Prepiska patriota – neistomišljenika

Prikaz knjige Prepiska 1991- 1999 Majkla Miroslava Đorđevića i Dobrice Ćosića u izdanju Službenog glasnika iz Beograda, 2011.

Knjiga Prepiska 1991 – 1999 (u izdanju Službenog glasnika iz Beograda, 2011) delo je dvojice političkih aktivista: Majkla Miroslava Đorđevića, političkog emigranta u SAD – patriote, uvek u brizi za sudbinu svog naroda, i Dobrice Ćosića, poznatog srpskog pisca, političara i disidenta. Ono što povezuje ovu dvojicu politički angažovanih ljudi je njihova nesebična i iskrena ljubav za srpski narod i Srbiju.

Ova knjiga je prepiska između dvojice ideoloških neistomišljenika o tragediji koja je zadesila srpski narod u bivšoj Jugoslaviji u vreme rušenja socijalističkog poretka u istočnoj Evropi, te o uspostavljanju novog svetskog globalnog poretka devedesetih godina HH veka. Novi svetski globalni poredak prouzrokovao je revoluciju informatike u kojoj se informacija izjednačila sa znanjem; a znanje postalo kratkotrajno i površno.

U tom kontekstu prepiska dvojice politički angažovanih ljudi je obeležena razmišljanjima o fundamentalnim pitanjima i problemima vezanih za egzistenciju srpskog nacionalnog bića i srpske države. Prepiska svedoči o njihovim pojedinačnim i zajedničkim naporima da otkriju glavne uzroke političke, ekonomske i moralne krize, te da pronađu rešenja za njih u periodu geopolitičkih promena na mapi Evrope posle pada Berlinskog zida. Na tragu identifikovanja uzroka krize, Ćosić uviđa: „Mi nemamo samo krizu ekonomije, prosvete, države i čitavog kompleksa civilizovane narodne zajednice. Srbija preživljava duboku i možda i tragičnu krizu ljudi. Mi nemamo ljude koji mogu da izvedu zemlju iz istorijskog ponora. Starije generacije su se istrošile da bi mogle biti protagonisti preporoda. Mladi su zbunjeni, rezignirani, gnevni, nihilisti. Ili su pogrešno usmereni. Ili su partitokratski karijeristi.“[1]

Krucijalno pitanje koje izranja iz sadržaja Prepiske jeste: Kako graditi novu državu Srbiju u brodolomu raspada bivše Jugoslavije i kraha istočnoevropskog socijalističkog bloka? Đorđević smatra da je proces građenja nove Srbije dug i da ga treba započeti reformom ključnih institucija i oblasti, pre svega reformom obrazovnog sistema koji treba da sprovodi nacionalni plan i program. Novi obrazovni sistem treba da bude utemeljen na „novim vrednostima,“ a to su tradicionalne – ujedno i univerzalne vrednosti – kao što su: pravda, čojstvo i junaštvo, poštenje, rad i stvaralaštvo, poštovanje drugih i tolerancija. Đorđević zaključuje: „Srbija je majka ogromnih patnji. Vreme je da mi, njena deca, postanemo zreli i pametni ljudi koji će majci da ublaže patnje i bolove i omoguće bolju sutrašnjicu.“[2]

Prepiska izražava patriotsko osećanje brige za otadžbinu zatečenu na raskrsnici puteva koji određuju budućnost naroda i države: „Jedan put na toj raskrsnici vodi u bolju i svetliju budućnost, drugi u verovatnu propast. Kojim će putem Srbija – odgovornost je i dužnost pred `Bogom i ljudima` SVIH srpskih vođa, na svim granama srpskog drveta i u svim aspektima srpskog života.“[3] Drugim rečima, u određivanju najvažnijih državnih pitanja i načinima njihovog rešavanja mora da postoji nacionalna saglasnost političke elite.

Nažalost, Prepiska pokazuje upravo suprotno: loša strategija i taktika, nepostojanje nacionalnog jedinstva oko najvažnijih državnih pitanja među političkim elitama u Beogradu, Kninu i na Palama su prouzrokovali još veću krizu i entropiju celokupnog društva. Pomoć srpske dijaspore u Americi naročito Kongresa srpskog ujedinjenja u savetima i akcijama, nije prihvaćena u matici. Đorđević smatra da između dijaspore i Srbije treba izgraditi nove odnose koji će biti oslobođeni ideologija i osvetoljubivih osećanja. U tom smislu, ova knjiga doprinosi boljem razumevanju i sagledavanju odnosa između dijaspore i matice.

Iako ideološki razdvojeni s drugačijim sistemom vrednosti, ali povezani zajedničkom ljubavlju za Srbiju i srpski narod, Đorđević i Ćosić se politički i moralno pomiruju. Ćosić zaključuje: „Spas ove zemlje se nalazi u njoj, a ne u svetu... Pokretač razvoja i kreditor budućnosti ove zemlje je njen vlastiti narod, njegova intelektualna i moralna moć.“[4] Đorđević drži i upozorava: „Ako neke ideje i zaključci budu od koristi mlađem naraštaju i njihovim naporima da stvore svetliju i bolju budućnost Srbije, onda je naš cilj postignut. Rečeno je mudro: Pametniji ljudi uče na greškama drugih, pametni na svojima, a glupi ni na čijim.“[5]

Ova knjiga uliva nadu da uprkos velikim teškoćama i izazovima sa kojima se srpski narod i država suočavaju, rešenja se ipak mogu pronaći. Na taj način, Prepiska može poslužiti kao istorijska građa za buduće naraštaje – istraživača i graditelje nove Srbije.