Momčina šćućuren u šumi, danima, niti jede, niti pije, niti diše, nit mu raste brada. O fiziološkim potrebama i ne razmišlja. Naoružani Srbi prolaze na metar od njega, i naravno ne vide ga. Drama se razvija, gledaocima adrenalin skače, svi navijaju za momka.

Riječ je o činjenici da je to sporazum koji je potpisao predsjednik Republike Srbije kao šef države sa tzv. Kosovom, čime je i de iure priznao tzv. Kosovo kao državu. Od ove činjenice ne može nas odbraniti ni samoobmana

Objašnjenje koje je turska strana označila kao motivaciju za svoj postupak nema potrebnu verodostojnost. Čak i da je ruski SU-24 zaista na trenutak narušio vazdušni prostor Turske izvodeći akciju protiv ISIL-a, što je malo verovatno, suverenitet i bezbednost Turske nisu bili dovedeni u pitanje.

Radi se o dobro organizovanoj i institucionalno etabliranoj političko-propagandističkoj grupaciji koja nastoji da u našu kulturu unese svoj psedouniverzalni političko-literarni kanon o prekoračenju horizonta porekla kao dominantni i svevažeći kulturni obrazac.

Razume se da stanje sa skupštinom i demokratijom u Srbiji nije bilo bajno ni pre četiri godine (naprotiv!). Ali pogled na ovaj živopisan detalj i ove dve slike iz našeg skupštinskog života dobra je i plastična ilustracija koliko smo, u međuvremenu, u pogledu degradacije najznačajnije demokratske institucije u državi još dodatno "napredovali" 

U budućnosti Rusija će morati da odgovori Turskoj na identičan način, jer ne vidimo da će Turska promeniti svoje ponašanje prema teroristima ne naročito ukoliko iza nje stoje SAD.

Promena u srpskom drušvu moguća je samo pod uslovom da dođe do smene generacija. Više od pola veka vlada jedna formacija, jedna ideologija u više generacija, valjda je došlo vreme da Srbijom upravlja nova generacija.

Srbija ni na šta nije pristala niti ikoga priznala! To što je na „pismenu“ potpisao građanin Aleksandar Vučić, samo njega kao građanina i obavezuje. Jer, predsednik Republike Srbije, em ima samo osam, manje-više, protokolarnih nadležnosti, em nema mandat najvišeg predstavničkog tela u zemlji, Narodne skupštine

"Molim vas da mi ne zamerite, svi znate da sam ja uvek ozbiljan i da se retko smejem, ali sada u ovoj prilici ne mogu da sakrijem radost i moram i ja da imam osmeh na licu kada smo ostvarili, ja bih rekao, istorijski rezultat, koji Srbiju definitivno stavlja na put razvoja sa koga nema povratka."

Da li je Bulatović uspešno anticipirao posthrišćanske izlive svekolikog zla, nemorala, izopačenosti, nasilja, pohlepe i zavisti na početku HHI veka u jednom sve više totalitarnom svetu, koji nam se nameće i od svetskih centara moći i od njihovih karikaturalnih lokalnih klonova?