Преносимо | |||
Одбрана једноумља |
![]() |
![]() |
![]() |
уторак, 19. октобар 2010. | |
Она се све више профилише као организација чији је основни задатак да брани лик и дело председника ДС и председника Републике. Већ сасвим видљиви и препознатљиви знаци политичког окоштавања, гушења и занемаривања критичког мишљења, фаворизовање лобирања као технологије освајања унутар-страначких позиција, подржавање лобистичких интереса и котерија, све већи недостатак јасног и савременог програмског опредељења јасни су показатељи стварања специфичног и све огољенијег култа личности и неприкосновеног не само страначког вође. Ову више него очигледну тенденцију најпластичније је изразила портпаролка ДС Јелена Триван у недавној изјави о јединственом положају председника ДС: „Легитимно је али није реално очекивати да Борис Тадић као председник партије има противкандидата на следећим страначким изборима. Уколико знамо да Србија нема бољег председника, уколико знамо да је Борис Тадић формално и неформално лидер у региону, онда је нереално очекивати да унутар саме ДС постоји неко ко не дели то мишљење и ко би мислио да је бољи од њега. То је легитимно, али није реално и мислим да ће ДС и у овом и следећем мандату имати Бориса Тадића за председника. Наша политика је политика која креира Србију, као што су наши страначки лидери они који су по правилу ступали на чело Србије.“ Просто је невероватно да у 2010. години портпарол једне ДС може дати овакву изјаву у којој су подаништво и оданост партијском вођи доведене до врхунца хипокризије. За портпаролку ДС је нереално чак и очекивати да постоји неко унутар ове странке ко не дели њено бескрајно удвориштво и апсолутну фасцинацију великим вођом који је по њој већ сада заслужио доживотни мандат. Овакве изјаве су се могле чути у време једнопартијске владавине када је постојао неприкосновени вођа и највећи син народа и народности. Међутим, ова изјава само јасно одсликава до које мере је олигархијски дух овладао ДС у којој практично и не постоји демократски политички живот осим огорчене борбе добро организованих лобистичких група око поделе политичког плена и утицаја. Тврдити да ДС креира Србију може само значити да се ради о настојању да се успостави политички монопол у коме нема места за деловање других политичких организација и функционисање грађанског друштва и иницијатива. Једначина је сасвим јасна. ДС креира Србију са њеним функционерима и партијским вођом на челу о чијој политици нема разговора нити могућности успостављања критичког дијалога. Не може ниједна странка самостално да креира Србију јер то је негирање плуралистичког карактера једног демократског друштва.
(Данас) |