Prošle godine, kada su najavljene sankcije NIS-u, nacionalizacija, po rečima predsednika Aleksandra Vučića, nije bila opcija. Sada je – poslednja opcija

Prošle godine, kada su najavljene sankcije NIS-u, nacionalizacija, po rečima predsednika Aleksandra Vučića, nije bila opcija. Sada je – poslednja opcija. Tu opciju su na vanrednoj sednici Vlade u nedelju na sto stavili ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović i ministar finansija Siniša Mali. Predsednik republike izjasnio se protiv. S druge strane, Rusi su najavili da su konačno spremni da prodaju svoj udeo u NIS-u. Ali ko god bio kupac, Bin Zajed ili neko drugi, hoće li OFAK, kao u slučaju „Lukoila“, zahtevati da se novac od prodaje uplati na poseban račun koji će biti blokiran sve do ukidanja sankcija Rusiji? A ako će novac od prodaje NIS-a biti zamrznut, onda je Rusima svejedno hoće li „konzervirati“ svoje pare ili svoje rafinerije, kao onu u Pančevu. A rafinerija u Pančevu, kažu srpski zvaničnici, mora da radi. OFAK svojim potezima praktično Srbiju „uteruje“ u nacionalizaciju NIS-a.

Rafinerija u Pančevu

NIS konačno ima prodavca. To je u sredu 19. novembra možda čak bila važnija vest od one da ima potencijalnog kupca. Prvi put otkako su još u decembru prošle godine američke sankcije najavljene, u januaru uvedene, a u oktobru stupile na snagu, čuli smo da su Rusi spremni da prodaju svoj vlasnički udeo u NIS-u i da traže kupca za svoju imovinu.

I pre nego što je ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović saopštila da su ruski vlasnici pristali da prodaju svoj udeo (56,15%), u srpske redakcije je stiglo saopštenje NIS-a u kome se, čini se na prvi pogled, saopštava ista vest: da je kompanija po ko zna koji put – ovoga puta to je bilo 18. novembra – Kancelariji za kontrolu stranih sredstava (Office of Foreign Assets Control ) Ministarstva finansija SAD podnela novi zahtev za izdavanje posebne licence kojim se traži omogućavanje nesmetanog poslovanja kompanije.

Prethodnom licencom, koja važi od 14. novembra do 13. februara 2026. godine, odobreni su samo pregovori akcionara i drugih zainteresovanih strana o promeni vlasničke strukture NIS-a. Sve drugo NIS-u je zabranjeno. To praktično znači da iz ugla američke administracije ova firma ne postoji i da svako i pravno i fizičko lice koje sa NIS-om posluje to radi pod pretnjom sekundarnih sankcija, i da još koliko sutra može da osvane na takozvanoj SDN listi (Specially Designated Nationals).

Razgovor sa Dušanom Bajatovićem, OKO magazin, 19. novembra 2025.

Uostalom, to je gostujući u emisiji „Oko“ u utorak, 18. novembra rekao i Dušan Bajatović, direktor „Srbijagasa“ i član Radne grupe za NIS. Na direktno pitanje da li i on lično i kompanija koju vodi, kao i svako ko radi sa NIS-om, može da završi na američkoj listi sankcija, odgovorio je još direktnije: „Mogu! Može! Može!“

Da je i Narodna banka Srbije (NBS), „kao entitet koji sarađuje s NIS-om“, kako to kaže američka administracija, dobila ovo upozorenje od OFAK-a, potvrdila je dan kasnije i guvernerka Jorgovanka Tabaković na predstavljanju Izveštaja o inflaciji. 

Bin Zajed kupuje NIS?

Ako je srpski ekonomski interes da NIS mora da radi, onda je za nas, u ovoj fazi energetske geoekonomske drame, najvažnija vest u poslednjoj rečenici pomenutog NIS-ovog saopštenja: 

„U skladu sa statusom pregovora između akcionara i zainteresovanih strana, poslat je zahtev OFAK-u za dobijanje nove licence koja bi omogućila poslovanje kompanije dok traju pregovori o održivom rešenju za NIS.“

Ono što Rusi zovu „održivo rešenje za NIS“ zapravo je prvo pisano priznanje da „Gaspromnjeft“ (44,85%) i „Intelidžens“ (11,30%) hoće da prodaju svoj vlasnički udeo u ovoj kompaniji. Do sada, Rusi uopšte nisu želeli da prodaju NIS. Nikome, pa ni nama.

Sedište NIS-a u Beogradu

Dan pre NIS-ovog saopštenja, Dušan Bajatović je u utorak u emisiji „Oko“ nagovestio i odakle može da dođe kupac:

„To može biti kompanija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, mislim da će to biti najpre. Ali to je samo moje mišljenje, nemam nijedan dokaz, nikad ni sa kim oko toga nisam pričao. Naročito sa ovlašćenim licima u Republici Srbiji. Može to biti neko i iz Saudijske Arabije, ali nisam uveren u to. Iz Evrope, to može biti MOL.“

Novinar Miša Brkić je u sredu, 19. novembra za „Nedeljnik“ napisao ko je „treća strana“, odnosno ko je najverovatniji kupac. Reč je o kompaniji ADNOC iz Abu Dabija.

„Predsednik uprave ADNOC-a šeik Muhamed bin Zajed al Nahjan direktno se uključio u ovu transakciju pošto ga je srpski predsednik Aleksandar Vučić zamolio da se pojavi kao kupac 56,15 odsto ruskog vlasništva u NIS-u. Bin Zajed je već u prvom razgovoru s Vučićem dao zeleno svetlo. Šeik je pre početka pregovora sa ruskom stranom zatražio od menadžmenta ADNOK-a da napravi procenu vrednosti Naftne industrije Srbije, i kad je dobio taj podatak započeo je pregovore. Ruska strana, međutim, izašla je sa svojom procenom vrednosti NIS-a koja je bila tri puta veća od procene ADNOC-a. U početnim pregovorima to je bila nepremostiva razlika, ali je očigledno da je u međuvremenu došlo do približavanja procene i da je na kraju to rezultiralo postizanjem dogovora“, napisao je Miša Brkić.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Ujedinjenih Arapskih Emirata Muhamed bin Zajed al Nahjan na vojnoj paradi „Snaga jedinstva“ povodom Dana jedinstva, slobode i nacionalne zastave u Beogradu, 20. septembra 2025.

Konzerviranje para ili rafinerije?

Šta je, ipak, za nas i NIS 19. novembra bila najvažnija vest? Ona koja se nas ne tiče, a odnosi se na privatnu rusku kompaniju „Lukoil“. OFAK je u saopštenju u kome pojašnjava licencu koju je dobio „Lukoil“ da do 13. decembra može da pregovara o potencijalnoj prodaji, naveo i jednu vrlo važnu stvar. Ako neka kompanija kupi imovinu „Lukoila“ u inostranstvu, kupac ne sme da isplati novac ruskoj firmi. Odnosno, ne sme da plati prodavcu. OFAK zahteva da se novac uplati na poseban račun koji će biti blokiran sve do ukidanja sankcija.

Dakle, „Lukoil“, privatna ruska kompanija, svojim novcem od prodaje svoje imovine neće moći da raspolaže, sve dok je firma pod sankcijama. Logika OFAK-a i američke administracije je jasna. Time se pravi pritisak na Rusiju da završi rat, sprečava se da novac odlazi u ovu zemlju kako, logikom američke administracije, Moskva tim novcem ne bi finansirale svoje vojne operacije.

Ali šta je onda logika prodavca, ruske strane u ovom slučaju? Ako kompanija ne može da radi u inostranstvu jer je na SDN listi, ruski vlasnici imaju samo dva izbora: da biznis u inostranstvu propadne ili da ga prodaju. Ali ako će novac od prodaje imovine biti zamrznut, nije li onda Rusima svejedno hoće li „konzervirati“ svoje pare ili svoje rafinerije? OFAK-ove procedure sigurno neće biti blaže kada je reč o „Gaspromnjeftu“, državnoj ruskoj firmi.

"Lukoilova" pumpa u Sankt Petersburgu

Ko god da bude kupac, kako će OFAK izdati licencu za uplatu tog novca prodavcu? Hoće li tražiti da novac „Gaspromnjefta“ od prodaje NIS-a bude zamrznut na posebnom računu? 

Tokovi novca

Za sada NIS ima samo jednu licencu od OFAK-a. Onu da može da pregovara i da traži kupca. Ako ga nađe, od kupca i prodavca će OFAK verovatno tražiti isto što i u slučaju „Lukoila“.

Stvarna prodaja „Lukoilove“ imovine, prenos vlasništva ili bilo kakva transakcija koja bi dovela do prelaska imovine u ruke kupca nije dozvoljena, podseća OFAK. Svaki potpisani ugovor mora imati klauzulu da postaje punovažan tek nakon zasebnog odobrenja OFAK-a, i kupac tek tada formalno može da postane vlasnik. Ali prodavac svoj novac neće moći da povuče. Pritom, OFAK može u bilo kom trenutku da opozove licencu za prodaju strane imovine „Lukoila“, koja trenutno važi do 13. decembra, ako smatra da nisu uloženi dovoljni napori za završetak transakcije.

Predsednik Aleksandar Vučić je danas, 20. novembra rekao da se nada da će Rusi „završiti taj posao“, kao i da zna da oni razgovaraju sa tri partnera. „Sve što su tražili, mi smo prihvatili i potpisali“, rekao je Vučić novinarima u Ložionici, gde je učestvovao na regionalnoj poslovnoj konferenciji Ujedinjenog Kraljevstva i Zapadnog Balkana „Building Futures“.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić govori na regionalnoj poslovnoj konferenciji Ujedinjenog Kraljevstva i Zapadnog Balkana „Izgradnja budućnosti“ u Beogradu, 20 novembra 2025.

Odgovarao je predsednik Srbije i na pitanja novinara da li će neko drugi NIS kupiti našim parama.

„Svi će videti i čiji su novci i ko je vlasnik“, rekao je Vučić.

Samo je za nas možda trenutno najveći problem to što te novce možda neće videti prodavac, jer bi inače američka administracija to mogla da tumači kao finansiranje rata. 

Uterivanje u nacionalizaciju

Slučaj „Lukoila“ pokazuje da OFAK praktično uteruje evropske zemlje u nacionalizaciju, odnosno, oduzimanje ruske imovine. Mnoge evropske zemlje to su uradile. Nemačka je, na primer, još 2022. godine nacionalizovala imovinu ruskog „Gasproma“.

„Ali, nismo mi 'civilizovana' Evropa da otimamo tuđu imovinu“, rekao je Dušan Bajatović 18. novembra gostujući u „Oku“.

Nacionalizacija, iz usta predsednika republike, prošle godine kada su najavljene sankcije – nije bila opcija. Sada je – poslednja opcija. Tu opciju su na vanrednoj sednici Vlade u nedelju 16. novembra na sto stavili ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović i ministar finansija Siniša Mali. Predsednik republike izjasnio se protiv.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović i ministar finansija Siniša Mali na sastanku Radne grupe za praćenje aktivnosti Ministarstva finansija SAD, Kancelarije za kontrolu strane imovine u vezi sa uvođenjem sankcija Naftnoj industriji Srbije, 14. novembra 2025.

Kako Rusi reaguju na nacionalizaciju čuli smo od direktora „Srbijagasa“ Dušana Bajatovića. Odgovorio je jednom rečju: „Loše!“. I dodao da Srbija zbog toga može trpeti i političke posledice. Nije rekao koje.

U slučaju nacionalizacije NIS-a, ruski vlasnik bi jednog dana imao pravo da nas tuži, ali kome? Danas izgleda nemoguće da neki evropski sud u arbitraži presudi u korist Rusa.  

Nula odsto ruskog vlasništva

U priči oko potencijalnog kraja američkih sankcija, opet se vraćamo na početak i ono što je bivši američki ambasador Kristofer Hil rekao još u decembru prošle godine, na sam nagoveštaj da NIS može da završi na OFAK-ovoj listi. Iako je tada izjavio da nema zvanične potvrde za uvođenje sankcija, sve što je potom rekao nije bio demanti, već zapravo potvrda da će ih američka administracija uvesti.

„Postoji velika zabrinutost da profit kompanije NIS nije ostao u Srbiji, već da je otišao u ruske ratne napore u Ukrajini“, rekao je Hil.

Za OFAK upravo je finansiranje rata osnov za sankcije.

Kako je Hil tada istakao, već godinama američka administracija veoma pažljivo posmatra situaciju sa NIS-om i postoji velika zabrinutost da se profit od NIS-a, koji je bio značajan, nije vratio u Srbiju, rekao je Hil. „Umesto toga, on je otišao u ovaj rat i mi smo veoma zabrinuti zbog toga“, izjavio je američki ambasador.

Rafinerija u Pančevu

Činjenica je da je „Gaspromnjeft“ 2008. godine srpsku naftnu kompaniju kupio ispod cene (51% kompanije za 400 miliona evra) i to političkim dogovorom, ali je takođe činjenica da ova kompanija u Srbiji nije bila loš, već dobar investitor. Od 2008. do danas u Srbiju su ruski vlasnici uložili  četiri milijarde evra, NIS je po profitu četvrti na listi najuspešnijih kompanija u Srbiji, a po poslovnim prihodima drugi na listi od „Top 100“, podaci su Agencije za privredne registre.

Američki ambasador Kristofer Hil je u decembru 2024. otvoreno rekao da je jedino bezbedno rusko vlasništvo u NIS-u ono od nula odsto. Isto to je prošlog petka, 14. novembra, po rečima ministarke Đedović Handanović, OFAK prvi put otvoreno napisao u svom odgovoru.

Jedino što Hil tada nije rekao jeste da Amerika od Srbije zapravo sve vreme traži da nacionalizuje NIS, ali su diplomatski izvori iz američke ambasade srpskim medijima slali poruke da je „poslednja opcija često najbolja opcija“. Naravno, mislilo se na nacionalizaciju.

U danu kad su američke sankcije NIS-u stupile na snagu (9. oktobra), otpravnik poslova američke ambasade Aleksandar Titolo je poručio da one nisu usmerene ka srpskom narodu, već je njihova namera da naprave finansijski pritisak na Rusiju kako bi okončala rat u Ukrajini.

NIS-Gaspromova benzinska pumpa u Beogradu

„Ali, i Srbija bi trebalo da preduzme korake da ukloni rusko vlasništvo nad kompanijom NIS“, rekao je Titolo.

Diplomatskim rečnikom, tako se lepše kaže „nacionalizacija“.

Titolo je tada rekao i da je ovo „prilika za Srbiju da se oslobodi zavisnosti od ruskih energenata“. 

NIS i Srbija

Jasno je da za Srbiju sankcije jednoj od najboljih ovdašnjih kompanija, koja pravi skoro 4% bruto domaćeg proizvoda (BDP), svega što svi građani i privreda stvore za godinu dana, i koja puni desetinu budžeta, nisu prilika već – neprilika.

A kako će iz ove neprilike izaći, videćemo vrlo brzo. Jer, za rafineriju u Pančevu sat otkucava. Kako su to nekoliko puta saopštili državni zvaničnici, rafinerija prestaje sa radom u utorak, 25. novembra.

Pritom, predsednik Aleksandar Vučić je, gostujući u emisiji RTS-a „Četvrtkom u 9“ 23. oktobra, rekao kako je država prebacila rezerve sirove nafte NIS-u u količini većoj od 80.000 tona. To je moglo da znači samo jedno – da je NIS potrošio svoje rezerve sirove nafte.

Ako se pogleda izveštaj o preradi nafte u prvih devet meseci ove godine, NIS je preradio 2,67 miliona tona. To znači da je NIS u proseku prerađivao skoro 10.000 tona sirove nafte dnevno. Odnosno, da bi u redovnim okolnostima državne rezerve NIS potrošio za osam dana. Očigledno je da ih je sada razvukao da traju duže.

Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović dala je u utorak, 18. novembra novi nalog za kupovinu sirove nafte u iznosu od 86.000 tona, za državne rezerve. Da li će i kako sirova nafta stići u Srbiju, ako naftovodom „Janaf“ iz Hrvatske ne može, i hoće li država moći iz rezervi da je ponovo prebaci NIS-u, pitanja su bez odgovora. 

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović

Granice ekonomskih interesa

Ono što se zna jeste da je u ugovoru sa „Gaspromnjeftom“, potpisanom u decembru 2008. godine, navedeno da Srbija ima pravo preče kupovine vlasničkog udela NIS-a. U klauzuli 8.2 navodi se sledeće:

„Sve dok su Strane akcionari NIS-a, nijedna od Strana neće prodati, preneti ili na drugi sličan način raspolagati vlasništvom nad Paketom akcija, delimično ili u celosti, u korist bilo kojeg trećeg lica osim ako prethodno ne ponudi drugoj Strani da kupi Paket akcija u skladu sa istim uslovima koji budu ponuđeni od strane trećeg lica (ili sa kojima se složilo neko treće lice). U tom slučaju, druga Strana ima pravo da, u roku od 60 dana, odluči bilo da prihvati ponudu i započne sa kupovinom u skladu sa procedurom i pravnom formom koje su predviđene za te slučajeve, ili da odbije ponudu, u kom slučaju će prva Strana biti ovlašćen da proda, prenese ili na drugi sličan način raspolaže vlasništvom nad Paketom akcija u korist trećeg lica.“

Na ovu odredbu ugovora, čuli smo i to, Srbija se izgleda neće pozivati.

„Mi ne možemo čak ni da insistiramo na pravu preče kupovine, što uvek kao manjinski partner imate pravo, zato što će vam Rusi reći – pa slušajte ljudi, nije ovo dobrovoljna prodaja, već je prinudna prodaja. Dajte nam bar mogućnost da prodamo kome hoćemo“, rekao je predsednik Vučić.

„Ja ne mogu da se načudim zašto Srbija nije dobar kupac za naše ruske partnere“, rekla je guvernerka Jorgovanka Tabaković juče na predstavljanju Izveštaja o inflaciji. „To je možda taj paradoks tolerancije. Kad previše popuštate, onda se naviknu. Granice moraju da postoje i da se postave. I slobode i ekonomskih interesa.“

Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković govori na Međunarodnoj konferenciji „Bankarsko pravo 2025 - Platne usluge: Između digitalnog nakovnja i regulatornog čekića“, Beograd, 17. novembar 2025.

Šta je tačno „specijalna operacija za NIS“, koju je predsednik Vučić  prethodno najavio kao rešenje za sudbinu kompanije, a po kojem je Srbija spremna i da „preplati“, kako je rekao, za otkup ruskog vlasničkog udela u kompaniji, te da li to znači eventualno trošenje deviznih rezervi za otkup, guvernerka Tabaković nije rekla.

Zarobljenost u čekanju

„Najgora je zarobljenost u čekanju koja vas demotiviše da preduzmete bilo šta. Zarobljenost u čekanju umrtvi čoveka da ne radi ništa“, rekla je Tabaković govoreći o sudbini NIS-a, napomenuvši da je ovim rečenicama o „zarobljenosti u čekanju“ citirala jednog pisca, te da Srbija sa NIS-om neće čekati.

Pisac koga je guvernerka citirala je Ivo Andrić, a navedene rečenice su parafraza piščevih zapisa „O čekanju“ objavljenih u  njegovim „Sveskama“.

„Zaraziti nekoga čekanjem to je najsigurniji način vladanja nad njim, to znači učiniti ga nepokretnim i bezopasnim potpuno i zauvek“, napisao je Andrić.

Šta se čeka?

Pošto OFAK ne dozvoljava da se na račune ruskih kompanija prebaci novac od prodaje Naftne industrije Srbije, pred prodavcem NIS-a su dva izbora: hoće li konzervirati rafineriju ili će konzervirati pare? I to na račun koji će biti blokiran sve dok su ruske firme pod sankcijama. Odnosno, čeka se hoće li Rusi pristati da ruski novac bude „zarobljen u čekanju“.

Kristofer Hil u OKO magazinu, decembra 2024, sa knjigom Ive Andrića na polici

Da li je Aleksandar Djukov, predsednik Upravnog odbora „Gaspromnjefta“ koji je nedavno dolazio u Srbiju na pregovore o sudbini NIS-a, čitao Andrića, nije poznato.

I za kraj, jedna nebitna, ali ne i nezanimljiva slučajnost. Kada je Kristofer Hil, bivši američki ambasador govorio za emisiju „Oko magazin“ 5. decembra 2023, tačno godinu dana pre bilo kakvog nagoveštaja sankcija NIS-u, kamera je preko njegovog desnog ramena snimila knjigu koja stoji na polici u Američkoj ambasadi. Nisu bile „Sveske“. Ali jeste bio Andrić. Njegov „Ex Ponto“. 

(RTS)