Dakle, indikator je potpuno beskoristan. To je samo broj koji se u nekom trenutku učinio kao atraktivan nekakvom službeniku u „ministarstvu za propagandu,“ neformalnom ministarstvu koje u ovoj vladi ima najbolje rezultate.

U Srbiji se godišnje podeli preko 300 književnih nagrada, a o njima odlučuju isti ljudi. Njih petnaestak, otprilike. Oni se, po ko zna kom ključu, smenjuju na „kontrolnim punktovima“.

Zato Vučić u snishodljivoj reakciji na proterivanje Božovića govori u suštini, o prijateljskim i bratskim odnosima sa Đukanovićem (jer on je proterao ambasadora a ne narod) umesto da crnogorskom ministarstvu spoljnih poslova postavi pitanje o kršenju ljudskih prava srpske penzionerke Branke Milić, koja se već dve godine nalazi u srpskoj ambasadi u Podgorici

U sistemu poremećenih vrednosti čiji je temelj protestanska filozofija Vebera koju naš predsednik Vlade zastupa, Srbi treba da odbace svoje junake kao što su Miloš Obilić i Banović Stahinja i da prihvate klimoglavce, a da se izdaja tretira kao narodna mudrost koja treba da spreči pogibiju građana.

Potrebno je zbog biološke funkcije rađanja sačuvati što veći broj žena. U slučaju katastrofe, vrsta će se lakše reprodukovati iz malog broja preživelih muškaraca i većeg broja žena, nego iz malog broja preživelih žena i proporcionalno većeg broja preživelih muškaraca.

 O ovakvim neprimerenim i neprihvatljivim generalizacijama i isključivim osudama nije se oglasila samoproklamovana antifašistička i građanjistička javnost, naprotiv, oni su listom ustali u odbranu prava na slobodu mišljenja Dinka Gruhonjića koji se u svom tekstu služi najprizemnijim i neargumentovanim uopštavanjima i diskvalifikacijama

Nadajmo se, također, da će razum prevladati i da se ovaj konflikt uopće neće odigrati. A ako se on desi, da će se, ma koliko je tragično kazati tako nešto, ograničiti samo na Siriju. 

Mile Medić: Prvi put čujem da je ćirilica nesavršeno pismo, da su sva druga, dakle, savršenija. Ne bih rekao da je to tako; Ljubiša Rajić: Nijedna kultura nije propala zbog promene pisma.

Kao svoj skroman doprinos, predlažem slogan „Poslednja šansa“. Za Njega i Njegove, za sve nas, za Srbiju. I, to sve u kondicionalu – sve pod uslovom da odluči da ispuni svoju, u tri godine, tri puta datu reč, ali i ustavnu obavezu i, kao predsednik Republike, povuče se sa mesta predsednika Es-en-esa.

Dakle, ogromna većina građana uopšte nije saznala da je zvanična Srbija juče u Briselu pristala da prizna diplome „kosovskog univerziteta“ i registarske tablice „Republike Kosovo“.