Вучићев скуп у Сремским Карловцима - лажни заштитници лажних избеглица

Банбус довози присталице СНС-а из Мачванског округа, Аутокодекс из Београда. Сви уредно означени бројевима, да могу ћацији после да се снађу. Ту је, наравно, и председник који поручује да "више неће дозволити да се угрози слобода Србинова", иако се Срби са Косова и даље исељавају.

Крајишници у Србији, не само они избегли у Олуји, него и који су дошли раније, поздрављају се, кад се сретну са „ђе си ти“. Моја старија ћерка је, негде половином прве деценије овог века, кад је била мала, кад види да ми се на Земунском кеју приближава неки мој земљак, говорила „сад ће рећи – е ђе си ти“.

Такав поздрав је овог 3. августа на такозваном обележавању годишњице злочиначке акције Олуја у Сремским Карловцима изостајао, никог од старијих људи кад се сретну да то изговори. „Ниђе никога да каже ђе“. А разлог је једноставан, довезли људе аутобусима из разних делова Војводине, а делом и из Београда и из Западне Србије, сви причају екавицом, посебно организатори пута, активисти СНС, који се прерачунавају колико ће бити „добри“ са дневницама.

„Баждарени момци“

А док су долазили аутобуси, њихове вође пута су давали упутства када и где да крену и да се држе у групи, како би после нашли свој аутобус. „Ево, брате, скупљам ове моје“, каже свом „колеги“ вођа једног аутобуса из Раковице. „Раковицо, ајде да нађемо добру позицију, немој да ми се ’раштркате‘, морамо да будемо сви заједно. Идемо ја и комшија да нађемо добра места.“ А из аутобуса излазе, поред оних старијих, углавном тетовирани младићи, „баждарени“, како их зове Панта пандур, легендарни полицајац у пензији Старог града.

Аутор овог текста, један од оних који изговара „ђе си ти“, и сам прогнан у Олуји, креће возом према Новом Саду из Земуна. Испред блока у којем живи у Земуну у Улици цара Душана стоји аутобус Аутокодекса и организатори се нервирају што су им се појавиле тек четири особе. „Смањићу им дневнице“, каже један од оних који имају неке спискове.

У 16.30 на старој окретници у Првомајској улици тек њих седам-осам, све суграђани старије животне доби, пензионери. Дневница је дневница, плус сендвич је сендвич. Касније се сазнаје да је дневница из Земуна била 3.000 динара.

Долазак возом у Сремске Карловце, тамо крцато аутобусима, углавном из Војводине – Аутопревоз Банат, па Панчево (ти су били најбројнији, њих више од 20), онда Жабаљ, Бечеј, све превозничке фирме. Банбус довози лажне избеглице из Мачванског округа, Аутокодекс из Београда. Сви уредно означени бројевима, да могу ћацији после да се снађу. А то ће им бити проблем, јер је полиција премештала аутобусе. Саобраћајним полицајцима свака част, они су одиграли кључну улогу у спречавању хаоса, неретко се свађајући са вођама тих „СНС експедиција“.

Двориште Богословије – паркирано пет, шест комбија који су довезли припаднике војне јединице Кобре, обезбеђења председника Србије Александра Вучића (касније ће се испоставити и његовог брата Андреја), плус неки исто војни џипови. Андреј је био „звезда“ скупа. Учесници су хрлили да се сликају с њим. Наравно, уз три члана државног обезбеђења (од којих је најмање један сигурно из Кобри).

Андреј Вучић

Дневница, па бежанија

Учесницима скупа који пристижу деле се бесплатно банане, поморанџе, флашице воде и кока-коле, они то лежерно, кад поједу и попију, бацају на травњак парка, па онда пристижу мобилне екипе комуналних радника, који купе у канте и кесе.

Андреј Вучић је био „звезда“ скупа. Учесници су хрлили да се сликају с њим. Наравно, уз три члана државног обезбеђења

На скупу је пуно грађана Србије тамније пути, припадника ромске националне заједнице, „Крајишника“ који не знају да су „Крајишници“, добили су дневнице да дођу, да поједу сендвиче и воће. Вратили су се, они из Земуна и Београда, возовима пре него што је почео комеморативни скуп, стотине њих су се гурале да уђу у вагоне. Узели дневнице, и баш их брига. Али, руку на срце, нису само Роми, било је и пуно осталих који су сматрали да су зарадили своју дневницу дошавши аутобусима до Сремских Карловаца.

Организатори су имали добар систем – пошто се испод пута од Карловаца до Петроварадина може проћи, да се не крши закон, само подземним пролазом, нису пуштали да се врати назад, а прилазе поред тога затворили су препрекама. Такозвани Крајишници се ипак досетили – отишли 500-600 метара даље и легално ишли преко пешачког прелаза.

Већи хаос од јагме за воћем и соковима настаје кад је, уочи почетка кише, почела подела кишобрана, ту је била и туча жена. Носе и по пет комада, и успут се жале како их је „једна дебела“ гурнула и украла два кишобрана. Ова је, за разлику од осталих, била Крајишкиња, видело се по говору. Каже јој земљак, старијих година, онако прекорно: „А шта ће ти више него ’едан“.

Већи хаос од јагме за воћем и соковима настаје кад је, уочи почетка кише, почела подела кишобрана, ту је била и туча жена. Носе и по пет комада

У 19.05 стиже пет аутобуса Ласте са државним функционерима, под пратњом полиције, ротацијама, а у 19.25 колона са председником Републике Српске Милорадом Додиком, праћена као да долазе председници САД или Русије.

Јефтини перформанс

Потом је, по наредби „викача“ (функција у СНС) преко мегафона речено да сви морају да приђу што ближе тргу где се скуп одвија, и парк остаје пун оног најлона у који су били умотани кишобрани. Гужва је, потом, била и код штандова где су се делиле кабанице, опет неки узимају комада „колико дограбиш“. И онда је према тргу кренуло оно што би се могло описати као „лађа кишобранска“. А кишобрани у црвеној, плавој и белој боји.

Све то се одвија поред трактора који су сценаристи поставили да симболизује страдање крајишких Срба. ИМТ са приколицом пуном завежљаја одеће, кофера, разних ствари, кауча, налепљене регистрације КНН 21-10. РСК, иако непризната држава, поштовала је међународна правила, и за тракторе је имала посебне ознаке. Али то Драгославу Бокану и екипи која је узела паре за „перформанс“ није пало на памет, ко да гледа те „ситнице“.

О Вучићевом и Додиковом говору не треба трошити простор – они су и овај пут злоупотребили трагедију прогнаних у Олуји, посебно Додик, јер он брани себе.

Од свег Вучићевог остале су две, по ко зна који пут поновљене флоскуле, да Србија неће дозволити нову Олују. Стотине пута је то поновио и за север Косова, па се тамо Срби масовно исељавају, јер је дозволио да се укину институције српске државе.

Андреј Вучић

„Никада више вам слободу Србинову нећемо дати да угрозите. Ниједна вам више Олуја успети неће“, изговори Вучић, заборављајући ону мудру максиму: „Онај ко користи језик непријатеља, напола је поражен пре него што је битка и почела“.

Прошле године је правио „комеморативни скуп“ у Лозници, где је морао да довози аутобусима људе, пошто тамо нема много избеглица, пре неку годину у Бусијама, највећем избегличком насељу у Србији, где су га домаћи бојкотовали, у Сремским Карловцима није добро прошао – где ли му је следећа дестинација?

Права комеморација

За разлику од вучићевско-додиковских играрија и „шарада“ са Олујом, у Цркви Светог Марка се сваког 4. августа одвија нормалан парастос страдалима у овом погрому, и ту нема политизације.

Тако је било и данас, где је од политичара дошао једино градоначелник Београда Александар Шапић, и сам пореклом Крајишник.

А било је то 200-300 стварних жртава Олује, избеглих те 1995, радни је дан, није се могло ни очекивати више. И они су ту да одају пошту страдалима, поклоне се жртвама. Тако је то деценијама, а некад су, без велике помпе, приватно, долазили тадашњи председник СРЈ, а потом премијер Србије Војислав Коштуница, био је ту и Зоран Ђинђић, као председник Србије појавио се и Борис Тадић, али све то није имало „естрадизацију“ какву је увео Вучић, и још се тиме хвали.

Александар Вучић

Милорад Додик, Александар Вучић и Ана Брнабић

Нико до Вучића није аутобусима доводио људе са стране, који немају веза са Крајином, него долазе за дневнице.

Кад је Вучић дошао на власт, пробао је да организује масовни хепенинг, да учеснике комеморације, преко свог „верног сеиза“ Милорада Линте, председника самопрокламоване невладине организације Савез Срба из региона, доведе у шетњи, са транспарентима, до Сава центра, где би био организован неки скуп сећања. Са Линтом је испред Цркве Светог Марка, од више од 1.000 окупљених, кренуло њих стотинак, до Трга Николе Пашича остало их је 10, који су носили транспарент. А велика дворана Сава центра сабласно празна, дошла само два аутобуса људи које је Линта довео из Панчева и Ковачице. Државни функционери, када су им њихови протоколи и пи-арови јавили о томе, напрасно отказали учешће на скупу.

(Радар)