа македонске, а не српске државе и народа. Македонија је, каже аутор, „изгубила самосталност“.

Режимски медији непрекидно граде и негују слику председника као „хероја и мученика“, „вође и спасиоца нације“, „спремног за жртву ради добробити земље и народа“, док му о глави раде „олоши, тајкуни, лопови и издајници из опозиције“

Премијер као да је заборавио шта је у 20. веку наша земља доживела управо од Немачке, јер ако нас она у Првом светском рату, у коме је српски народ претрпео огромне жртве и разарања, и није непосредно напала, она је била главни подстрекач Аустроугарске да то учини.

Светско првенство увек ће имплицирати слику света у коме сви имају право на победу, и у коме неће бити добрих и лоших, цивлизованих и нецивилизованих, супериорних и инфериорних. Они који не могу поднети ту  слику света, окренуће се Лиги Шампиона.

Вучић и Николић су у време мог мандата обећали западним саговорницима да ће они бити кооперативнији по питању Косова него што сам то ја. И зато су 2012. на изборима добили њихову подршку, након што им је постало јасно да ја немам намеру да, упркос свим уценама и притисцима, одступим од својих јасно дефинисаних црвених линија.

У Европи се осећају као код своје куће само народи које је неколико векова грејала митологија да су они увек били Европа, а њихови суседи друге вере нису. Волтерова Европа, до источних граница католичког простора, једна је духовна целина.

Како се понаша српска резервна (опозицијска) посада? Рекао бих да је скоро занемела пред проблемима с којима је суочена позицијска посада. Никаква озбиљна критика економских противкризних мера, а кобајаги се залажу за изборе.

Земље источне Европе бележе најтеже губитке у становништву у модерној историји, док је Немачка претекла Јапан као земља у којој је стопа наталитета најнижа у свету, када се прави просек за последњих пет година. У Италији и Немачкој, губици су посебно драматични – 2,3 процента и 2,7 процената. 

Фискални рајеви уопште, а Швајцарска посебно, нису ни главни па чак ни споредни узроци пропасти финансијског капитализма. Они дакле, не могу да буду ни лек против колапса система. Очигледно, лакше је Сједињеним Државамa указати на Швајцарску него преиспитати саме себе.